KRVAVI VIKEND NA KOSOVU

Osvrt na proteklih nekoliko dana

Ni vrlo ostre pretnje beogradskom rezimu od strane Kontakt grupe i NATO nisu zaustavile nove sukobe u zapadnom i centralnom, pa ni jugozapadnom delu Kosova. Protekli vikend, kao i mnogi poslednjih meseci, belezi ostre oruzane okrsaje izmedju pripadnika srpske policije i kosovskih Albanaca okupljenih u organizaciju koju nazivaju Oslobodilacka vojska Kosova, koji su za posledicu imali nove zrtve na obema sukobljenim stranama, nova razaranja, izbeglice, ali kako tvrde albanski izvori i kontinuirano dovlacenje novih snaga i policijske i vojne opreme na Kosovu i u odredjene regione sukoba. U jucerasnjem, kako srpski izvori tvrde, izvrsenom napadu iz automatskog oruzja na pripadnike vojske Jugoslavije kod mesta Dulje na putu Prizren -Pristina ranjeno je pet vojnika, od kojih jedan teze, a nakon napada na patrolu policije ranjen je jedan pripadnik MUP-a Srbije. Srpski Medija centar prenosi da je nakon napada na policijsku stanicu u Rakovini izmedju Djakovice i Kline, poginuo je policajac Dragan Stamenkovic, a teze ranjen njegov kolega Nebojsa Vukojcic, koji je, prenose srpski izvori, van zivotne opasnosti. I na putu Decani-Djakovica nakon sto je pucano na jedinicu koja, tvrdi se, obezbedjuje ovaj put ubijen je jedan policajac, a jedan ranjen. S druge strane Informativni centar Kosova, blizak Demokratskom savezu, saopstio je da je tokom jucerasnjeg dana ubijeno sest kosovskih Albanaca u selima opstine Djakovica, trojica u Crnoljevu, koje se nalazi izmedju Pristine i Prizrena, i jedan u Gnjilanu. Tragican bilans u danima vikenda, odnosno dva poginula policajca i sest kosovskih Albanaca, ocigledan je pokazatelj o zestini pojedinacnih okrsaja, kojima se izgleda jos uvek ne nazire kraj. Albanski izvori tvrde da je tokom jucerasnjeg dana iz Urosevca u pravcu Dulja otislo 11 tenkova, 10 transportera, 16 picgauera i protivavionsko naoruzanje, te da su se granatirala sela decanske, djakovicke i i srbicke opstine, posebno selo Lausa, koje se smatra jednim od uporista OVK. Informativni centar Kosova, pozivajuci se na svoje izvore sa terena preneo je da je samo u gradicu Decani stacionirano oko 40 blindiranih kola i 15 tenkova, a da je cak oko 500 artiljerijskih granata palo samo tokom jednog dana na zapadni deo Kosova.

Tek u danasnjim popodnevnim satima provladin Medija centar pozivajuci se na vojne izvore izvestio je o tri pokusaja ilegalnog prelaska granice sa Albanijom od strane grupica kosovskih Albanaca, kada je petorica njih izgubila zivote, cija imena jos uvek nisu obelodanjena, kao i da je zaplenjena odredjena kolicina oruzja. Ovaj isti izvor prenosi da je pronadjena i licna karta jednog norveskog novinara.

Inace, u nedelju (14.jun) potpukovnik MUP Srbije Novica Zdravkovic u susretu sa novinarima u prostorijama Medija centra u Pristini izneo je vidjenje situacije tokom jucerasnjeg dana u zonama oruzanih okrsaja, iznoseci podatak da je od pocetka godine na Kosovu poginuo 21 policajac, ranjeno 59, a kidnapovano cetiri pripadnika MUP-a Srbije.

Sudeci po najnovijim informacijama sa kriznih regiona Kosova, i delovima Kosova gde su se poslednjih dana dogadjali sami incidenti, zone sukoba se velikom brzinom prosiruju i u one regione koji do sada nisu bili obuhvaceni okrsajima. Dan pre poslednjeg vikenda, na dan zasedanja Kontakt grupe, ocevici tvrde da je iz pristinske kasarne izvezena sva vojna mehanizacija i stacionirana oko glavnog grada Kosova, a dobro upuceni da se srpskom stanovnistvu vec nedeljama deli oruzje (po radnim organizacijama, okolnim selima i gradu). Incident koji se u petak (12. maja) dogodio 12 kilometara od Pristine, nadomak sela Plemetina u opstini Obilic, posto je po srpskim izvorima napadnuta patrola policije, kada su poginula dva policajca, a jedan lakse ranjen, zlokobno sluti da se eventualni sukob prenese i u glavni grad. Domaci i inostrani analiticari smatraju da je dovoljana samo "iskrica", poput napada na policiju, da Pristina postane centar sukoba.

S druge strane, zanimljivo je da je oruzana organizacija kosovskih Albanaca koja se naziva Oslobodilackom vojskom Kosova odredila i svog glasnogovornika, profesora u drenickom selu Negroc Jakupa Krasnicija. Razlog ovome, objasnjava se u Politickoj deklaraciji br.3, kako se precizira -Glavnog staba OVK, je da "bi se izbegli nesporazumi i sprecili neautorizovani i neodgovorni nastupi nekompetentnih pojedinaca". U istom saopstenju se tvrdi da se ne radi samo o neorganizovanim mestanima albanske nacionalnosti koji samo brane svoja ognjista pruzajuci oruzani otpor, vec da su naprotiv ogranizovani pod komandom Glavnog staba OVK, u borbi za, kako se podvlaci, oslobodjenje i nacionalno ujedinjenje.

Vec, sutradan, (15. jun) Jakup Krasnici je imao i prvi javni nastup na TV Albanija. Obracajuci se javnosti, on je izrazio spremnost da predstavnici OVK razgovaraju sa vlastima u Beogradu, ali pod odredjenim uslovima: da se policijske i vojne snaga povuku sa teritorije Kosova i da se razgovori odvijaju uz medjunarodnog posrednika. Cinjenica je, s druge strane, da jos uvek nije profilisano, ili barem do sada nije poznato, politicko krilo ove organizacije. U tom sklopu zanimljiv je poslednji nastup predsednika Parlamentarne partije Kosova Adema Demacija koji je u intervjuu dnevnom listu "Koha ditore" podvukao da on nije osnivac OVK, ali da bi pristao da bude predstavnik OVK ukoliko bude prihvacen njegov predlog o stvaranju tzv. Balkanije, koja podrazumeva konfederalan odnos izmedju Srbije, Crne Gore i Kosova.

U svakom slucaju OVK se u medjunarodnoj zajednici vise ne smatra teroristickom organizacijom. Odnedavno je mnogi smatraju gerilskom, pa je utoliko i nastup glasnogovornika americkog Stejt departmenta, Dzejmsa Rubina (na konferenciji za stampu) bio vrlo upecatcjiv, kada je na pitanje novinara: "Da li se napad na pripadnike Vojske Jugoslavije (kod mesta Dulje) smatra teroristickim", on odgovorio: "To je bio vojni napad", dodajuci da svi napadi OVK nisu teroristicki.

I dok predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica ceka ne bas prijatan razgovor u Moskvi sa ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom oko problema Kosova i njegovog resavanja mirnim putem, Kosovo se suocava sa novim pomeranjima stanovnistva, a roditelji cija deca sluze vojni rok u ovom regionu sve su nestrpljivija i zahtevaju da se ona povuku sa Kosova. Iako su tokom celog dana domaci i inostrani novinari ocekivali da se majke mladih vojnika iz Kragujevca pojave u Pristinu, kako bi "posetili" svoju decu, to se nije dogodilo. Tek u kasnim vecernjim satima saopsteno je da je autobus sa roditeljima stigao u Kosovsku Mitrovicu i da su tamo razgovarali sa vojnim staresinama, ali da "zbog nesigurnog kretanja" nece moci da obidju i kasarnu u Pristini i drugim gradovima Kosova.

S druge strane, kako su albanski izvori saopstili, u gradicu Lipljan, koje se nalazi svega 20 kilometara od Pristine, pristiglo je preko 700 izbeglica iz opstine Stimlje, a mestani urosevacke opstine poceli da se upucuju ka, smatraju oni, sigurnijim regionima Kosova. Po nekim poslednjim, doduse jos nepreciznim podacima, samo u Crnoj Gori smesteno je preko 9 000 stanovnika Kosova, mada se procenuje da njihov broj dostize cifru od 15 hiljada, obzirom da se mnogi ne prijavljuju kao izbegla lica, jer mnogi od njih, posebno u Ulcinju, poseduju kuce i vikendice ili odsedaju kod rodjaka. U susednoj Albaniji, prema podacima UNHCR smesteno je oko 16 hiljada kosovskih Albanaca, (po slobodnim procenama ovaj broj je odavno presao 20 hiljada), dok je u Bosni utociste pronaslo oko dve hiljade kosovskih Albanaca i preko tri hiljade Bosnjaka. Prema nekim procenama unutar Kosova, uglavnom u vecim gradskim centrima, smesteno je oko 50 hiljada izbeglog stanovnistva iz kriznog regiona Kosova. Sirenje zona sukoba i oruzanih konflikata i u onim regionima koji do sada njima nisu bili obuhvaceni, reklo bi se da preti i novim zaostravanjem ukupne humanitarne krize na Kosovu...

AIM Pristina Laura Smakaj