BUGARSKA PRIPREMA SVOJU VOJSKU ZA NATO

AIM Sofija, 18.06.1998

Prvi put od 16 godina naovamo bugarska vojska odrzala je svoje vojne vezbe. Na poligonu kraj crnomorkog gradica Sabla na severoistoku Bugarske oko 3.500 vojnika i oficira uvezbavalo je morski desant u kome su ucestvovale trupe tri roda Bugarske armije - kopnene, vojnopomorske i vojnovozduhoplovne snage. Cetiri milijarde leva iz drzavnog budjeta sto iznosi negde oko 4 miliona nemackih maraka, takva je bila cena koju su poreski obveznici u Bugarskoj platili za te masovne vjezbe. Poredjenja radi, u nejvecim za ovu godinu vezbama NATO-a na podrucju SAD koje se trenutno odrzavaju u Severnoj Karolini ucestvuju 2.000 pripadnika armija iz 12 drzava.

Realna cena vezbi iznosi svega 1,9 milijardi leva, naveo je nacelnik generalstaba bugarske vojske, jedan od najiskusnijih vazdusnih asova general-pukovnik Miho Mihov. Ostali novac izracunava se prema trzisnoj ceni isplajenih raketa "zemlja- zemlja" i "zemlja-vazduh" ciji je rok trajanja istekao tako da su prakticki jeftinije, tvrdi on.

Sa svoje strane je predsednik Petar Stojanov koji je u svojstvu vrhovnog komandanta Bugarske armije prisustvovao poslednjoj fazi manevara naglasio: "Ako se do kraja veka moramo pripremiti za ulazak u NATO, onda to znaci puno novca, puno vezbi, puno letova avijacije". Predsednik smatra da bi se ovakve pa i vece vezbe trebale organizovati stalno ali nije naveo na koji bi se nacin mogle finansirati. Bez obzira na to vezbe "Jun 98" imaju veliki psiholoski znacaj posto su povecale samopouzdanje bugarskih oficira i vojnika. "Prvi put od 1982 godine naovamo oni su pokazali da mogu da se bore ne samo na mapama u tihim stabovima nego i na ratnom polju", zkljucio je predsednik Petar Stojanov.

Bugarski predsednik stigao je na vezbe direktno sa Jalte gde je odrzan samit zemalja Crnomorske ekonomske saradnje. On je pred visom vojnom komandom vezbi "Jun 98" izjavio da je Grcka zvanicno podrzala predlog Bugarske da stab multinacionalnih mirovnih snaga na Balkanu bude razmesten u Plovdivu. "Sest puta sam upitao svog turskog kolegu Sulejmana Demirela kakva je njihova pozicija o lokaciji balkanskog staba". "Nas odgovor ce biti povoljan za vas ali je jos uvek rano da ga saopstim", izjavio je Demirel na moja pitanja", dodao je Stojanov. Medjutim, ova principijelno vazna izjava ostavila je bledi utisak na visoke oficire u okruzenju predsednika. Za njih je stvaranje balkanskih "plavih slemova" deo aktivnosti bugarske vlade na pristupanju NATO-u koja se inace karakteristise brojnim propustima i zurbom.

Tipican primer toga je sudbina ideje o stvaranju profesionalne bugarske armije sto je obavezan zahtev NATO-a prema svakoj drzavi koja bi zelela da pristupi paktu. Prema prvobitnom planu trebalo je da u redove Bugarske armije ove godine udje 1.700 kadrovskih biraca. Sada je, medjutim, kvota rapidno smanjena na njih 480, a da za to nije pruzeno bilo kakvo objasnjenje od strane generalstaba. Ali su zato nezavisni strucnjaci naveli niz ozbiljnih gresaka prilikom regrutovanja najamnih vojnika. Prema njima nisu uzeti u obzir neki propusti za vreme prethodne kampanje izbora profesionalnih rejndzera koja je verovatno namena rendzera da ucestvuju i u mirovnim operacijama u inostranstvu sa odgovarajucim deviznim bonusima. Za sada je zarada ostao jedan od vecitih snova osiromasenog Bugarina, ali to nece uciniti bugarsku vojsku profesionalnijom.

Ako rejndzeri ili bugarski "plavi slemovi" ipak imaju neku perspektivu u okviru Korpusa za brzo reagovanje koji se formira na bazi bivse Druge armije sa sedistem u Plovdivu, sa najamnim vojnicima stvari ne stoje ovako. Ponovo se regrutuju samo ljudi koji su vec odsluzili obavezni vojni rok u kasarni tako da se iz razlicitih razloga tesko mogu vratiti u nju, makar i placeni. Time se eliminise jedna potencijalna grupa romanticno raspolozenih tinejdzera koji su pod uticajem militari-mode. Pred potencijalnim najamnicima i ovog puta stoji visoka obrazovna barijera - obavezna je srednja strucna sprema ili cak visi stepen strucnosti. Zaboravlja se da bi mladici sa ovakvim stepenom obrazovanja mogli da potraze i nadju realizaciju i drugde. I ove godine je reklamna kampanja u masmedijima bila prilicno staromodna i obecavala najamnicima da ce dobiti neke povlascene funkcije u armiji, a ne da ce postati deo elitne bugarske vojske. To je dovelo do trostrukog smanjenja predvidjenog na pocetku broja profesionalnih vojnika u ovoj godini.

Svaki problem koji iskrsava u pojedinim sferama obavezne reorganizacije nase vojske ne putu prema NATO-u smanjuje nase sanse za prijem sa "drugim talasom", smatraju ovde. Jedan od najpoznatijih bugarskih intelektualaca, Vladislav Todorov koji predaje na Penzilvanija univerzitetu u SAD cak dopusta mogucnost da ukoliko dodje do takvog "drugog talasa" prijema u NATO, onda bi on bio prema sasvim drugacijim pravilima. "Odavde pa nadalje je vazno u kom ce se pravcu razvijati pakt kao sistem bezbednosti

• vojnom ili policijskom. Od toga ce zavisiti i snase Bugarske - da li ce pristupiti NATO-u ili ce saradjivati sa paktom", navodi Todorov. Buduci da poznaje i analizira stavove americke administracije, on prognozira predefinisanje i povecanje uloge programa "Partnerstvo za mir". Najverovatnije sansa Bugarske da dobije na teznini u rejonu zavisice od toga kakva ce joj se uloga dodeliti upravo u toj semi. Za bugarsko-americkog intelektualca realnija varijanta za Bugarsku je povecana uloga u sklopu "Partnerstva za mir", nego ulazak u pakt. Ipak, Vladislav Todorov upozorava bugarske vlasti: trebalo bi da pazite i da znate da morate da imate na raspolaganju dve strategije punopravnog clanstva. Razlog tome je cinjenica da se kandiduje pred jednom institucijom - NATO-om, ali se ulazi kroz drugu - americki senat.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV