ZASTO BAS MOJE DETE?

Niski roditelji traze da im se vrate sinovi - vojnici sa Kosova

AIM, BEOGRAD, 23. 6. 1998.

• Ponosan sam na vase sinove, te devetnaetogodisnjake koji su prepuni hrabrosti i zelje da se istaknu. Rekao sam njihovim oficirima da ih paze i da im ne dozvole da se izlazu riziku", uzdignute glave kao da izgovara rodoljubivu pesmu, porucio je niskim roditeljima ciji se sinove nalaze na odsluzenju vojnog roka na Kosovu i Metohiji, pomocnik komandanta za informisanje Trece armije Vojske Jugoslavije iz Nisa pukovnik Mirko Starcevic.

Ocigledno nekadasnji oficir za moralno politicko vaspitanje i oficir koji za sebe tvrdi da ga vojnici na Kosovu pamte po "besedama", pokusao je da umiri zabrinute roditelje i da ih uveri kako su im deca bezbedna. "Garantujem Vam, cascu ove uniforme, da su vam deca bezbedna na Kosovu.Oni se nalaze na terenima jer smo ih izvukli iz kasarni kako se ne bi nasli u misolovci kao sto je to bio slucaj u Hrvatskoj i Bosni", skoro teatralno je rekao Starcevic, pri tom uporno izbegavajuci da roditeljima kaze kada ce im se deca vratiti sa Kosova.Sa rukom uperenom prema jednom roditelju i skoro besnim glasom Starcevic mu je rekao da nije korektan zato sto tvrdi da "ni jedno dete oficira niti politicara nije na Kosovu"."Veliki broj dece oficira je na Kosovu, mi sve vojnike dozivljavamo kao svoju decu",porucio mu je pukovnik, a zatim saosecajno rekao ostalim roditeljima da ce uciniti sve da im se sinovi jave sa Kosova makar pismom.

Osecaj straha i zabrinutosti roditelja i njihov prvi javni protest u Nisu koji nije previse izazivao paznju sugradjana, kulminirali su sa najavama iz komande NATO snaga o mogucoj vojnoj intervenciji na Kosovu koje su se poklopile sa masovnijim pomeranjima jedinica VJ prema srpkoj pokrajini."Dosli smo da pitamo za svoju decu i da zatrazimo da ih vratite sa Kosova. Mi nismo u ratu. Neko zeli da unutar Srbije napravi gradjanski rat ali onaj ko to zeli neka ide dole i neka ratuje. Zar da moje dete pogine od NATO bombe, dok sin predsednika Jugoslavije izbegava vojsku jer je navodno nesposoban, a ujedno slobodno nosi oruzje. Mi samo trazimo da nam vratite decu. Ime Vam necu reci jer su Srbi osvetoljubivi i plasim se da moje dete nema posledice zbog toga", rekao je pukovniku jedan roditelj.

Utisak da je sve sto se desava na Kosovu "vec vidjeno".Posledice aktuelne politike su dobro pznate a rane sa hrvatskog i bosanskog ratista jos nezalecene: "Bojim se da je ovo slican scenario kao u Hrvatskoj i Bosni. Ni tada kao ni sada ne znamo sta je cilj", skoro sa zebnjom izgovaraju roditelji. Mali broj roditelja koji su se okupili da javno zapitaju sta im je sa decom samo je pojacao njihov strah, a umanjio osecaj moci karakteristican za gradjane u masi. Nemoc da bilo sta mogu da urade, verovatno je,doprinela da jedna majka kroz plac pokusa da utice na emocije profesionalnog vojnika i zavapi od pukovnika da joj vrati dete jer "su ona i njen suprug veoma bolesni i nema ko da ih vozi kod lekara".

Koliki je strah i ocaj medju roditeljima pokazuje i nevoljan razgovor sa novinarima: "Niko nam nista ne govori. Moj sin je iz Kragujevca prekomandovan na Kosovo i vise od desetak dana nemam nikakve informacije o njemu. Jos ni obuku nije zavrsio. U vojsci je od marta meseca. U komandi mi kazu da je zavrsio osnovnu pesadijsku obuku. Ime nije vazno jer ako nasa deca nose plocice sa nekim brojevima nisu vazna ni nasa imena", kaze jedna majka koja je u ruci drzala transparent "Mi smo za mir"."Sve ovo sto se desava je mucno. Niko nam nista ne moze reci. Nikakave pomoci nema. Starijeg sina rat je zatekao u Sloveniji, a ovaj mladji je prekomandovan iz Topcidera u Djakovicu. U vojsci je od decembra prosle godine. Nisam isla na Kosovo da trazim sina jer dobro znam kako je bilo u Sloveniji kada sam pokusala da nadjem starijeg ."

"Poslednja vest koju sam cuo o sinu bila je da se zajedno sa jos nekoliko vojnika izgubio u sumi pored Prizrena. Ne znam sta da radim. U komandi mi kazu da ce proveriti takvu informaciju, sta da ja radim do tada", ocajno govori jedna otac.

Transprente sa mirovnim porukama drzali su i ostali roditelji koji su ipak na novinarsko pitanje da li protestvuje protiv toga sto su im sinovi na Kosovu ili protiv ratnog resavanja problema u toj srpskoj pokrajini odgovarali da jedino traze da im se deca vrate:"Sta oni tamo brane, ako treba nesto da se brani icicemo mi stariji. Ako je rat nek' pozovu nas rezerviste, a ne da odvlace nasu decu koja jos ni obuku nisu zavrsila. Sta oni mladi znaju?, odgovara jedan otac.

Ocajni roditelji su pre nego sto su se odlucili na protest pred komandom VJ u Nisu posetili i niskog gradonacelnika Zorana Zivkovica, u nadi da mozda on moze da im objasni sta se desava sa njihovom decom: "Majke su se intersovale za buducnost dece i za buducnost ove drzave. Intersovalo ih je i zasto se cuti o tome sta se desava na Kosovu i Metohiji i sta ce biti sa Srbijom", kaze za AIM gradonacelnik Zivkovic, dodajuci da je ta ista pitanja i on postavio, i da je "ocigledno da je rezim u Srbiji nesposoban da brine o buducnosti ove zemlje".

" Gradskom odboru Gradjanskog saveza u Nisu svakodnevno se obracaju zabrinuti roditelji vojnika Vojske Jugoslavije (VJ) na redovnom odsluzenju vojnog roka, koji tvrde da su u toku masovna prekomandovanja regruta u neke od garnizona na teritoriji Kosova", izjavio je portparol niskog odbora GSS Stevan Radmilovic.

Prema njegovim recima nezadovoljni i zabrinuti roditelji vojnika tvrde da se ide toliko daleko da se cak i vojnici iz mornaricke jedinice u Baru premestaju u Prizren. "Osnovni zadatak VJ je da stiti granice SRJ, a ne da resava unutrasnje probleme zemlje. Za resavanje tih problema dovoljne su i postojece brojne policijske snage koje kao poreski obveznici finansisraju svi gradjani pa i roditelji regruta u VJ. Protesti roditelja ispred komande VJ upuceni su na pogresnu adresu jer o sudbini vojnika ne odlucuje Generalstab vec onaj ko svog sina groznicavo cuva od vojske , otvarajuci mu diskoteke i radio stanice", rekao je Radmilovic.

"Zasto su nasa deca na Kosovu, zasto ih ne zamene drugim vojnicima? Dok se ovde u Nisu vojnici svakog dana kupaju moje dete se mesecima nije okupalo.", zapitao je jedan roditelj. Ovakva ponuda ocajnog oca samo je pokazala da je licna briga bila glavni pokretac roditelja na protest. Oni bi, ipak, da ratuju ali da u rovovima na Kosovu budu tudja deca.

Zoran Kosanovic (AIM)