STRATESKI OBJEKTI NOVA TAKTIKA?!

Kada su pre neki dan srpski mediji izvestili da je fabrika HTZ opreme u Barama nadomak Kosovske Mitrovice pod potpunom kotrolom naoruzanih kosovskih Albanaca, kosovski analiticari nisu vise iskljucivali mogucnost da se radi o strategiji tzv. "zauzimanja" strateskih objekata. Kako su jos pre mesec dana izvestili albanski izvori, nakon pocetka oruzanih sukoba u selima opstine Glogovac, pripadnici srpske policije su zauzeli svoje "polozaje" upravo u topionici feronikla u Glogovcu, iz koje su, kako su tvrdili ovi izvori, granatirana okolna sela nastanjena uglavnom albanskim stanovnistvom.

Poslednje informacije koje govore o "zauzimanju" povrsinskog ugljenokopa "Belacevac", svega 15-tak kilometara od Pristine od pripadnika, kako se nazivaju, OVK naslucuje da ce ovaj oblik "borbe" neko vreme biti taktika i jedne i druge strane. Sta se zapravo desavalo na povrsinskim kopovima "Belacevac" i u "Dobrom Selu" poslednja dva dana, tesko je sa sigurnoscu tvrditi.

Razni albanski izvori i stampa, prenose da je povrsinski ugljenokop "Belacavac" sada pod kontrolom naoruzanih kosovskih Albanaca, okupljenih oko OVK. S druge strane mediji na srpkom jeziku, pre svega oni rezimski ne potvrdjuju ovu informaciju, ili preciznije uopste se mesto Belacevac ne pominje.

Medjutim, ocevici, odnosno odbeglo stanovnistvo iz sela Belacevac, koje se odlucilo na ovaj korak zbog straha od, kako su objasnili konfrontacija izmedju pripadnika OVK i srpske policije, svedoci da pripadnici OVK ne samo sto pod svojom kontrolom imaju celo selo, vec i sve ulazne i izlazne punktove kao i ugljenokop. Oni prenose da oruzane snage stoje jedna nasuprot drugoj na razdaljini od svega nekoliko stotina metara...

Novonastala situacija, smatraju ovdasnji politicki i analiticarski krugovi moze svakoga casa da izmeni dosadasnji intenzitet oruzanih sukoba. Iz poslednjeg Saopstenja za javnost, kako je u potpisu stajalo - Glavnog staba OVK - izmedju ostalog se kaze da je "sada trenutak za teritorijalno prosirivanje vojnih akcija".

Nakon prvih glasina o "zauzimanju" ugljenokopa Belacevac, delegacija Unije Nazavisnog sindikata Kosova posla da se uveri u njihovu istinitost. Nju je docakala unifomisana i naoruzana grupa clanova OVK sa "vojnickom" naredjenjem da ne mogu dalje. I uz objasnenje da su iz UNSK i da su sluzbena delegacija, receno im je "vise nema sindikata".

Radnici ovog ugljenokopa, pricaju da je stanje potpuno promenjeno od 15.juna, od kada su poceli da rade u po dve dvanaestocasovne smene. Poslednjih dana na posao se nisu pojavljivali radnici srpske nacionalnsoti. Dan pre "pada" povrsinskog kopa, rukovodstvo kolektiva, uglavnom srpske nacionalnosti, kao i industrijska policija otisli su iz objekta i vise se nisu vratili. Sutradan, deo kopa je obisla industrijska policija, ali nije se priblizila punktovima koje drzi OVK, a nekim albanskim radnicima koji su jos radili naredjeno je da prekinu posao. Stanje se postepeno zaostravalo, jer je samo dan ranije MUP- Srbije izvestio da su "naoruzani kosovski Albanci kidnapovali devetoricu radnika Elektroprivrde Srbije i ugljenokopa srpske nacionalnosti, a da se ne zna nista o sestorici njih. Na ovu vest, njihove kolege su se spontano okupili i trazili zastitu drzavnih organa.

Ni sledeci dan nije doneo "promenu" na terenu. Srpska policija se stacionira blizu ugljenokopa, pripadnici OVK vrse obezbedjenje, dok su mestani Belacevca i ostalih okolnih sela napustili su svoje domove i traze smestaj, uglavnom u Pristini. Na pitanje oko moguceg razvoja dogadjaja, u UNSK ili medju politickim partijama nema ni komentara.

Belacevac je jedno od najvecih sela na Kosovu. Sama lokacija sela je od znacajnog strateskog interesa, jer se nalazi takoreci u predgradju Pristine, a veoma je blizu i najvecoj vojnoj bazi na Kosovu- Slatini.

Inace, 1990 godine, od svih preduzeca koja su bila u sastavu Elektroprivrede Kosova, ugljenokop na Belacevcu bio je pod zestokim pritiskom srpskih vlasti. Tada su u prvom talasu isterani sa posla svi rukovodeci kadrovi albanske nacionalnosti, a zatim i ostali. U medjuvremenu, zaposljavali su se i Albanci, pa je do ovih dana, od 1750 radnika 700 bilo albanske nacionalnosti. Trenutno je proizvodnja prekinuta, sto ugrozava i proizvodnju elektricne energije u kosovskim termoelektranama. Da li je slucajnost ili ne, ali na dan kada je OVK "uzela" pod svojom kontrolom "Belacevac", pola Pristine je bilo bez struje.

Povodom novonastvale situacije oglasio se i Demokratski savez Kosova konstatujuci da bi "eventualno ostecenje ili potpuno izbacivanje iz proizvodnje Elektroprivrede Kosova znacilo ugrozavanje zivota kosovskog stanovnistva, bez obzira koliko je ko daleko od, podvlaci se, linije oruzanih konflikata. To je realna cinjenica, jer domacinstvo ili industrija na Kosovu snabdeva se iz jednog izvora - termoelektrana u Obilicu". I direktori kopova "Belacevac" i "Dobro Selo" Ivica Jakovljevic i Srdjan Kovacevic uputili su pismo generalnom direktoru EPS-a u kojem ga obevestavaju o novonastaloj situaciji i iznose procenu da ce kao posledica toga proizvodnja struje prestati za nekih 24 sata. "Uglja nema, a moze se desiti da teroristi i Oblic stave pod svoju konrolu", kaze se izmedju ostalog u ovom pismu. Dvojica direktora procenjuju da "ukoliko ne dodje do odlucne akcije moze se desti zauzimanje termoelektrana i drugih kapitalnih objekata EPS-, sto ce imati nesagledive posledice po Elektroprivredu Srbije, jer ce nastupiti raspad elektrosistema". I jedni i drugi izgleda da ovoga puta zagovaraju iste interese, jer je struja potrebna svima podjednako. Ali, ako su tacne glasine da su sa kopova odvezeni rotacioni bageri cija vrednost premasuje vise stotina miliona nemackih maraka, onda je tesko predvideti dalji tok ili pre zaostravanje situacije na Kosovu, koja se moze zaista pretvoriti u opsti konflikt.

Cifre pokuzuju da je proizvodnja struje na Kosovu veca u odnosu na potrosnju. Godisnji kapaciteti su 5,5 miliona kilovatcasova, od kojih 40 odsto trosi Kosovo. Bez obzira sto Srbija ima visak proizvodnje elektricne energije, ona koristi i "kosovsku" struju, koju je za vreme ekonomske blokade izvozila u Makedoniju. Godisnje se na kopu "Belacevac" moze iskopati 8,2 miliona tona uglja, dok u drugom kopu "Dobro Selo" 8,5 miliona tona. Takva proizvodnja premasuje i potrebe svih sest blokova termoelektrana, pogotova sada kada one svoje kapacitete ne koriste stopostotno. Bez obzira na trenutno stanje, strategija razvoja energetike na Kosovu uvek se oslanjala na ugljenokope, kao sto je uradila i Srbija usvajanjem Prostornog plana. Lezista uglja nalaze se u velikim basenima. Prvi je kosovski, koji obuhvata povrsinu od 154 kvadratnih kilometara u selima Belacevac, Dobro Selo, Sibovac, Bresje, Lipjan i Muhadzer Babus. O iznosu rezerva ima raznih podataka. Akademik Minir Dusi kaze da tu se nalaze najvece rezerve uglja na Kosovo, cirka 6,4 milijardi tona. Ali ima i podataka, kao sto je onaj beogradskog Instituta za rudarstvo koji potvrdjuje da rezerve iznose blizu 13 miliardi tona. Dugadjinski (metohijski) basen siri se na povrsini od 120 kvadratnih kilometara i procenjuje se da raspolaze rezervama od dve milijarde tona uglja. Drenicki basen, koji se nalazi blizu Srbice i Glogovca obuhvata povrsinu od cetiri kvadratnih kilometara, ali rezerve nisu verifikovane. Ima i pretpostavki da se lezista uglja nalaze i u okolini Prizrena i Peci, ali one nisu naucno ispitane i dokazane, pa nije bilo ni pokusaja bilo kakvog njihovog aktiviranja.

Iznoseci ove podatke, mnogo je jasnije zbog cega oni koji kontrolisu "Belacevac" i "Dobro Selo" mogu uticati na celokupni zivot na Kosovu, pa i politicki. Ne iskljucuje se cak ni neki vojni plan...

AIM Pristina Ibrahim REDZEPI