KORIDORI U GLAVI

AIM Skopje, 24.06.1998

Iako je proslo skoro sest meseci od apokalipticne projekcije makedonskog predsednika o pola milijuna Albanaca koji bi u slucaju eskalacije sukoba na Kosovu preko Sar-planine nagrnuli na Makedoniju, za sada od njih nema ni traga. Naime, uprkos mnogim istrazivanjima, sto navinarskih sto vladinih, u Makedoniji nije registrovan niti "otkriven" ni jedan jedini izbeglica sa Kosova!? Kao sto je poznato, za vreme njegove tadasnje posete Sloveniji makedonski predsednik je izjavio da medjunarodna zajednica mora razmisliti o izgradnji koridora koji bi u slucaju eksplozije sukoba na Kosovu albanske izbeglice preko Makedonije odveo u Albaniji ili u druge zemlje. Drugim recima ovaj koridor, koji bi prolazio severo-zapadnim delovima Makedonije u pravcu Albanije, trebao bi onemoguciti kosovske izbeglice da se zadrze na teritoriji Makedonije jer, kako je naglasio Gligorov, toliki broj kosovskih Albanaca bi narusio etnicku ravnotezu u zemlji (u kojoj Albanci cine jednu cetvrtinu ukupnog stranovnistva) koju Makedonija ne bi mogla podneti.

Makedonska vlada je delovala prilicno zbunjeno za vreme kratkog izbeglickog vala sredinom juna kada su hiljade kosovskih Albanaca presli u Albaniji, verovatno ocekujuci da se ostvari spomenuta apokalipticna progniza prvog coveka drzave. Uprkos, kako ce se kasnije ispostaviti, u Makedoniji, bar sto se tice zvanicnih izjava, nije dosao niti jedan jedini izbeglica! Ova situacija, iako jako prizeljkivana i sasvim dobrodosla za makedonske politicare i veci deo javnosti, na neki nacin je ispala i neprijatna jer je istovremeno pokazivala svojevrsnu neozbiljnost makedonskog predsednika koji je pozurio dati, kako ce se videti, pogresnu procenu, a sa druge strane je otvorilo pitanje zasto kosovske izbeglice tako ocigledno izbegavaju Makedoniju!?

Posto je svima u Makedoniji jasno da od poplave kosovskih Albanaca nema nista i da pitanje otvaranja izbeglickih koridora ostaje u domenu umstvene gimnastike, glavno pitanje domace javnosti ostaje ona o spremnosti vlade da prihvati eventualne izbeglice ako do njih ipak jednog dana dodje. Odgovor na ovo pitanje istovremeno jeste i objasnjenje zasto kosovski Albanci izbegavaju Makedoniju kao spasonosnog odredista.

Naime, u ovdasnjoj javnosti jos su sveza secanja na tretman koji su imali izbeglice iz Albanije za vreme proslogodisnjih nemira. Svi oni koji us prelazili albansko-makedonsku granicu, bez ikakvog "uvoda" su proglasavani uljezima a nekoliko njih su "makedonsko gostoprimstvo" platili glavom. Sa druge strane, od pocetka kosovske krize makedonski zvanicnici su uporno negirali da zemlja vrsi bilo kakve pripreme za prihvatanje izbeglica. Naprotiv, paralelno sa izjavama u stilu one da umesto famoznog koridora treba jednostavno zatvoriti granicu, isle su izjave o tome da se ne predvidja prihvatanje izbeglica te da se ne vrse nikakve pripreme u tom prvacu.

Jedini razliciti glas u periodu pojave izbeglickog talasa bila je izjava portparola misije Ujedinjenih nacija u Makedoniji, UNPREDEP, koji je "otkrio tajnu" da Visoki komesarijat UN o izbeglicama u Makedoniji ima kapacitete za prihvat 20.000 izbeglica, ali da mora sacekati znak makedonske vlade. Medjutim makedonska vlada je citavo vreme ostala "gluha i slepa". Tek nakon vazdusne demonstracije NATO-a nad vazdusnim prostorom Makedonije, vladin portparol je "priznao" da "vlada ima plan za prihvatanje izbeglica sa Kosova", ali je odbio da objavi detalje o ovom planu jer je to, prema njegovoj izjavi "u domenu bezbednosnih planova drzave(!?)" Precizniji u ovom kontekstu je bio makedonski ministar spoljnih poslova, Blagoj Handjiski, koji je potvrdio da postoje planovi za prihvatanje izbeglica, odnosno da su predvidjeni kampovi, ali i planovi za vracanje izbegljica. Prvi covek makedonske doplomatije je istovremeno ponovio poznati stav da se "sto je vise moguce zatvori granica" i da se reaguje od humanitarnih razloga (!?).

Uprkos tajnosti na nivou bezbednosti drzave kojom su makedonski zvanicnici obvili pitanje kosovskih izbeglica, u javnosti su ipak procurili detalji o vladunom planu o prihvatanju eventualnih izbeglica. Prema ovim saznanjima vlada bi ponovo otvorila sabirne centre u kojima su svojevremeno boravili izbeglice iz Bosne i Hercegovine. Buduci da je broj bosankih izbeglica na teritoriji Makedonije sada sveden na par stotina, nekadasnja privatilista su prazna i mogle bi biti obnovljene. Prema jednoj, i dalje neoficijalnoj varijanti, u Makedoniji bi izbeglice bile prihvacene samo na kratko a onda bi bili upuceni u trece zemlje (ali se ne zna kako i gde!?). Prema drugoj mogucoj varijanti kosovske izbeglice bi ostale u Makedoniji i bili bi smesteni u kampovima opremljenim za duzi prestoj. Crveni krst Makedonije i Visoki komesarijat za izbeglice tvrde da su spremni da pomognu izbeglicama, ali istovremeno isticu da jos nisu dobili nikakav znak od makedonske vlade.

Da se makedonska vlada koleba i verovatno "moli boga" da u Makedoniji ne dodje nijedan izbeglica sa Kosova, Albanci u Makedoniji tvrde da vlada i ne treba da brine jer ce oni sami zbrinuti svoju bracu ako se ukaze potreba. Sudeci po tome kako su Albanci reagirali u vreme kada su u Makedoniji stigli izbeglice iz BiH u ovim tvrdnjama i ne treba sumnjati. Kada su pre pet godina pod vodstvom opozicionih partija etnicki Makedonci protestirali ulicama Skopja protiv gradjenja kampa za bosanske izbeglice u "njihovim naseljima" kako bi se spasili "islamizacije", vlada kao spasonsno resenje izabrala jedno albansko naselje u okolini Skopja gde se ove izbeglice i dan danas nalaze. Ove epizode i raspolozenje prema izbeglicama istovremeno objasnjava tajnost vladinih planova oko izbeglica. Iako ova taktika ocigledno "uspesno" deluje kao "destimulativna" mera protiv navale kosovskih izbeglica, sa druge strane nije tesko pretpostaviti da bi objavljivanje mesta buducih prihvatilista mogla izazvati negativne reakcije u delu domace javnosti i verovatno otezati akciju vlade. Negativne reakcije u stilu onih protiv gradjenja kampa za bosanske izbeglice bi istovremeno mogle podici i medjuetnicku tenziju koja je ionako na visokom nivou. stoga internost makedonske vlade po pitanju izbeglica sa Kosova i ne iznenadjuje mnogo, a cini se da takav stav ne nailazi ni na kritike medjunarodnih sponzora koji su po svemu sudeci prihvatili "opravdanost" ovog stava. Ovaj stav bi eventualno mogao promeniti neka nova, jos veca eskalacija sukoba i sledstveno tome pojava veceg talasa izbeglica koji ne bi obisao ni Makedoniju, ali za sada takva mogucnost, bar sa makedonskog ugla, cini malo mogucem.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI