KOLIKO VREDI POKRAJINA

Srbija i Kosova

AIM, BEOGRAD, 24. 6. 1998.

Srpski rezim koji ne moze da izadje na kraj sa onim sto je zakuvao u proteklih deset godina na Kosovu gde se rat vodi na petnaestak kilometara od Pristine, ocajnicki pokusava ovih dana da ubedi narod Srbije kako se na Kosovu normalno zivi, kako se tamo ulaze u razvoj i da je suzivot Srba i Albanaca moguc.

Propagandnom porukom, pracenom prigodnom muzikom i tekstom nalik na neku vrstu izbornih poruka, ovih dana se i na na RTS-u glumi normalan zivot u Pokrajini. Sinoc je tako prikazano svecano otvaranje velikog trznog centra u Pristini. Svega je tu bilo, najmanje posetilaca. U drugom delu propagandne poruke slede razrusene kuce i napis na srpskom i albanaskom jeziku:Ovako se zivi tamo gde su teroristi. U pomenutom petominutnom prilogu saopstene su i informacije o dobroj snadbevenosti Kosova zivotnim namernicama, pomoci koju srpska vlada daje za obnovu kuca u cijem rusenju je najznacajniji udeo dala i srpsaka policija.

Jos koliko proslog meseca kamioni iz Srbije natovareni hranom i namernicama zaustavljani su na granici sa Kosovom. Ocevici tvrde da je policija savetovala kamiondzije da se vrate odakle su dosli. Prve vesti o embargu stigle su sa Kosova.

Slika vec vidjena 1989. na granici sa Slovenijom, a protekle godine i na granicnim prelazima sa Crnom Gorom. Ovoga puta, granica se opasno priblizila prestonici a Srbija prvi put uvodi embargo na isporuku sopstvene robe na sopstvenoj teritoriji. Tesko je reci sta je razlog ovom potpuno nerazumnom cinu osim pokazivanja bahatosti i siline prema pobunjenom Kosovu i gradjanima koji tamo zive. Da li je u pitanju kaznjavanje Kosovara ili neizmireni finansijski racuni srpskog i albanskog trgovackog lobija koji, kako tvrde upuceni, bez obzira na skoro ratne prilike u Pokrajini, besprekorno funkcionise. Ako je suditi po dosadasnjem ponasanju srpskih vlasti u slicnim prilikama nikada Beograd nije puno mario za ekonomiju. Tako se danas ponasa i prema Kosovu, cija ce privreda ako se nesto ne preduzme otici u legendu kao i srpski mit o svetoj zemlji.

Raspoluceno izmedju relikvija, istorije, tradicije, manastira i visegodisnje zloupotrebe u politicke svrhe o Kosovu se danas moze govoriti samo kao o bivsem ekonomskom gigantu koji je obecavao svetlu buducnost. Vise, po ulozenom novcu nego po stvarnom rudnom bogatstvu ili onome sto je i u najboljim vremenima pruzala privreda i industrija Pokrajine u koju se novac sipao kao u rupu bez dna.

Sunovrat kosovske ekonomije, koja doduse nikada i nije bila sjajna traje vec desetak godina. Ogromna ulaganja su otisla u nepovrat a na Kosovu danas nema zdravog preduzeca, nema posla, a svi ekonomski pokazatelji zapravo govore da privreda i ne postoji. Proslogodisnja analiza sedamdeset kosovskih preduzeca govori o iskoriscenosti kapaciteta od 3o odsto, dok je 8o odsto opreme zastarelo. U visegodisnjim previranjima mnogo opreme je demolirano i pokradeno. Razvlacili su je podjednako i Srbi i Albanci.

Aleksandar Vlahovic iz Ekonomskog instituta upozorava da je porazavajuca situacija u kosovskoj privredi slika i prilika vodjenja privrede politickim dekretima:U tridesetogodisnjem periodu intezivnog ulaganja (1955-1985) preko Fonda za razvoj nerazvijenih republike bivse Jugoslavije ulozile su u Kosovo 17 milijardi dolara. Investicije su ,posebno u poslednjem petogodistu velikog ulaganja (1980-1985) bile izrazito neefikasne a dobar deo pomoci odlazio je u potrosnju. Vlahovic kaze da su na nerazvijenom Kosovu gradjeni skupi objekti, ne prilagodjeni sredini i potrebama u zaposljavanju:Tako se danas na Kosovu nalazi vise od 400.000 metara kvadratnih u izgradjenim halama koje zvrje prazne ili delimicno opremljene. U nekim objektima vec desetak godina stoje neraspakovane citave tehnoloske linije. Sve u svemu Kosovo danas obiluje predimenzioniranim industrijskim kapacitetima i megalomanski zapocetim investicijama koje nikada nisu dovrsene.

Raspadom bivse Jugoslavije presusuju i pare za Kosovo i Metohiju,pa Pokrajina prestaje da bude simbol ekonomskog razvoja u kome se ocigledno vise polagalo na skupe reprezentativne objekte za pokazivanje nego za ekonomiju koja ce donositi napredak. Pravi ekonomski sok cije posledice su danasnja razorena kosovska privreda pocinje ustolicavanjem na vlast Slobodana Milosevica, kada je Srbija imala preca posla u Pokrajini.

Za srpsku stvar Kosovo dobija drugi prizvuk. Sve manje se o njemu govori kao ekonomskom ponosu Republike, a sve vise kao o istorijskoj srpskoj svetinji. Uostalom, podaci pokazuju da je i u bivsoj Jugoslaviji Kosovo ekonomski imalo mnogo vise dodirnih tacaka sa Slovenijom i Hrvatskom nego sa maticnom Republikom.

O stvarnom zivotu na Kosovu i ekonomskim prilikama drzava Srbija ne raspolaze nikavim podacima, od toga koliko je stvarni drustverni proizvod Pokrajine, koliko ima zaposlenih i koji je doprinos sive ekonomije prezivljavanju u Pokrajini. Prema istrazivanjima casopisa Ekonomska politika na Kosovu ima 375.000 zaposlenih, od kojih je samo 150.000 prijavljeno penzionim i fondovima za socijalno osiguranje. Racuna se da vise od 200.000 ljudi radi u sivoj ekonomiji. Sta ona u ekonomskim parametrima predstavlja, niko zapravo ne zna.

U zavisnosti od nacionalne pripadnosti stanovnici Kosova zive dva paralelna zivota. Oni trenutno izdrzavaju dve drzave na malom prostoru: drzavu Srbiju i paralenu vlast kosovskih Albanaca tzv. Republiku Kosovo koja u svom posedu ima komletnu nadgradnju: skolstvo, zdravstvo, politicku vlast i Bukosijevu vladu u egzilu.

Poznavaoci kosovskih prilika kazu da kosovski Srbi drze propala drzavna preduzeca (u kojima proizvodnje i privrednih uspeha ima samo na drzavnoj televiziji)iz kojih su Albanci sto milom sto silom otisli pre nekoliko godina, dok se sve kljucne poluge kosovskog ekonomskog zivota- privatni sektor i trgovina- nalaze u rukama Albanaca.

Stvaranje albanskog biznismenoskog lobija pripisuje se Milosevicu tvrdnjom da on zapravo i vlada Kosovom preko pomenutih biznismena. Momcilo Trajkovic, predsednik Srpskog pokreta otpora i sam privrednik, direktor preduzeca Ratar u Lapljem selu kraj Pristine, u razgovoru za AIM albanske biznismene opisuje kao mocne ljude ljude koji delom rade za aktuelni srpski rezim, zatim za sebe i za albanski separatisticki pokret:Njima je omoguceno da preko privrede Srbije i Vojvodine dobijaju strateske proizvode brasno, ulje, secer, zito i druge prehrambene artikle. U cenu onoga sto dolazi iz Srbije koju placaju svi stanovnici Pokrajine uracunata je i cena proizvodnje, marza, mito, porezi Republici Srbiji i Rugovinoj paralelnoj vlasti.

Srpskim proizvodjacima roba se placa u devizama, koje uglavnom pristizu od albanskih gastarbajtera. Sve se cesce pominje i novac od sverca droge i oruzja. Na podeljenom i zakrvljenom Kosovu jedino biznis koji donosi novac nema politickih i nacionalnih granica ni svetinja. Kosovski Albanci su tako vlasnici najveceg broja benzinskih pumpi za koje je potrebno dobiti sijaset dozvola od drzave Srbije. Na Kosovu funkcionisu i zajednicke firme: srpsko ime-albanski kapital. U ovu vrstu zajednickog posla, kako tvrde nasi kosovski izvori, upustaju se Srbi koji doduse, ne zive na Kosovu. Ima i obrnutih slucajeva albanska firma-srpski kapital. U biznismenskoj prici i kosovski Srbi-funkcioneri imaju svoje mesto. Za njih ne vazi pricao uspesnim poslovnim ljudima. Kako na Kosovu kazu, oni trguju iskljucivo drzavnim interesima koje unovcavaju a stvoreni kapital koriste delom i za seobu u Srbiju dok narodu govore da treba da ostane na Kosovu.

U opstem kosovskom metezu sa neizvesnim krajem sasvim je jasno da nad ekonomijom dominiraju politicki i nacionalni problemi i interesi. Ekonomija postaje privilegija manje grupe ljudi i Albanaca i Srba uglavnom sracunata na licno bogacenje.

Sta zapravo Srbija moze ocekivati od Kosova? Privredu, koja se za deset godina vladavine coveka koji je kosovskim Srbima, zaboravljajuci pri tom vecinske Albance, obecao mir i sigurnu drzavu, vratila trideset godina u nazad, u vreme kada je pomenutih 17 milijardi dolara tek pocelo da se sliva u Pokrajinu.

Godinama se pricalo o basnoslovnom rudnom bogatstvu Pokrajine, a svaka strana je nedovoljno poznate rudene resurse i prirodna bogatstva koristila za svoju politicku propagandu u stilu one Trepca radi Beograd se gradi. Iz Beograda pak godinama stizu price o neprocenjivom bogatstvu, nalazistima obojenih metala, i ruda kojima Albanci finansiraju svoj sepratatizam.

Strucni nalazi o kosovskom bogatstvu kazu da je potpuno besmisleno i govoriti o neprocenjivim nalazima kosovskog rudnog bogatstva. Srboljub Antic strucnjak za energetiku u Ekonomskom institutu ne negira u principu znacaj nalazista uglja na Kosovu za jugoslovensku privredu. U kosovskom basenu ima prema istrazenim rezervama desetak milijardi tona lignita: Ugalj je slabog kvaliteta i ne podnosi transport na duze relacije. On bi mogao imati znacaja jedino za proizvodnju elektricne energije. Kako sada stvari stoje stepen iskoriscenosti u kosovskom basenu iznosi tek jedan odsto a u metohijskom je na nuli.Dakle cela stvar bi imala smisla ako bi u ovoj zemlji postojala strategija elektroenergetike koja bi se mogla bazirati na Kosovu. Medjutim, u sukobu dve nacionalisticke ideje, sugestije ovog tipa nemaju nikakvu vaznost.

Pored rezervi kobalta, boksita i u pratecoj varijati zlata i srebra, kosovske rezerve nikla procenjuju se na 18 miliona tona. Po rezervama rude olova i cinka(46 miliona) za sada najbolje stoji Trepca koja bi mogla uz oscilacije kvaliteta rude da radi jos tridesetak godina.

Pod zemljom bogato, nad zemljom zaraceno, Kosovo danas tavori izmedju rata i bede i stalnih prepirki izmedju Srba i Albanaca sta je cije i ko koga krade. Medju tamosnjim ziteljima dominiraju dve price: srpska se vezuje za proslost, svetinje i manastire a albanska za Kosovo republiku. U bogatoj Pokrajini danas su svi siromasni ili bar vecina. Ekonomija i razvoj koji podrazumeva normalan zivot su u drugom planu. Niko ne pominje ni rude ni fabrike ni struju. Ono sa cime Kosovo danas opipljivo raspola je oruzje. Dok je to tako izlisno je i pitati se moze li Srbija danas ekonomski da prezivi bez Kosova. Aktuelno rezim tvrdi da moze i bez celog sveta, ali tesko moze opstati na vlasti bez Kosova. Nije bitna ekonomija. Kosovski mit je danas na ceni.

Branka Kaljevic (AIM)