OTPOR PRED VEC VIDjENIM

Beograd Jun 21, 1998

Vojvodina: protiv rata, ponovo

Od vojnih vlasti roditelji vojnika iz Vojvodine traze dve stvari - da im se odmah omoguce kontakt sa svojim sinovima i da u roku od 48 sati budu rasporedjeni u kasarne po Vojvodini. Protestvuju i roditelji iz Beograda, Kragujevca, Nisa, Smederevske Palanke...

AIM, BEOGRAD, 21. 6. 1998.

"U domenu ljudskih sudbina, zaista je tragedija. U domenu procesa, zaista je farsa. Vidimo da je na Kosovu u pitanju isto ono sto smo imali u Bosni gde su nacionalisticke stranke koaliciono izasle na izbore, posle se dogovorile oko podele Bosne i jedino se nisu dogovorile oko procenata, pa je izbio uzasni rat. Mislim da je dogovor oko podele Kosova izvestan, ali da cemo oko tih procenata imati svo ovo prolivanje krvi". Tako na pitanje

u kojoj formi se dogadjajima oko i na Kosovu ponavlja neposredna istorija? - za AIM odgovara poslanik u republicke Skupstine i prvak Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Canak koji od eskalacije sukoba na Kosovu insistira da je rec o ratu i neuspesno pokusava da se o tome povede rasprava u parlamentu ciji je clan.

On je prosle nedelje zajedno sa, takodje republickim poslanikom, gradonacelnikom Subotice Jozefom Kasom (Savez vojvodjanskih Madjara) i clanom saveznog parlamenta Miletom Isakovim (Koalicija Vojvodina) bio pred Generalstabom u Beogradu zajedno s roditeljima cija su sinovi vojnici na Kosovu ili su tamo prekomandovani u poslednje dve sedmice. Ma koliko da su naglaseno odvajali svoj stranacki angazman od pomoci roditeljima da sinove vrate sa albanske granice, u prvom saopstenju Informativne skuzbe Generalstaba VJ koje je preneo "Tanjug" istaknuto je naglasavano njihovo i prisustvo "veceg broja inostranih novinarskih i televizijskih ekipa".

Roditelji vojnika iz Vojvodine srocili su dva zahteva za vojne vlasti - da im se odmah omoguci komunikacija sa sinovima koji su stacionirani ili su nedavno prekomandovani na Kosovo i da, u roku od 48 sati, vojnici iz Vojvodine budu vraceni sa Kosova i rasporedjeni u kasarne po Vojvodini. Rok je, upravo, istekao.

Od zimus se po Vojvodini suska o mobilizacijama za "na Kosovo", a od pre dve sedmice su ucestali prigovori roditelja da se neprimereno mnogo momaka iz Vojvodine salje u kasarne u cijoj blizini traju sukobi policije i onoga sto zvanicna propaganda naziva "albanskim teroristima". Jedan od roditelja, anonimno s obzirom da je "Madjar iz Subotice" i "ne zeli da sin ispasta" zbog njegovih reci kaze da je, u kasarni u Djakovici, gde je nedavno posetio sina, zatekao najmanje 80 odsto vojnika iz Vojvodine, uglavnom Madjara i Bunjevaca.

Po misljenju Nenada Canka pucanje je samo "vucenje vremena" koje, ovaj put, treba da posluzi Slobodanu Milosevicu kao izgovor kad on napusti Kosovo:"Zbog toga upozoravamo da je ovo jos jedna krvava farsa rezima Slobodana Milosevica i da i tome ne treba ucestvovati. Nece biti da 140.000 policajaca treba da sluzi samo tome da ga cuva od ljubavi naroda koja se svako malo izlije na ulice. Razlika izmedju policije na Kosovu i vojske je u tome sto ako policajac nece da bude na Kosovu, on vrati radnu knjizicu, pa nije na Kosovu. A vojnike kupe kao tipovsko meso i salju ih tamo da poginu za budalastine Slobodana Milosevica".

Kada se, pred kraj prosle sedmice, nekoliko stotina roditelja vojnika iz vise gradova Srbije okupilo ispred Generalstaba Vojske Jugoslavije i zahtevalo da se njihova deca vrate sa Kosova, sve je licilo na dramu vec vidjenu u svim ratovima u kojima Srbija nije ucestvovala. Puca se i gine, ni Jugoslavija ni Srbija nisu u ratu, crnogorski parlament i roditelji iz Srbije odbijaju da bas njihova deca budu tamo gde se puca, a rezim ih ubedjuje da bas tako treba i uci patriotizmu. U tome mu, sto glasno - Vuk Draskovic koji tvrdi da "odbijajuci da se brani Srbija, neka gospoda iz Crne Gore rizikuju da nedajboze, posle pada Srbije, sutra padne i Crna Gora" - sto cutanjem, sekundira ono sto se obicno smatra(lo) opozicijom u Srbiji.

Ivica Dacic, glasnogovrnik Socijalisticke partije Srbije (SPS), upozorava da "u ovom slucaju nije rec o Sloveniji i Hrvatskoj", vec o odbrani sastavnog dela Savezne Republike Jugoslavije i da "ovo sto se desava ne desava se u inostranstvu"

kao da je i "prosli put" bilo drukcije i kao da narecene drzave nisu naknadno postale inostranstvo. Vojislav Seselj, ovoga puta iz vrha vlasti, kao i obicno upire prstom u one "iza protesta roditelja", razume zabrinutost, ali im objasnjava da drzava i armija brinu o njihovim sinovima. Ova dva objasnjenja su, zapravo, matrica mistifikacije. Utisak je da pobunjeni roditelji to shvataju - ne bi da im deca budu heroji u nepostojecem ratu posle koga ce jos nesto postati inostranstvo, a uznemireni su bas zbog toga sto o njima brinu "drzava i armija", na cijim granicama NATO trupe vezbaju obecani udar. Radije bi, kao i Crnogorci, da plate sto manju cenu mira koji dolazi posle svakog rata.

Iz sale Ministarstva odbrane gde su, ipak, primljeni - posto su odbili da budu odvedeni u topciderski Dom garde i budu gurnuti pod tepih uz adekvatnu kolicinu patriotskih govora - roditelji su izasli vise nego nezadovoljni. Na Kosovo nisu ni krenuli da ne bi, kao roditelji iz Kragujevca koji su to pokusali, ostali pred Leposavicem ili bili "vozani oko Zvecana". Generalmajor Gradimir Zivanovic je u razgovoru s roditeljima bio nedvosmislen - vojnici ostaju u sastavu Pristinskog korpusa. Naknadno je saopstio da je vojska preduzela neke mere, pa se vojnici javljaju kuci telefonom i da ce, stagod to znacilo, biti sve ucinjeno da se "uspostavi postanski saobracaj".

"Nista ovde nije dobro i nista ovde nece biti dobro", vise sebi i sasvim tiho ponavlja majka vojnika iz okoline Novog Sada koja o njemu dva meseca ne zna nista i, da se jedva cuje, kaze - da bi trebalo "sve to" ipak resiti mirno, "i to su ljudi", pa ako su Siptari imali i traze autonomiju, zasto da se gine... Sin bi trebalo da je u Prizrenu, ali dva meseca nije u kontaktu s njim. Druga majka kaze da ima srece sto joj je sin vezista, pa ga povremeno cuje, ali hoce da on bude negde gde se ne puca. U masi pred Generalstabom mogla je da se cuje i ova prica: "Bili smo da ga posetimo 19. aprila. Prvo su bili u Stimlju u sumi, onda su ga odneli i sad je, bice dva meseca, u Dulju. Maltene ni na WC ne smeju bez pistolja i oruzja ici. Ratno stanje".

Njima, kao i vecini roditelja koji su resili da svoj protest jasno izraze, imena kosovskih gradova i granicnih karaula znace ono sto cuju na drzavnoj televiziji i procitaju u novinama. Ako je rec o sukobu sa dobro obucenim teroristima, sta tamo traze nedovoljno obuceni vojnici, najcesce je medju njihovim pitanjima. Smatraju da je to posao policije. Sve price su slicne. Svaka briga je ogromna i licna. Kontrast, prilikom susreta sa "drzavom", je time veci. General Zivanovic im je, kako su preneli, objasnio da vojska ima "odredjeni zadatak" da stiti granice i savetovao roditeljima da razgovaraju sa Vrhovnim savetom odbrane. Po svemu sudeci ne razumeju ni racionalizam pukovnika Mirka Starcevica koji je u Nisu (kako je prenela "Nasa Borba") roditeljima objasnio da su im sinovi "na terenu" da ne bi bili u "kasarnama-misolovkama" gde ih "teroristi mogu gadjati minobacacima".

To i objasnjenje da je na Kosovu poslata i martovska klasa regruta da bi "bili zasticeni" oni sto uniformu bas sada oblace ocito je bilo dovoljan povod za gradonacelnika Subotice Jozefa Kasu, prvaka Saveza vojvodjanskih Madjara, da neposredno posle razgovora kaze da mu se cini kako je cilj generala koji je primio roditelje bio da "zamori roditelje, da medjusobno posvadja roditelje i da ne resi nista; to mu je uspelo".

Pred Generalstabom su bili zajedno roditelji iz Beograda, Subotice, Novog Sada, Zrenjanina, Sente, Panceva, Kragujevca, Nisa, Smederevske Palanke... Opsta poruka je: vratite nam nase sinove sa Kosova. Na jednom transparentu pisalo je: ,,Marka za vojnika, Slobu za rezervistu''.

Milena Putnik(AIM)