SEOBA U TAJNOSTI

Zastita kosovske kulturne bastine

AIM, BEOGRAD, 25. 6. 1998.

U senci rata koji na Kosovu, nadlezne ustanove i drzavni organi Srbije poslednjih dana intenzivno pripremaju zastitu najvrednijih spomenika kulturne od mogucih ratnih razaranja. Najdragoceniji predmeti iz manastirskih i crkvenih riznica Kosova i Metohije sklonjeni su jos pre nekoliko godina u unutrasnjost Srbije zbog opasnosti da se rat iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine prosiri i na Kosovo.

Domaca javnost bila je tada postedjena briga o sklanjanju relikvija iz "kolevke srpske drzavnosti" koje je izvedeno uz saglasnost najvisih drzavnih i crkvenih organa, jer o tome nije bila ni obavestena. Sada izgleda da Ministarstvo kulture Republike Srbije ponovo zeli da zastiti stanovnistvo od negativnog dejstva cinjenice, da se razmislja o isticanju znaka "plavi stit" na manastirima i crkvama koje se nalaze na Kosovu, jer i dalje nema bilo kakvih zvanicnih informacija o tome. Mozda zbog toga sto "plavi stit", zastavica kombinovana od kvadrata i trougla kojom se u slucaju ratne opasnosti obelezavaju kulturna dobra, budi neprijatne asocijacije na pocetak rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, sto se nikako ne uklapa u zvanicnu politiku o normalnom i mirnom stanju u zemlji uz sporadicne incidente na Kosovu. Uostalom, jos uvek je sveze secanje na rusevine muzeja, verskih objekata i spomenike kulture u gradovima bivse Jugoslavije do kojih je stigla vojska drugog naroda.

Nedavno su se prema nekim nezvanicnim informacijama koje smo dobili, sastali strucnjaci Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture sa predstavnicima najvisih drzavnih organa i policije gde je bilo posebno reci o spomenicima kulture. Istoricari umetnosti su za tu priliku nacinili spisak pedesetak najznacajnijih kulturnih dobara koja su proglasena za dobra od izuzetnog znacaja. Tom prilikom je posebno skrenuta paznja na odredbe haske konvencije o zastiti bastine bez obzira na njenu nacionalnu pripadnost. Prema Konvenciji o zastiti kulturnih dobara u slucaju oruzanog sukoba, zemlje potpisnice su se obavezale da se uzdrzavaju od upotrebe ovih dobara i njihovih sredstava i okoline za zastitu, sto bi ova dobra moglo izloziti razaranju ili steti. Konvencijom se naravno, zahteva i uzdrzavanje od svakog neprijateljskog akta uperenog protiv ovih dobara.

Prema haskoj konvenciji, predvidjeno je da se znakom "plavi stit" obelezavaju spomenici kulture samo u slucaju rata izmedju dve drzave. Medjutim, u Republickom zavodu za zastitu spomenika kulture razmisljaju da se ovi spomenici obeleze bez obzira da li postoji neposredna ratna opasnost ili ne. Ukoliko prilike to budu dozvoljavale, posto neka od nepokretnih kulturnih dobara na Kosovu i Metohiji vise nisu dostupna, Republicki zavod za zastitu spomenika kulture stavice ovaj znak na vidnim mestima najznacajnijih kulturnih dobara koja se nalaze na ovom prostoru.

Ovo obelezavanje spomenika srednjovekovne arhitekture, sada je jedini nacin zastite koji se moze preduzeti. U riznicama manastira i crkva kojih na prostoru Kosova i Methije ima vise od hiljadu, jos se nalaze razni predmeti koji se koriste u bogosluzenju, posto se u njima odvijaju svakodnevni verski obredi. Neki od najvrednijih predmeta poput onih iz manastira Decani sklonjeni su jos 1992. godine sa celokupnom riznicom u kojoj se nalazi oko sezdeset ikona koje su nastajale od 14. do 17 veka. Tek pre nekolio meseci su vracene takozvane prestone ikone koje se nalaze na ikonostasu i koriste u bogoslouzenju, ali tek nakon dugotrajnog insistiranja monastva. Znacajnijih predmeta ima i u manjim crkvama koji za sada nisu izmesteni, ali se do nekih od njih se vise ne moze ni doci.

Zbog toga je Republicki zavod za zastitu spomenika uputio pre nekoliko dana dva pisma na adrese evropskih institucija koje se bave staranjem za spomenike kulture, ukljucujuci i predsednika UNESKA. "Razvoj dogadjaja u pokrajini Kosovo i Metohija u Srbiji Savezna Republika Jugoslavija je prouzrokovao napetost ciji je nepredvidivi, potencijalno eksplozivni ishodi, mogu postati ozbiljna pretnja velikom broju kulturnih spomenika neprocenjive kulturne i umetnicke vrednosti", kaze se na pocetku ovog dopisa. U pismu koje nije dostavljeno sredstvima javnog informisanja, detaljno se govori o duhovnom, istorijskom i kulturnom znacaju cetiri spomenika. To su srpska pravoslavna patrijarsija u Peci, crkva manastira Gracanica, crkva manastira Decani i crkva Bogorodice Ljeviske u Prizrenu.

Ova cetiri spomenika koje su izmedju 11. i 14. veka gradili srednjovekovni vladari, predstavljaju vredno svedocanstvo o jednoj epohi u koju su utkani razliciti uticaji - od jadranskog primorja do vizantijske prestonice i Soluna. U manastirskim riznicama Decana i Peci cuvani su srednjovekovni rukopisi, ikone i liturgijske posude koje, prema misljenju domacih strucnjaka za ovaj period, predstavljaju najznacajnije manastirske riznice na Balkanu. Manastir Gracanica poznat je pored ostalog po cuvenim zivopisima solunskih slikara s pocetka 14. veka, dok se u prizrenskoj crkvi Bogorodice Ljeviske nalazi jedna od najuspelijih fresko celina iz doba vizantijske dinastije Paleologa. Manastir Pecka patrijarsija predstavlja kompleks crkava koje su nastajale jos od prve polovine 13. veka. U manastiru Decani nalazi se originalni ikonostas iz 14. veka i fresko zivopis koji predstavlja najveci ocuvani izvor podataka o vizantijskoj ikonografiji. Decanska riznica bila je najbogatija u Srbiji sa vise od 60 ikona koje su nastale izmedju 14 i 17 veka.

Za manastir Decani je jos pre cetiri godine upucen predlog da se upise na listu svetska kulturne bastine UNESKA, nakon cega je dolazio ekspert ove organizacije koji je pregledao manastir i dao pozitivno misljenje. Do danas medjutim nije dobijena povratna infomacija o tome sta se desava sa manastirom, a Republicki zavod za zastitu spomenika kulture nezvanicno je obavesten da se manastir nece upisati na listu prirodne i kulturne bastine iz politickih razloga.

Strucnjaci Zavoda su na spisak nepokretnih dobara od izuzetnog znacaja uvrstili i pecku Bajrakli dzamiju sagradjenu u drugoj polovini 15. veka, Hadum dzamiju iz Dakovice, carsku dzamiju iz Pristine koja pokazuje sve vrednosti monumentalnih objekata nastalih u ranom periodu islamskog graditeljstva u Srbiji i prizrensku Sinan pasinu dzamiju koja po svojoj arhitektonici pripada takozvanom klasicnom stilu osmanske umetnosti. U starom delu Prizrena se pored drugih starih spomenika nalazi hamam koji je Gazi Mehmed-pasa sagradio u 17. veku koji je isto tako nasao mesto na medju nepokretnim dobarima. Na tom zajednickom spisku koji su sacinili strucnjaci, stavljene su sasvim u drugi plane etnicke odrednice ovih arhitektonskih zdanja cime je izbegnut kontekst jeftine politizacije koji poslednjih dana ponovo pocinje da narusava njihovo izvorno, umetnicko znacenje.

Ovi stari spomenici su vec poceli da sluze kao refren nacionalnih budnica srpskih knjizevnika koji u svojim deklaracijama i takozvanim apelima, govore o ovim spomenicima kao "rodnom listu Srbije", nazivajuci oblast gde su locirani "srpskim Jerusalimom". Preostaje jedino trosna nada da ce ovaj put ta bastina biti zasticena od brige onih koji pokusavaju da je pretvare u nekrofilnu kulturu. Tada je rasplet poznat.

Slobodan Kostic (AIM)