OKUPLJANJE POLITICKIH PARTIJA OKO OVK?

Poslednja izjava lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove u susretu sa novinarima da "OVK sacinjavaju grupe obicnih ljudi koji su uzeli oruzje u ruke i koji nastoje da brane svoje domove", izazvalo je ne malo iznenadjenje. Do samo pre nekoliko nedelja Rugova je izjavljivao ili da ne zna nista o OVK ili pak da se radi o nekim frustriranim ljudima. Po prvi put on je javno istakao i potrebu da te grupe budu pod kontrolom i snose odgovornost za stanje na ovim prostorima, odnosno da je i obaveza tih ljudi da postuju sve medjunarodne sporazume koji se ticu Kosova i resavanja ovog problema. Pitanje koje ce narednih dana zaokupljati paznju ovdasnjih analiticara je da li se radi o politickom zaokretu Ibrahima Rugove ili je po sredi nesto sasvim drugo. Prve analize njegovog nastupa mogu upucivati na pokusaj da se sacuva jedinstvo unutar albanskog politickog pokreta, koji je poslednjih meseci jacanjem OVK znatno uzdrman, kao i njegova pozicija najuticajnije licnosti i to ne samo na kosovskom prostoru. Drugo pitanje koje se postavlja je da li Rugova pokusava da da do znanja kako on odnosno njegova struja mogu ili treba da imaju kontrolu nad OVK i tako stane na put suparnicima koji izgleda zele isto: predsednika Parlamentrane partije Kosova Adema Demacija, rukovodstvo Odbora za organizovanje Novog demokratskog saveza Kosova, na cijem je celu akademik Rexhep Qosja i bivsi politicki zatvorenici predvodjeni Hydajetom Hysenijem. Zatim, organizaciju Nacionalni pokret za oslobodjenje Kosova i drugu Narodni pokret Kosova, koja, kako se tvrdi, deluje u inostranstvu. Ako se do juce vaznim faktorom, ali nasuprot Rugove, mogao smatrati njegov predsednik vlade u egzilu Bujar Bukosi, od nedavno se to ne moze tvrditi sa sigurnoscu. Upuceniji tvrde da je on pod pritiskom Amerikanaca bio primoran da promeni svoj stav i priblizi se Rugovi, i pridruzi se nejgovoj turneji po Americi. Sastanak koji je kosovska Vlada u egzilu i njen predsednik Bukosi organizovala u Tirani, a kojem su prisustvovali predstavnici parlamentranih partija u kosovskoj Skupstini (jos nekonstituisanoj), na kojem je doneta i odluka da se imenuju osobe koje ce ispred vlade imati sva ovlascenja u zonama koje su direktno pogodjene, kako je podvuceno, "srpskom agresijom", u cilju "organizovanja opstanka i samoodbrane", govori u prilog ovome. Odnosno, cini se da Bukosi sa svojim timom pokusava da OVK stavi pod jedan reklo bi se institucionalan kisobran i tako preuzme zajedno sa Rugovom kontrolu nad njom.

Svi pomenuti politicki akteri, koji eventualno mogu imati manji ili veci uticaj na ovu oruzanu formaciju kosovskih Albanaca, koja, kako se smatra, deluje u vise regiona, pa samim tim su i politicke licnosti kojima su lojalniji razlicite, u odnosu na Rugovu (izgleda sada i Bukosija) razlikuju se samo u jednom: oni su za radikalnije resavanje pitanja Kosova. Reklo bi se da Rugova ipak jos uvek veruje u miran rasplet kosovske krize i ocito da se maksimalno oslanja na diplomatiju zapadnih zemalja, posebno SAD. Njegov stav da su naoruzane grupe OVK u obavezi da postuju sve medjunarodne sporazume idu u prilog ovoj tezi. Ako su tacne pretpostavke da se na Rugovu i njegov savetodavni i pregovaracki tim za dijalog sa beogradskim vlastima vrsi svojevrstan diplomatski pritisak sa ciljem ponovnog ozivaljavanja zapocetog dijaloga odnosno medjunarodnom istrajavanju na mirnom resavanju problema Kosova, kao jedinom koji bi mogao doneti dugorocno resenje, onda je sasvim jasno da Rugovi, kao ni Milosevicu, nije ostalo jos mnogo vremena.

Nastojanje za preuzimanjem politicke kontrole nad OVK, uz pomoc njegovog premijera Bukosija (donedavno vrlo bliskom Demaciju), koji u rukama drzi novcane fondove, smatra se da moze uciniti izvesnijom opciju mirnog raspleta kosovskog bureta baruta, odnosno stavljanje pod kontrolu pre svega radikalnih opcija, koje se, na zalost, sire uporedo sa radikalizacijom stanja na terenu.

Donedavno nijedna politicka partija ili znacajna licnost politickog zivota na Kosovu nije pokazivala ozbiljnu spremnost da postane tzv. politicko krilo OVK, ali je bilo tendencija za drugim oblicima organizovanja koji bi se prilagodjavali uslovima neproglasenog rata, koje vlada na Kosovu poslednja cetiri meseca ili neki drugi alternativni oblik, koji bi se mogao smatrati pokusajem priblizavanja politickih subjekata i individua OVK-u.

Pocetkom marta, Adem Demaci je od naoruzanih kosovskih Albanaca koiji sebe nazivaju OVK zatrazio neku vrstu primirja, kako bi se pitanje Kosova resavalo za pregovarackim stolom. Demaci tada nije dobio nikakav odgovor od strane pripadnika ove oruzane formacije kosovskih Albanaca (barem ne javno), a dalja desavanja na "terenu" pokazala su i "spremnost" da ga poslusaju. Skoro tri meseca kasnije, 16. juna, Demaci je izasao sa njegovom otvorenom podrskom OVK, jer istice on "misljenja smo da su se nasa mirovna nastojanja pokazala nedovoljnim". Adem Demaci je siguran u svoj autoritet kod pripadnika OVK i u to da bi ga ona prihvatila kao svog politickog predstavnika. Medjutim, on je postavio i nekoliko uslova, u slucaju da bude prihvacen kao njihov predstavnik. "Oni koji se bore treba da shvate da se sloboda ne dobija samo puskom, kao sto smo videli da se sloboda ne dobija ni samo politikom", izjavio je tim povodom Demaci, istovremeno postavljajuci i svoj prvi uslov: "Oni (OVK) u prvom redu treba da u potpunosti prihvate projekat "Balkanije", kao Platformu definitivnog resenja pitanja Kosova". Gospodin Demaci se izjasnio i protiv "pozdrava (pripadnika OVK) sa stisnutom pesnicom", zamolivsi ih da "donesu jasnu odluku i da u sto kracem roku stvore politicko krilo, jer je to veoma znacajna stvar".

I dok je Adem Demaci, predsednik PPK, izrazio spremnost za postajanjem prvog coveka OVK ako oni prihvate uslove, ogranak njegove partije u Malisevu, u centralnom delu Kosova koji u potpunosti kontrolisu snage OVK, otisao je korak dalje. U stvari, on je doneo odluku o "obustavljanju politickih aktivnosti do oslobadjanja domovine" i pozvao svoje clanstvo i sve ostale snage da se stave u sluzbu OVK, dodajuci da ce se "politickim aktivistima baviti posle oslobadjanja albanskih teritorija". Rukovodstvo ovog Ogranka je izneo da "kao jedinu legitimnu instituciju priznaje OVK". U vezi sa ovim potezom potpredsednik Parlamentarne partije Kosova, Bajram Kosumi, je izjavio: "Jedan narod, tako podeljen, tako rastrkan i sa usitnjenim snagama, ne moze se suociti sa ratom kao sto je ovaj i zato politicke snage treba da se ujedine, i u tom smislu ja sam prihvatio stav naseg ogranka u Malisevu". On je u stvari izneo misljenje da "ne samo u Malisevu, vec u citavom delu teritorije gde se vode oruzani sukobi, ako politicke partije nisu sposobne da pronadju neku soluciju privremenog stapanja, gde bi se okupile sve snage, bilo posredstvom stvaranja "Odbora nacionalnog spasa" ili necim drugim, ne treba da postanu ni prepreka, vec da prekinu sa svojim aktivnostima i budu tamo gde je i narod". Kosumi inace podvlaci da njegova Parlamentarna partija nema nikakvog uticaja na svoje clanstvo u Malisevu. "Oni su prestali sa funkcionisanjem kao ogranak partije, i tamo je OVK uzela situaciju u svoje ruke", zakljucuje on. Njegov predsednik Adem Demaci je medjutim obelodanio da ovaj Ogranak vec nekoliko meseci nije placao clanarinu, odnosno da je do raskola doslo posto se nisu slozili sa nekim izmenama u vrhu partije i povecanju clanarine na sest nemackih maraka mesecno.

Inace, cinjenica je da je aktivnost mnogih politickih partija na terenu, usled stalnih oruzanih konfrontacija opalo, a da u regionima koje, kako se smatra, kontrolisu pripadnici OVK, one uopste vise ne funkcionisu. U medjuvremenu OVK je odredila i svog glasnogovornika Jakupa Krasniqija, bivseg politickog zatvorenika i do podele u samom DSK predsednika ogranka ove partije u Glogovcu. Gospodin Krasniqi je u jednoj svojoj izjavi koju je emitovala i albanska TV rekao: "Jedina ideologija OVK je albanstvo", dodajuci da je "Glavni stab OVK misljenja da je u ovoj fazi politicki pluralizam pravi luksuz". Ova izjava kao da je najavila nove "inicijative" koje su usledile na politickoj sceni Kosova.

U Gnjilanu (politickom uporistu bivseg politickog zatvorenika Hydajeta Hysenija i bivseg potredsednika DSK, sada jednog od celnika Qosjinog Novog DSK), upravo na inicijativu ogranka PPK u ovom gradu, odrzan je sastanak ogranaka drugih politickih partija, radikalnih u odnosu na Rugovin DSK, na kojem je usvojena deklaracija o njihovom ujedinjenju u jedinstven politicki subjekat, gde je data otvorena podrska OVK. Prisutni Bajram Kosumi je istakao da "danas sudbina ovog regiona ne zavisi od politickih partija vec od odnosa snaga izmedju OVK i srpskih vojnopolicijskih snaga". On je izrazio uverenje da je albanski narod spreman da se ujedini i slobodu plati najvisom cenom, a da ce one snage koje ne budu usle u ovaj, kako je ocenio je Kosumi, proces biti marginalizovane i osudjene od strane istorije. Basri Musmurati clan Organizacionog odbora Novog DSK je izrazio neslaganje sa Milosevicevom ocenom da albanske partije ne podrzavaju OVK "koju on smatra teroristickom", isticuci da je ona proizasla upravo iz naroda. Afrim Morina iz UNIKOMB-a je izjavio da ce se sloboda steci mukom, krvlju i znojem, kako ih je nazvao, boraca slobode, a Naser Haziri iz Parlamentarne partije Kosova "da ce ujedinjenje politickih partija biti smernica ujedinjenja svih Albanaca, cak i onih van administrativnih granica Kosova". Na ovom skupu culo se i misljenje da je OVK jedini faktor koji je dobio mandat za proglasenje nezavisnosti Kosova, te da niko nema pravo da potpisuje bilo sta bez odobrenja naroda. Inace, izabrano je i 17-clano predsednistvo, a za predsedika Bejtus Isufi inace smenjeni predsednik ogranka DSK Gnjilana.

Kosovski analiticari ne iskljucuju da je ovo samo pocetak i da ce se u onim sredinama, gde pojedini lideri opozicionih politickih partija imaju imalo uticaja, na isti nacin pokusati da sputavaju Ibrahima Rugovu u nameri da brzo i sa sto manje zrtava razresava goruci problem Kosova, odnosno ospore mu legitimitet za donosenje odluka koje pokusavaju da stave pod zavesu "naroda i njegove volje". Na trenutak, Rugovina verbalno stecena prednost, izgleda da se "suocila" sa kontraudarcem. A sudeci po "mentalitetu" visegodisnje albanske politike, ocekuje se i sledeci, ali je nepoznato sa koje ce strane on doci i u kojem obliku.

AIM Pristina Rrahman PACARIZI