SAVET EVROPE POZIVA BUGARE NA UZAJAMNU TOLERANCIJU

AIM Sofija, 23.06.1998

Bugarin je oduvej isticao kao jednu od svojih tradicionalnih vrlina gostprimnstvo i toleranciju. Komisija za borbi protiv rasizma i netrpeljivoscu pri Savetu evrope, medjutim, u svom posljednjem izvestaju opovrgava tu tvrdnju. Ona procenjuje da Bugarin vise voli da ne otvara vrata svoje kuce mada se hvali svojim gostoprimstvom. Sta vise, esksperti Komisije smatraju da su Bugari jos uvek pod uticajem proslosti kada je za vreme upravljanja bivseg komunistickog diktatora Todora Zivkova Bugarska bila "zatvorena za posetioce" i zolovana.

Kao i svaki zvanicni dokument, i izvestaj Komisije Saveta Evrope o situaciju u Bugarskoj zvuci suvoparno i dosadno ali iza sematskih fraza ocrtava se portret savremenog Bugarina. On je relativno uravnotezen i pokazuje trpeljivost prema tudjem coveku sve dok mu ne zakuca na vrata. Ujedno s tim on je egocentrican, stavlja svoj vlastiti identitet na pijedestal i to je zajamceno odgovarajucim zakonskim propisima.

Prema dokumentima Bugarska je jedna od evropskih drzava sa relativno dobrim ponasanjem. Medjutim, eskperi tvrde da ona i dalje "ima nesto na umu, nesto izvrda kako u unutrasnjoj i spoljnoj politici, tako i o pravima coveka i manjina". Sofija se do poslednjeg trenutka udrzavala da potpise Okvirnu konvenciju o zastiti prava nacionalnih manjina i konacno je to ucinila kada vise nije bilo manevarskog prostora. Medjutim, potpisana u oktobru prosle godine Konvencija jos uvek nije ratifikovana u bugarskom parlamentu.

Eksperti Komisije Saveta Evrope najvise su iznenadjeni gnusanjem sa kojim se Bugari odnose prema Romima. Situacija nije ko zna koliko bolja i u drugim evropskim zemljama, ali se u Bugarskoj ova netrpeljivost prema Romima manifestuje na svim nivoima - od svakodnevnog zivota u komsiluku sve do zvanicnih organa upravljanja. Prema bugarskom zakonodavstvu oni su ravnopravni sa svim ostalim bugarskim gradjanima i to se najbolje da primetiti za vreme izbora kada se za njihove glasove otimaju raznorazne partije, ali posto su opsluzili necije politicke interese, opet ih salju u geta. Medjutim, upravo jedno "cigance" iz "romske prestonice" Pazardjika sa bugarskim prezimenom Ivanov na dobrom je putu da osudi drzavu Bugarsku u Strazburu zato sto su narusena njegova ljudska prava. Njegova zalba o tome da su ga u policijskoj stanici pretukli svakog trenutka trebalo bi da bude razmotrena u sudu u Strazburu i postoje sve snase da nasa zemlja bude oszdjena. Do sada je preko 200 Bugara razlicitim povodom podnelo zalbe Sudu u Strazburu, ali su samo bivsi premijer Andrej Lukanov, ubijen ispred svog doma pre godinu i po dana, i gore pomenuti mladi Rom uspeli da pritisnu drzavu posredstvom Evropskog suda.

Prema iskpertima Saveta Evrope vlasti u Bugarskoj posmatrano u globalu nisu svesni koliko su ranjive u jednoj tako delikatnoj materiji kao sto su prava manjina. Kao primer se navodi poslanik vladajuceg Saveza demokrastkih snaga Ivan Sungarski. Tacno u oci objavljivanja izvestaja Komisije za borbu protiv netrpeljivosti, Sungarski je preko Nacionalnog radija javno saopstio neka svoja razmisljanja na adresu bugarskih Roma: prema njemu oni zloupotrebljavaju svoje pravo da radjaju decu, a kada ih rode, prepustaju drugima brigu o njihovom odgoju. Nevladine pravobranilacke organizacije odmah su ostro reagovale na reci poslanika SDS-a oji je, pored ostalog, jedan od medijator izmedju dve strane podeljene Bugarske pravoslavne crkve i radi na njihovom ujednjinju. Sada rukovodstvo vladajuce politicke snage namerava da se ogradi od reci svog pretstavnika, trudeci se da dokaze da je to njegovo licno misljenje i nije praksa vlasti.

Vladajucim krugovima moglo bi se zameriti da su neiskreni i licemerni i u pogledu verskih pitanja, navodi se u izvestaju Komisije Saveta Evrope. Navodi se da je pravoslavlju u Bugarskoj poklonjena dominantna uloga sto je zajamceno i Ustavom, ali je prema eskpertima nedemokratska. Vlada je pokusala da objasni to stanje stvari cinjenicom da drugi delovi Ustava izricito garantuju slobodu veroispovesti i ravnopravnosti svih gradjana, bez obzira da li su vernici ili ateisti. Na brojne prigovore razlicitih sekti vlasti odgovaraju da su se one nastanile u Bugarskoj posle usvajanja novog Ustava zemlje i da je to razlog sto ne odgovara i njihovim zahtevima.

Postoji, medjutim, jedna velika grupa u bugarskom drustvu koja je prema zvanicnoj statistici sadasnjih vlasti potpuno nestala. To su ateisti. Podaci koje je vlada dostavila Komisiji Saveta Evrope ocrtavaju sledecu sliku: pravoslavnih - 7.274.592 Bugara, muslimana - 1.110.295, katolika - 53.074, protestanta - 21.878, jermena gregorijanaca - 9.672, izrailtjana - 2.580. Nijedan Bugarin nije naveden kao ateista, bez obzira sto je pre desetak godina, sve do pada zivkovljevog rezima, tadasnja Bugarska komunisticka partija na sve nacine tolerisala ateizam. Sada kao da se valsti stide te reci, ali u svojoj verskoj usrdnosti zaboravljaju da se savremena Evropa ipak zasniva na svetovnim nacelima. I dok se u mnogim evropskim drzavama zabranjuje nosenje krstova i drugih verskih simbola u skoli, neki danasnji upravnici traze da se u bugarskim skolama ponovno uvede predmet veronauka kao izraz najvece demokraticnosti.

Zadnjih godina konstatuje se i sve gori odnos prema strancima. S jedne strane, oni su stalna meta organizovanog kriminala u Bugarskoj koji buja u zadnje vreme. Komisija navodi brojne slucajeve pokradenih diplomatskih kola, opljackanih zgrada ambasada ili stanova diplomata. Vlasti se pravdaju time da i Bugari stradaju zbiog tog istog kriminala i navode kontraargument: ni vi, Evropljani, niste bas blagonakloni prema nama sa sengeskim viznom barijerom pred Bugarima... S druge strane, Bugarska je takodje podigla svojevrsni vizni zid za goste iz neatraktivnih drzava pod izgovorom da se sprema za ulazak u Evropu tako da mora da vodi racuna o evropskim restrikcijama migracionih procesa. Ruku na srce, sto se roga tice, patimo ne toliko od ksenofobije, koliko od toga sto smo siromasni, tvrde sociolozi u Sofiji. Zato je Bugarska otvoreno za bogate i zatvorena za siromasne gradjane, jer se nada da ce imati sta da uzme od prvih, a za druge strepi da ce joj se obesiti oko vrata. Iz tog istog razloga nije potpisala i Evropsku socijalnu povelju, tvrdi se u izvestaju Komisije za borbu protiv rasizma i netrpeljivosti pri Savetu Evrope.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV