NEOPHODNO JE MEDjUNARODNO PRISUSTVO NA KOSOVU

Intervju sa predsednikom Republike Albanije Rexhepom Meidanijem

AIM:-Gospodine predsednice, pitanje Kosova je pretvoreno u znacajno pitanje medjunarodne politike, zato ce i intervju sa Vama tretirati ovu temu. Vi ste radili relativno dugo vremena na Kosovu. Za pazljivog posmatraca, cini se kao da svi rukovodioci albanskih institucija ne poznaju tako dobro ovo pitanje. Vase misljenje?

MEIDANI:-Istina je da sam ziveo i radio u odredjenim periodima, tokom nekoliko godina, kao profesor na Univerzitetu u Pristini. Bez sumnje, tamo imam mnogo prijatelja, kolega i bivsih studenata, ali iznad svega imam nostalgiju za ovim znacajnim trenucima mojeg zivota, kao pedagog i kao Albanac. Sacuvao sam secanja i kontakte i posle 1981. godine, godine u kojoj je izvrsen jedan brutalan "prekid" veza izmedju Albanije i Kosova i kada je iznad svega pocelo unistavanje od strane represivnog i regresivnog rezima u Beogradu one prihvacene ravnoteze i one krhtke klime poverenja izmedju Albanaca na Kosovu i Srba koji su ziveli tamo, sto je na neki nacin i funkcionisalo, posebno posle usvajanja Ustava iz 1974. godine kojim je ozakonjen sastav jugoslovenske federacije sa sest republika i dve autonomne pokrajine. Posredstvom ljudskih konataka u Albaniji i drugim zemljama, posredstvom stampe i elektronskih medija pratio sam pazljivo razvoje na Kosovu i u regionu, individualne stavove ili one kancelarijske, njihove cik-cak uspone i padove, manipulacije i spekulacije, neodgovornosti i apsurdnosti i posebno nekoriscenje istorijske godine radjanja i priznavanja novih drzava ili pak "zaboravljanje" obuhvatanja pitanja Kosova u Dejtonskom sporazumu. Moj utisak je da nisu samo normalni politicari ti za koja su inherentna ova osecanja i preokupacije, vec i vecina albanskih intelektualaca koji imaju gradjanske odgovornosti, koji vrednosti smatraju kljucem zivljenja u drustveno-politickoj zajednici, koji krajnji domet individualne slobode vide tamo gde zapocinje sloboda drugog, kao i slobodu ili tacnije princip "Liberty to all" (sloboda za sve) vide kao inspiraciju nade i kao pokazatelj svega pozitivnog u politickom, ekonomskom, drustvenom i kulturnom razvoju.

AIM:-Pozivamo se ponovo na Vase kosovsko iskustvo. Mislite li da se moze uspostaviti ista klima poverenja izmedju kosovskih Albanaca i Srba koji tamo zive kao u '70-tim godinama, dakle koje resenje bi obezbedilo instaliranje jedne takve klime?

MEIDANI:-Zelim da vas podsetim da se prvo etnicko ciscenje iz perioda posle Drugog svetskog rata zavrsilo oko

1. godine i bilo je potrebno oko 20 godina da bi se postigla jedna institucionalna ravnoteza na siroj osnovi i neka pocetna klima poverenja sa mogucnoscu sirenja i razvoja. Na zalost, u periodu izmedju 1981. - 1989. srpska masinerija represije "odnela je u vazduh" konstitucionalnu i institucionalnu osnovu te ravnoteze ili te klime, dok je kasnije ona svoj napad usredsredila i na ekonomskom, socijalnom, kulturnom i moralnom planu, dok u danasnje dane nije stigla do svoje kulminacije - do zlocina protiv covecnosti i genocida, varvarisuci najelementranijim medju elementranim pravima - pravo na zivot. Bez sumnje, ovo novo krvoprolice, ovo novo etnicko ciscenje radikalizuje situaciju i zahtevi za nadom u ponovnu izgradnju klime poverenja u perspektivi, potrebno je da se danas razmislja i deluje u pravcu uspostavljanja jedne nove ravnoteze, u skladu sa novim ustavnim i institucionalnim uslovima, ali oslanjajuci se i na istiorijske, kulturne, demokrafske fatore, kao i njihovu evoluciju u nekoj bliskoj buducnosti.

Ipak, koristeci priliku u ovom intervjuu, zelim da predstavim jednu opstu ideju, uprkos njenoj veoma teorijskoj osnovi. Tradicionalno u konvencionalnom razmisljanju ili starom politickom mentalitetu, karakteristicnog za jednu vrstu upravljaca koji se snazno oslanjaju na moral "hladnog rata", drzave su u medjunarodnoj politici vidjene kao cinioci koji medjusobno deluju i koji imaju za cilj da postignu maksimum dobiti i sebicnih interesa u izmesanoj igri konflikta i saradnje. Dakle, drugim recima, one su operisale unutar jednog duplog sistema, onog pretnji i onog razmene, rata ili trgovine, ali ne integracije, ne shvatajuci tako da je mir najznacajnije pitanje svakog drustva, a to podrazumeva vise nego nedostatak rata, podrazumeva pomirenje, suzivot i esencijalne promene koje vode u jedan pravedniji, slobodniji, bolji zivot za sve. Ova vrsta fundamentalistickih nacionalista ili tacnije "zastarelih pseudotipova" koriste normalna nacionalna osecanja da bi ratovali protiv drugih i da bi sacivali vlast; Da bi ponovo vladali oni su spremni na sve, ne izuzimajuci ni ljudsku klanicu. U stvari oni su protiv patriotizma koji sadrzi u sebi uvazavanje prema ostalim nacijama i saradnju sa njima da bi se islo napred. Upravo ova druga kategorija realisticnih patriota, za razliku od fundamentalista, jasno shvata vrednost izgradnje poverenja, nade, cak i straha druge strane, ali i uvazava simbole i nacionalne vrednosti svake grupacije, bila to teritorija, jezik, kultura, tradicija ili vera, racunajuci sa istom pazljivoscu i politicke i strateske prioritete u balansu snaga. Ovo dalje podrazumeva ne samo usvajanje umeca kompromisa vec i zajednickog zivota, zasnovanog na uzajamnom uvazavanju i poverenju, na gradjanskim i ljudskim osecanjima i iznad svega na principima slobode i demokratije.

AIM:-Dok albanski zvanicnici govore o jednoj trecoj republici Kosovo u okviru jugoslovenske federacije, albanske vodje na Kosovu govore o nezavisnosti. Da li su ova dva stava plod nekog sporazuma i ako nije tako, da li Vam smetaju razlike medju njima u komuniciranju sa albanskim rukovodiocima na Kosovu?

MEIDANI:-Mislim da srz problema lezi u tome kako da se postigne saglasnost i usaglasavanje koncepta drzave sa dva principa ili osnovna prava, tj. samoopredeljenja i teritorijalnog integriteta. Problem lezi u tome na kojem principu ili pravu treba aktuelno vise insistirati kako bi se ostvarilo ono oko cega se pretenduje, oslanjajuci se na konkretne realnosti, na komplekske sisteme institucionalizacije, politicke internacionalizacije i globalizacije, u ukrstenoj visedimenzionalnoj logici, ni utinatarne ni binarne, u ocenjivanju prednosti vremena, u odnosima snaga na unutrasnjem ili na spoljnom planu itd. Gledana iz ove optike, smatram da ova dva stajalista koja ste vi definisali predstavljaju prirodne komponente istog stava, oko kojeg nije potreban eksplicitan ili javan sporazum, bez saradnje, kontakata zarad komuniciranja i permanentno usaglasavanje, u pracenju razvoja na terenu, evoluciji politicko - diplomatskih parametara, ali i psiholosko -duhovnih faktora odnosa snaga, sredstava i vrednosti, danasnjice i buducnosti ili uopsteno govoreci sume ukupnih DA i sume ukupnoh NE, ali i onog dela koji ne pripada ni onome sto je Da niti onome sto je NE.

AIM:-Da li bi opcija Republike Albanije o buducem statusu Kosova bila razlicita od ove postojece, kada bi Albanija imala jedan istaknutiji medjunarodni subjektivitet?

MEIDANI:-Ako mislite kada bi Albanija bila na primer kao Nemacka?-mogao bih odmah odgovoriti potvrdno. Bilo kako bilo, zelim da istaknem da uzimajuci u obzir dimenzije Albanije, u nivou njenog ekonomskog i institucionalnog razvoja postignuto je ne tako malo, cak optimalno, u senzibilizaciji i internacionalizaciji pitanja albanskog naroda na Kosovu i medjunarodne demokratske javnosti i politickih i diplomatskih kanelarija. I to zahvaljujuci jednoj mirotvornoj i pametnoj politici, moderirane i koja ide korak napred, demokratske i integrativne na obema stranama granice, ali i herojske rezistencije Albanaca na Kosovu prema srpskom varvarizmu, - kako je okarakterisao ovih dana i Tony BLAIR,- prema etnickom ciscenju i sasvim apsurdnom genocidu na kraju ovog veka.

Ne moze se smatrati manjim kada se vidi lancana, siroka i konvergentna medjunarodna reakcija prema rezimu u Beogradu, kada su glavni rukovodioci velikih drzava u potpunosti ukljuceni u resavanje albanskog pitanja, kada su politicki, ekonomski, diplomatski i vojni organizmi kao sto su NATO, OUN, OEBS, EU, ZEU, SE itd., istinski angazovani, kada sami americki zakonodavci zahtevaju od Klintonove administracije uvodjenje ekonomskih sankcija i zabranu zona letenja, slanje medjunarodnih posamatraca na terenu, otvaranje i finansiranje sudova za zlocine protiv covecanstva, za ratne zlocine na Kosovu izvrsenih od strane srpskih vojnih komandanata i njihovih politickih vodja i na kraju za razradu jasnih vojnih opcija.

AIM:-Posto smo kod vojnih opcija, juce je u vazdusnom prostoru Albanije i Makedonije NATO izvrsio prvu demonstraciju sile u funkciji prevencije nastavljanja nasilja na Kosovu. Kakvo je Vase misljenje o njenoj efikasnosti i da li ce biti potrebne dodatne mere u toj funkciji?

MEIDANI:-Jucerasnje vazdusno demonstriranje Alijanse je veoma znacajno i u tom sklopu jos je znacajnije ocuvanje vojnog tempa postupaka NATO da bi se izbegla dalja radikalizacija situacije. Nema vise vremena za gubljenje i ako se nastavi krvoprolice i etnicko ciscenje, vazdusni udari na srpska vojna postrojenja, povecali bi sanse za realisticko resenje i jednu prihvatljivu ravnotezu za strane u sukobu. Tako treba shvatiti i jasan poziv koji se upucuje Beogradu: "Think again".

Zeleo bih da jos jednom ponovim, sto cinim od pocetka februara ove godine tokom susreta sa Generalnim sekretarom OUN Kofi Ananom: Neophodno je medjunarodno prisustvo na Kosovu pocev od onih najlaksih do onih najtezih struktura, koji zahtevaju vece medjunarodno angazovanje pa sve do ovlascenja Saveta bezbednosti. Takvo prisustvo bi sprecilo dalji rat, sirenje konflikta na ceo region i omogucilo bi pronalazenje nekog realistickog resenja za danas i sutra. U tom smislu, Albanija je otvorena i docekuje sa dobrodoslicom svaki dispozitiv i svaku inicijativu o medjunarodnom prisustvu na njenoj teritoriji ili u vazdusnom i pomorskom prostoru pod njenom jurisdikcijom.

Vojne akcije Alijanse su primer koje imaju za cilj emancipaciju zastarale politike i mentaliteta koji znaju da govore samo jezikom zlocina i rata.

AIM:-Vi ste poceli Vas mandat sa podsticanjem jedne inicijative Akademije nauka za stvaranje jednog dokumenta u kojem bi konvergirali svi stavovi albanskih politickih i drustvenih subjekata gde god da su. Kako sada gledate na taj cilj i zbog cega ste pristupili njegovoj realizaciji?

MEIDANI:-Smatram da je do kasno u albanskoj sredini nedostajala jedna konvergencija politickog misljenja i stvavova o svenacinalnom pitanju razlicitih politickih i drustvenih subjekata Albanaca na njihovim teritorijama i dijaspori, "virus" koji se javlja kao kontradikcija i danas, cak se siroko ogleda zahvaljujuci manipulaciji i neodgovornoj spekulaciji nekih pojedinaca ili odredjenih grupacija. Upravo, da bi se unificirao stav, da bi funkcionisala busola politicke orijentacije, da bi se razradila strategija svenacionalnog pitanja i da bi se odredili njeni takticki elementi, zatrazeno je od Akademije nauka u Tirani i Pristini stvaranje preliminarnog dokumenta jedne svenacionalne platforme, da bi se kasnije obogatila posredstvom intelektualno-politickih okruglih stolova do njenog usvajanja na nekoj Skupstini sa sto potpunijim i sirim predstavljanjem raznih intelektualnih slojeva, politickih grupacija ili albanskih asocijacija sa nasih teritorija ili dijaspore. Uveren sam da ce jedna takva naucna razrada biti korisna za albansku politiku i institucije na samo za danas vec i za sutra.

Na zalost, mogu tvrditi da kasnimo sa realizacijom ovog cilja i da je potrebno da to ubrzamo, bez obzira na aktuelni tok dogadjaja i njihovu snaznu dinamiku.

AIM:-Kakva je Vasa prognoza u vezi sa razvojem dogadjaja na Kosovu?

MEIDANI:-Nadam se da necemo biti euforicni vec realisti, da cemo delovati jedinstveno, predano i pazljivo u svakom nasem koraku u skladu i sa ozbilnjim medjunarodnim agazovanjima. Mislim da je pred nama dug put koji ce ici uporedo i sa demokratizacijom albanskog drustva. Bilo kako bilo, pazljivo prateci poslednje dogadjaje zelim ponovo da istaknem tu zabrinutost i orijentaciju koju je Abraham Linkoln uputio americkom narodu pre vise od jednog veka, tokom gradjanskog rata, o njegovom duhovnom i institucionalnom ujedinjavanju i drustvenoj emancipaciji na vrednostima slobode i demokratije, snazno pogadjajuci istorijsku neodgovornost njegovih protivnika u vreme krize i sirokogrudo prastajuci u pobedi. Deleci isto misljenje sa njim i uzimajuci u obzir aktuelnost njegove zabrinutosti i za albansku sredinu u prisustvu srpskog vojnog varvarstva i pojave destruktivnog delovanja nekih snaga ili pojedinaca, vredi da parafraziram njegove reci da umne neodgovornosti i spekulativne deklaracije, licne ambicije, rivalstva i ljubomora predstavljaju jos jednu pretnju ne samo za Albaniju vec i za svenacionalno pitanje, cak i dalje ako se ide dublje ovim putem, utoliko ce biti i negativnije, stetnije opasnosti koje otuda izviru, stvarajuci sve jacu presiju.

AIM:-Opozicija, ali i jedan deo albanske stampe istice da su albanske institucije zatecene nespremne suocene sa egzodusom Albanaca sa Kosova u severnim zonama Albanije...

MEIDANI:-Mislim da se tu dve sasvim razlicite stvari mesaju, nepripremljenost i materijalne mogucnosti, a oslanjajuci se na njih i medjunarodna angazovanja i obaveze. Cinjenica da se situacija manje-vise brze normalizovala nego sirenje "buke", govori ne samo o razmatranju ovog problema od strane albanskih institucija na unutrasnjem i spoljasnjem planu vise meseci unapred, vec i o oslanjanju na drustveni faktor, na domace gostoprimstvo i plemenitost. Isto tako, uradjen je i jedan prethodni posao za senzibilizaciju i pokretanje odgovarajucih medjunarodnih mehanizama koji danas deluju sa potpunijom efikasnoscu. Bilo kako bilo, mogu reci da kasnjenja i neregularnosti koje se i danas javljaju i za osnov imaju ne samo nedostatak iskustva centralnih i lokalnih drzavnih struktura suocenih sa takvim situacijama, vec i svojevrstan nedostatak duha zrtvovanja i angazovanja, isprepletano sa namernim ili nenamernim individulanim ili grupnim preprekama, cak i sa stavovima, pozivima ili izjavama koje kada se analiziraju, u srzi su sasvim pogresne.

AIM Tirana Remzi LANI