PUCNJI ORUZJA NA KOSOVU SPRECAVAJU INVESTICIJE U ALBANIJI

Rusenja iz 1997. godine, odjeci ekspoloizija na Kosovu, nedostatak neke jasne politicke perspektive kao i jos uvek visok stepen kriminaliteta, nastavljaju da plase i paralizuju strane investicije izazivajuci tako Albaniji gubitak u milionima dolara. U centru Tirane, veliki Sajam nekoliko stotina italijanskih firmi i kompanija, cijem su otvaranju prisustvovali premijer Italije Prodi i albanski premijer Nano kao da zeli da uputi jednu drugaciju poruku.

Medjutim, optimizam osvetljenih vitrina i bucnih visebojnih sala gasi se na samo nekoliko stotina metara, u cutljivim uredima Albanskog centra za podsticanje stranih investicija. "Sajam je konkretizacija dobre volje dveju vlada za podsticanje italijanskih investicija u Albaniji, kao i poruka za druge investitore", kaze Seljami Xhepa, direktor Albanskog centra za podsticaj stranih investicija. Ali, bez obzira na to, konkretne inicijative za investiranje u Albaniji jos uvek su nesigurne.

1. godina dokazuje da je ozivljavanje poverenja kod stranih investitora veoma teska stvar. Kao za zlu sudbinu Albanaca, strahu i uzasu koji je izazavao haos od prosle godine, sada se pridodaje i opasnost sirenja konflikta na Kosovu. U Albanskom centru za podsticanje stranih investicija objasnjavaju da je odjek rata na Kosovu uplasio dobar broj potencijalnih investitora, ali da ipak to nije imalo nekog negativnog uticaja na postojece investicije. I objasnajavaju dalje da ono sto paralizuje aktivnost stranog biznisa koji sada vec postoji u Albaniji, nisu samo odjeci eksplozija na Kosovu, vec i visok stepen kriminaliteta i banditizma, nasledjenih od marta 1997. godine, kada je drzava dozivela kolaps kao posledicu oruzanog revolta izazvanog rusenjem piramidalnih shema. "Informacije koje nam dolaze iz prefektura raznih gradova u zemlji - kaze Xhepa - pokazuju da se deo postojecih stranih investicija jos uvek nalazi u stanju paralize. Za sada, -objasnjava dalje on - nismo u stanju da kazemo da li su one privremeno zamrznute ili su odlucili da odu iz Albanije".

Medjutim, strucnjaci istrajavaju na hipotezi da odlivanje, odlazak stranih investicija iz Albanije ostaje veoma preteca tendencija i opasnost. S druge strane, veoma je tesko reci kakav je tok inostranih investicija u Albaniji za tekucu godinu. U Centru za investicije, kao da zele da pojacaju utisak postojeceg mrtvila, nisu u stanju da serviraju ni jednu cifru o velicini stranog kapitala koji je usao u zemlju od januara ove godine. Kada je pre osam godina Albanija izlazila iz izolacije, imajuci jos uvek ponos "zemlje orlova", mnogi od njenih stanovnika su verovali da ce je strani kapital preplaviti da bi ucinili korisnim prirodna bogatsva neiskorisnjenih citavih decenija od strane komunistickog rezima. Medjutim, veoma brzo je postalo jasno da je veoma mali broj zednih investitira "za lepom prirodom i albanskim bogatstvima". Tokom 1991. godine, zapadni kapital je investirao u zemljama istocne tranzicije samo dve milijarde i 374 miliona dolara.

Investicione predispozicije Zapada prema Istoku ostale su vema niske, zato je i konkurencija izmedju zemalja u tranziciji za svaki dolar ili drugu valutu bila sve ostrija.

Iako u ekstremnom siromastvu i Albanija je usla u vrtlog konkurencije, predstavljajuci svoje cari. Stvoren je Centar za podsticanje stranih investicija, stvoreno je veoma liberalno zakonodavstvo za njihovu podrsku, a organizovano je i nekoliko promotivnih konferencija. I ne bez uspeha. Prema podacima Medjunarodnog monetarnog fonda, rezultira da od nijednog dolara stranih investicija za 1991. godinu, 1992. godine registrovano je 10 miliona dolara i a linija je pocela da polako ide nagore, da bi dostigla 70 miliona dolara za 1996. godinu. Ako se ima u vidu i izlazak Albanije iz jedne totalne izolacije, njeno ekstrmno siromastvo, uske dimenzije unutrasnjeg trzista i takoreci potpuni nedstatak tradicije trzisne ekonomije, takav razvoj se ocenjuje zadovoljavajuci. Sa 70 dolara direktnih stranih investicija (FDI) po stanovniku, koje su privucene tokom petogodisnjeg perioda, Albanija se svrstavala kao 13 od 26 zemalja Istocne tranzicije.

Medjutim, stigla je i fatalna 1997. godina i sve postignuto je takoreci sravnjeno kao usled dejstava neke atomske eksplozije. Prema izvrsenoj racunici, od strane Centra za strane investicije, pretrpljene stete kod stranih investitora tokom martovskih previranja 1997.i kasnije, dostizu cifru od oko 70 miliona dolara. Prema direktoru Centra za investicije, najteza stvar za ekonomiju je gubitak privlacnog imidza stvorenog sa toliko teskoca. "Mozda ce biti potrebno jos pet godina - tvrdi Xhepa - da Albanija ponovo uspe da uspostavi poverenje svetskih investicionih krugova". I objasnajva dalje da je u ovom trenutaku stepen rizika za investiranje u Albaniji veoma povecan. Odjek drzavnog haosa iz marta 1997. godine, ucinio je da se strani investitori osecaju sigurnijim u nekoj drugoj istocnoj drzavi nego u Albaniji. Ovo je razlog sto su tokom 1997. godine strane investicije pale na kvotu od 26 miliona USD, sa 70 miliona koliko su iznosile 1996. godine, dok

1. godina ostaje jos uvek ustajala. Sada je vec dodata i nesigurnost koja dolazi sa Kosova.

Sta znaci smanjenje inostranih investicija za albansku privredu? Tokom perioda 1992.-1996. strani biznis je investirao, prema statistickim izvorima MMF, 248 miliona USD. To je u stvari mnogo manja masa novca u poredjenju sa ostalim izvorima finansiranja, kao sto su dohotci iz emigracije koji za isti period dostizu cifru od milijardu i 600 miliona USD. Ali, poznato je da dok su dohotci iz emigracije vise podsticali porodicnu potrosnju, strane investicije su imale snazniji uticaj u biznisu. To je veoma znacajno za Albaniju gde je industrijaska prozvodnja na vrlo niskom nivou. S druge strane, treba dodati, da porast mase direktnih stranih investicija nije praceno sa rastom inostranog duga, kao sto se dogadja sa finasiranjem ili kreditima raznih medjunarodnih institucija. Sajam oko 260 italijanskih i albanskih firmi otvoren ovih dana u centru Tirane, perceptira se kao nastojanje da se da jedna optimisticka poruka. Ali je mali broj onih kojima je tesko poverovati da ce sajamska svetla moci da priguse grmljavinu topova na Kosovu i gorak ukus koji jos uvek kod investitora ozivljava nedostatak javne bezbednosti i jos uvek veoma agresivnu politicku sredinu.

AIM Tirana Andrea STEFANI