ODJECI SUSRETA MILOSEVIC - JELJCIN

Bucna diplomatska i druga reagovanja u mnogim svetskim centrima nisu se ni osetila na ratnim popristima zapadnog Kosova. Sta vise, oruzani sukobi dobili su na intenzitetu i cak su se u prostornom smislu prosirili. Posle velikih reci i buke 80-tak aviona NATO-a oko Kosova, nastupilo je smirenje u ocekivanju rezultata razgovora u Moskvi. Tesko je reci kako su bili zamisljeni ti razgovori i zasto i ko je sta ocekivao od susreta Jelcin-Milosevic. U svakom slucaju, ispalo je da su njihovi razgovori doneli jedino ono sto se realno moglo ocekivati. U usponima i padovima retorike o Kosovu, moskovski rezultati razgovora, mozda za sve neposredno i posredno zainteresoavne predstavlja vracanje stvari na zemlju. Verovatno, to jedini pozitivni rezultat moskovskog susreta. U tom smislu, razgovori Jeljcin - Milosevic zaokruzuju prvu fazu reagovanja sveta na kosovsku situaciju.

Uporedjivanje diplomatskih akcija sa razvojem kosovske situacije na terenu pokazuje ocigledan nesklad, cak opasno udaljavanje jednog i drugog procesa. To nije samo posledica svesnog izbegavanja suocavanja sa sustinom problema, nego i neadekvatnih, da ne kazemo pogresnih, procena i ocena o znacaju problema i njegovom mogucem prerastanju u krizu sa opasnim sirim posledicama. Sve ukazuje da su oruzani sukobi na Kosovu dobili svoju logiku razvoja i postali neosetljivi na neadekvatna retoricka diplomatska reagovanja, bez obzira na njihovu ostrinu. Ako je diplomatsko angazovanje za resenje ozbiljno, odnosno iskreno, onda je jasno da reci moraju biti potkrepljene efektivnom uverljivoscu.

O dometima retorike govore sami dogadjaji na terenu. Na dan susreta Jeljcin -Milosevic, na Kosovu su nastavljeni ostri oruzani sukobi koji pokazuju tendenciju rasplamsavanja. Milosevic je u Moskvi objavio da ce zaustaviti upotrebu nasilja protiv civila. Sutradan dvodnevni bilans zrtava na ratistima Kosova, prema jos nepotvrdjenim podacima, bio je nekoliko desetina mrtvih samo na albanskoj strani. Najveci broj njih izginuli su u toku bezobzirnih srpskih granatiranja albanskih sela i naselja. Na osnovu dosadasnjih iskustava lako je pretpostaviti da ce najbrojnije zrtve biti civili. Na desetine domova je sruseno ili spaljeno, a desetinama hiljada beskucnika pridruzilo se na hiljade novih.

Sukobi vodjeni u poslednja dva dana bili su ne samo zestoki nego i veoma obuhvatni u teritorijalnom smislu. Najvise se pucalo na severu Drenice, odnosno Kosova. Taj region je popriste sukoba vec nekoliko meseci zbog toga sto tuda prolazi znacajna komunikacija Kosovska Mitrovica -Pec, koja je vec duze vreme blokirana. Otprilike, jednako vruce je i na jugu Kosova koji se gotovo granici sa jugom Drenice. Mesto sukoba je sredina magistralnog puta Pristina - Prizren, odnosno planinski prevoj Qafa e Dules izmedju Stimja i Suvereke. Taj front je otvoren pre nekoliko dana kod Caraljeva i zbog strategijskog, ekonomskog i politickog znacaja moze postati jednako znacajan, ako ne i znacajniji od pogranicnog regiona Decane -Djakovica. Magistrala Pristina - Prizren bila je dosada jedina manje-vise sigurna drumska komunikacija, koja je povezivala zapadno sa ostalim delovima Kosova. Znacajni delovi tog regiona tiho su se proteklih dana prikljucili teritorijama koje kontrolise albanski oruzani pokret. Znacaj tog teritorija lezi i u tome sto se nalazi juzno, gotovo neposredno do aerodroma i velike vojne baze na brdu Goles. Ako bude blokirana i ova magistrala, onda se na neki nacin zaokruzuje zapadni deo Kosova sa Prizrenom koji prakticno biva odsecen. Na taj nacin kosovski sukobi se priblizavaju makedonskoj granici. Ako izostavimo tu znacajnu cinjenicu, a stanje sagledamo iskljucivo u kosovskim razmerama, zaokruzivanje zapadnog Kosova stavice obe strane, a verovatno i svet u velika iskusenja. Smanjice se znacaj nekih sadasnjih sukoba, ali otvorice se izgledi sirih strategijskih sukoba, koje je tesko zamisliti kao ogranicene albansko - srpske konfrontacije samo u okvirima Kosova.

Moskovska Izjava koju su potpisali Jeljcin i Milosevic je krajnje jednostrana i ne moze se uzeti cak ni kao pokusaj koji bi pruzio nade kao deo ukupnih napora za zaustavljanje trenda pogorsavanja na Kosovu. Ona ne sadrzi cak ono sto je prvi korak u zaustavljanju oruzanih sukoba: prekid vatre, razdvajanje, eventualno smanjivanje, povlacenje ili pregrupisavanje oruzanih snaga i td. Jedino se kaze da ce one biti povucene u mesta njihove normalne dislokacije u skladu sa smanjivanjem, navodne teroristicke delatnosti. Zapad trazi povlacenje jednog broja tih snaga sa ratnih poprista ili sa Kosova. Medjutim, stice se utisak da je ovo pitanje postavljeno veoma neodredjeno sto nije slucajno obzirom na dalekosezne implikacije.

Ako izostavimo ovaj veoma osetljivi problem, kao prvo pitanje samo po sebi namece se prekid vatre. Ne moze biti prekida nasilja bez nekog dogovora u tom smislu izmedju strana koje koriste oruzje. To znaci priznavanje nekih realnosti na terenu sto ima raznih politickih i pravnih implikacija. Milosevic je u Moskvi rekao da nece pregovarati sa predstavnicima albanskog oruzanog pokreta, koje je nazvao teroristima. U Moskvi je prekid nasilja definisan u kontekstu dobre volje Beograda sto implicira njegovo neograniceno pravo borbe protiv navodnog terorizma. To prakticno znacci da Beograd u tome zadrzava apsolutnu slobodu akcije koja mu daje pravo na upotrebu sile u svakom pogodnom trenutku. Zbog toga nema nekog posebnog znacaja obaveza o slobodnom kretanju ljudi, akreditovanih diplomata i humanitarnih organizacija, jer se sloboda kretanja moze ogranicciti u svakom trenutku pozivanjem na stanje na terenu.

Milosevic je u Moskvi obecao slobodan povratak izbeglica i drugih svojim domovima koje su napustili proteklih nedelja i meseci. Naravno, svakome je jasno da zene, deca i nemocni nece moci, ukoliko imaju gde, da se vrate svojim ognjistima u uslovima kada svakog casa mogu ponovo biti napadnuti. Da je to pokusaj zamazivanja ociju gluvima dokazuje uporna propagandna retorika da tokom proteklih oruzanih intervencija na Kosovu nije bilo civilnih zrtava, ni bezanja Albanaca od svojih kuca. Srpska propaganda i dalje ponavlja apsurde o tome da su se Albanci zapravo ubijali medjusobno i da su sami rusili sopstvene kuce. Obecanja srpskih vlasti da ce pomoci u obnavljanju albanskih naselja i domova, Albanci uzimaju kao svojevrstan crni humor koji se moze smisliti samo u Beogradu.

Zbog toga za Albance otpada znacaj i tog dela moskovske Izjave. Predstavnici Albanaca, ne bas svi uctivo glatko su odbili ponudu slovenske brace. Predsednik Parlamentarne partije Kosova Adem Demaci Izjavu je ocenio kao Milosevicev pokusaj kupovanja vremena kada ima sve manje vremena na raspolaganju da deluje na mirnom resavanju kosovskog problema. Koordinator albanske pregovaracke grupe Fehmi Agani ocenjuje da ona ne donosi nikakve novine, posebno u pogledu efikasnog zaustavljanja oruzanih sukoba i poboljsanja bezbednosne situacije. Clan albanske pregovaracke grupe Bljerim Salja kaze da u tom dokumentu nema ni reci o povlacenju srpskih snaga sa Kosova, kao ni o posredovanju na cemu insistira Kontakt grupa. Sva trojica izrazavaju velike sumnje u iskrenost Miloseviceve ponude za pregovorima i dovode pod veliki znak pitanja nastavak albansko - srpskih razgovora. Kosovska vlada u egzilu odbacila je mogucnost pregovaranja pod uslovima koje diktira Milosevic i pozvala sve albanske politicke snage, kao i sve Albance, da se ujedine u pruzanju otpora, kako je bilo receno, fasistickom rezimu u Beogradu. Jos se nije oglasila Oslobodilacka vojska Kosova, ali njen glasnogovornik Jakup Krasniqi je pre dva tri dana rekao da ne moze biti pregovora bez povlacenja srpskih snaga i jakog posrednika.

U celini uzevsi, izgleda da je Milosevic u Moskvi otisao da kupi vreme. Po onome sto je tamo bilo potpisano, Jeljcin je pokazao razumevanje za ambicije mladjeg slovenskog brata. Ali, niko ne bi mogao trenutno reci dokle seze pokroviteljstvo starijeg brata koji takodje ima svojih slicnih i specificnih problema. U svakom slucaju, Milosevic je, bar u ocima svoje javnosti, pokusao i u slozenoj taktickoj igri od Moskve dobio podrsku da stvari vrati unazad. Po svemu sudeci, pokusao je da osnovne stvari vrati najmanje mesec dana unazad, u vreme priprema susreta sa Rugovom. To je verovatno bio minimalni cilj, a maksimalni da vrati sve na period pre izbijanja oruzanih sukoba. Koliko ce mu to vredeti na Zapadu, tek ce se videti. Takodje, po istupanju na konferenciji za stampu, Milosevic je u Moskvu otisao da bi od Jeljcina dobio sustinsku podrsku za dugorocno resavanje kosovske krize na nacelu ignorisanja albanskog faktora. Po svemu sudeci, Rusija mu je dala i takvu podrsku. Inace, ne bi Jeljcin i Milosevic potpisali dokument u kome se odlucuje o sudbini treceg, odnosno udovoljava samo jednoj strani. Ali, ovakav pristup kosovskom problemu nije i realan. Najbolji dokaz je stanje na terenu gde sve veci broj Albanaca na sve sirim prostorima osporavaju srpsku vladavinu na Kosovu.

AIM Pristina Fehim REXHEPI