SRBIJA I CRNA GORA NISU VISE U ISTOJ DRZAVI ?

Federacija samo na papiru

Trenutno nijedna institucija savezne drzave, od Predsednika republike, do carinske sluzbe ne funkcionise na nacin da su s njima zadovoljni rezim u Srbiji i vlast u Crnoj Gori. Dok srpski rezim, olicen u Slobodanu Milosevicu, nastoji da svoju hegemoniju sprovodi, ne obaziruci se na Ustav i zakone, dotle se crnogorska vlast trudi da, za svaki svoj potez, obe zbedi zakonsku podlogu.

AIM, BEOGRAD, 22. 6. 1998.

Parlamentarni izbori u Crnoj Gori pomogli su da se resi politicka kriza u toj jugoslovenskoj republici, pa je lopta vracena na savezni nivo, odakle je i zakotrljana s namerom da se u stavnim promenama izmeni karakter dvoclane federalne drzave. Sve je pocelo onog trenutka kada je tadasnji srpski predsednik Slobodan Milosevic, kome je mandat isticao, pripremao teren da prezme savezno kormilo, ali i da, izmenama u Ustavu zemlje, legalno koncentrise vlast u svom kabinetu, bas kao sto ju je nelegitimno koristio dok se nalazio na celu Srbije.

Tadasnjem crnogorskom rukovodstvu ,tacnije jednom delu, nije se, kao sto je poznato, dopala ovakva namera predsednika Milosevica, pa je doslo do rascepa u njegovim redovima. Momir Bulatovic ostao je veran Milosevicu, a Milo Djukanovic je smatrao da je srpski predsednik potrosen kao politicar i da treba da ode u penziju. U medjuvremenu se ta pocetna razmirica pretvorila, od grudve snega u pravu lavinu, koja gotovo dve godine potresa unutrasnje politicke prilike u Jugoslaviji.

Trenutno su crnogorska strana i srpski rezim, olicen u Milosevicu, u sukobu oko svih pitanja na saveznom nivou, pa Srbija i Crna Gora funkcionisu prakticno kao dve posebne drzave. Na isti nacin se prema njima odnosi i medjunarodna zajednica, tako da je Srbija pod sankcijama, dok je Crna Gora izuzeta od njih. Lepeza neslaganja je vrlo dugacka i ona obuhvata sve funkcije savezne drzave, od uloge predsednika federacije do toga ko treba da bude sef carine.

Predsednik republike: Dok Crna Gora nepopustljivo nastoji da ustavna ovlascenja sefa savezne drzave ostanu nepromenjena, dotle Milosevic hoce da se njegova po vazecem ustavu zemlje-protokolarna funkcija, pretvori u neprikosnovenu vladavinu jednog coveka, kome ce drzavne institucije sluziti samo kao pokrice za njegove individualne odluke. Da bi to postigao, neophodna je promena Ustava, a na to crnogorska vlast, koja je stabilizovana rezultatima parlamentarnih izbora, ne pristaje. Milosevic je, i pored toga, preuzeo funkcije koje nisu u njegovoj nadleznosti i prakticno vodi spoljnu i unutrasnju politiku, iako to spada u nadleznost Savezne vlade. Njemu je to uspevalo i dok se nalazio na funkciji predsednika Srbije, jer je za saveznog premijera postavio poslusnog Crnogorca Radoja Kontica, koji se, zbog mira u kuci, ali i licne lezernosti nije bunio protiv takve uloge. Onog trenutka kada je pokazao prve znakove neposlusnosti Milosevic je oterao Kontica i umesto njega doveo jos poslusnijeg Momira Bulatovica. Ovo je izveo uz pomoc parlamentarne vecine s kojom raspolaze u Vecu gradjana i ignorisanjem stava poslanika iz Crne Gore u Vecu republika Savezne skupstine.

Savezna vlada: Iako po ustavu zemlje predstavlja organ u kojem su skoncentrisana najveca ovlascenja na federalnom nivou, Savezna vlada u ovom trenutku ima marionetsku ulogu, pa Milosevic s njom radi bukvalno sta hoce. Uglavnom mu sluzi kao organ koji naknadno, kao u slucaju Moskovske deklaracije, odobrava njegove poteze. Sadasnju Vladu, na cijem je celu Momir Bulatovic, crnogorski legalni organi smatraju Milosevicevim privatnim kabinetom. Crnogorski premijer Filip Vujanovic odbija da dolazi na konsultacije u Beograd, a to je, do izbora Bulatovica, bila redovna praksa. Crna Gora zahteva da se ponovi izbor saveznog premijera, odnosno da sef savezne drzave predlozi kandidat a za tu funkciju onog koga delegira crnogorski parlament. Milosevic se, medjutim, odlucio za najuglednijeg Crnogorca, rukovodeci se svojim kriterijima. Zbog takvog njegovog odnosa Savezna vlada je priznata samo na podrucju Srbije.

Savezna skupstina: Zbog Milosevicevog izbegavanja da Vece republika uvazava kao skupstinski dom u kojem se ostvaruje ravnopravnost dveju federalnih clanica savezni parlament je paralizovan. Poucen iskustvom prilikom smene Kontica i izbora Bulatovica, kada nije uvazavana volja Crne Gore u Vecu republika, koje predstavlja drzavno vece, novi crnogorski parlament odustao je od proporcionalne zastupljenosti i odlucio se da u ovo Vece posalje poslanike iz redova pobednicke Koalicije da zivimo bolje. Ovakav potez primljen je od srpskih vlasti s neskrivenim nezadovoljstvom. Sada se priprema odgovor prema kojem izabranim crnogorskim poslanicima nece biti verifikovan mandat u Vecu republika, s obrazlosenjem da kod njihovog izbora nije primenjen proporcionalni sistem, koji omogucava da budu izabrani i poslanici iz drugih partija, s kojima bi Milosevic imao obezbedjenu vecinu i u Vecu republika. Bez funkcionisanja ovog veca nezamisliv je rad saveznog parlamenta, u ciju nadleznost, izmedju ostalog spada i proglasavanje ratnog i vanrednog stanja.

Savezni ustav: Dok je Crna Gora, uglavnom, svoj Ustav i zakone usaglasila sa saveznim ustavnim tekstom Ustav Srbije jos nije prilagodjen. Proces uskladjivaja je formalno zapocet zahtevom Savezne vlade da Savezni ustavni sud oceni kakvo je stanje na ustavopravnom podrucju izmedju federalne drzave i njenih republika. I bez toga je poznato da parlament Srbije ima pravo, kao i Savezna skupstina da proglasi ratno stanje. U svetu nema slicnog primera da se o najvitalnijim pitanjima jedne zemlje odlucuje na dva mesta. Srbija kao republika, koja je 20 puta veca od Crne Gore, prakticno funkcionise po svom Ustavu, koji se bitno razlikuje od saveznog.

Vojska Jugoslavije: Zahtevom Crne Gore da regruti s njenog podrucja budu povuceni s Kosova zapoceo je i proces cepanja Vojske Jugoslavije, koju Milosevic upotrebljava za izvrsavanje njegove politike. Punih pet meseci izbegaovao je da sazove Vrhovni savet odbrane, koji je zaduzen da donosi odluke kojih se pridrzava Predsednik republike. Crnogorski parlament se rezolucijskim dokumentom deklarisao protiv Milosevicevog metoda upotrebe VJ. Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic zatrazio je da Jugoslavija ispuni sve zahteve Kontakt grupe, koje se odnose na Kosovo, a taj zahtev odudara od Moskovske deklaracije, koju je Milosevic potpisao.

Poreski sistem: Ova oblast je razlicito uredjena u Srbiji i Crnoj Gori, tako da u istoj saveznoj drzavi postoje dva poreska sistema. Uslovi poslovanja su nejednaki, pa pojedine firme iz Srbije beze u Crnu Goru. Ta pojava je posebno rasirena posle uvodjenja sankcija Srbiji. Da bi to sprecio srpski rezim je preventivno uhapsio nekoliko direktora. Iako je to prikazano kao posledica malverzacija, ova hapsenja treba da posluze kao opomena drugima u slucaju da krenu s prebacivanjem kapitala u Crnu Goru.

Carina: I pored toga sto je Crna Gora izricito zahtevala da Mihalj Kertes ne bude ponovo imenovan za sefa uprave savezne carine, to je uradjeno. Kertes spada u krug ljudi u koje Milosevic ima veliko poverenje. Zahvaljujuci njemu godinama su prihodi od savezne carine isli u srpski republicki budzet. Posle Kertesovog reizbora i Crna Gora je prestala da uplacuje prihode od carina u savezni budzet.

Sa carinom, naravno ne zavrsava lista ilustrativnih primera koji pokazuju da se Crna Gora i Srbija prakticno vise ne nalaze u istoj drzavi. Izmedju njih je prekinut i platni promet tako da se novac iz jedne u drugu republiku nosi u torbama. Poznate je primer s beogradskog aerodroma kada je srpska policija oduzela crnogorskim bankarima 2 miliona dolara, koja su nosili iz Beograda u Podgoricu. Taj novac jos nije vracen.

Postoji velika sumnja da ce izmedju dva rezima biti vraceno i nekadasnje poverenje, koje predstavlja preduslov da institucije savezne drzave preuzmu obavljanje ustavnih funkcija na podrucju obe federalne republike . Proces decentralizacije srpski rezim naziva secesijom Crne Gore, po ugledu na postupak Slovenije i Hrvatske iz nekadasnje SFRJ, a crnogorska vlast odgovara da je na to primorana, jer nema drugog nacina da uspostavi ravnopravnost na nivou savezne drzave. Prinudjena je da vuce samostalne poteze, nezavisno od diktata iz Beograda.

Ratomir Petkovic(AIM)