SUDOVIMA MALO KO VERUJE

AIM Skopje, 15.06.1998

Pre oko dva meseca skopski zatvor "Idrizovo" je dobio, bez ikakve sumnje, najpoznatijeg stanovnika nakon aboliranja nekadasnjeg sekretara Partije za demokratski prosperitet Mitat Eminija, inace prvooptuzenog u tada aktuelnoj "aferi oruzja", pre dve godine. Devetog aprila ove godine, naime, na odsluzivanje sedmogodisnje kazne u "Idrizovo" se prijavio doskorasnji gradonacalnik Gostivara, Rufi Osmani. Osmani je, podsecanja radi, osudjen zbog poznatih dogadjanja od devetog jula prosle godine u Gostivaru, kada je doslo do sukoba policije i albanskih demonstranata koji nisu dozvolili da se njihova nacionalna zastava skine sa gradske vecnice. Prema jednoglasnim ocenama, ovde se radilo o jednom od najzescih medjuetnickih sukoba na tlu Makedonije nakon samostaljivanja zemlje pre sedam godina. Problem oko upotrebe albanske drzavne zastave, koja je ujedno i nacionalna zastava etnickih Albanaca u Makedoniji, dobio je znacaj pitanja bitnog za drzavni integritet i podignut do nivoa koji odredjuju samu sudbinu zemlje, a kvalifikacija gostivarskih dogadjaja kao dosad najkriticnijeg u medjunacionalnim trvenjima nastala je zbog cinjenice sto su se dve najvece etnicke grupe u Makedoniji, skoro bez izezetka, potpuno identificirale sa "svojima", pri cemu su Makedonci "prigrlili" pretstavnike vlasti, t.e. policiju. Da prica bude tragicnija, spomenuti sukob je zavrsio sa tri poginula Albanca, vise od stotinu povredjenih, pretezno na strani demonstranata, te hapsenjem Osmanija, gradonacalnika Gostivara.

Posebno poglavlje u citavoj prici pretstavlja sudjenje Rufiju Osmaniju i njegovom prvom saradniku predsedavajucem opstisnkog saveta Dautiju. Gradonacalnik Gostivara je bio optuzen za organizovani otpor protiv ustavnog poretka, za raspirivanje etnicke mrznje i za neizvrsavanje sudske odluke. Za vreme sudskog procesa, sto je prema oceni skoro svih neutralnih posmatraca bio "prepun emocija" i sa premalo argumenata, optuzba je kao toboznje dokaze za prvu inkriminaciju prilozila nekakve spiskove ljudi koji su navodno bili organizirani da pruze otpor protiv legalne vlasti. Sto se tice raspirivanja etnicke mrznje, sudu su prilozeni neki raniji Osmanijevi politicki govori koji, mada su ruku na srce prilicno vatreni, ipak tesko mogu biti ocenjeni kao izvor medjuetnicke mrznje. Jedina optuzba koja je bila zaista nesporna je ona sto se odnosi na neizvrsavanja sudske odluke. Gradonacalnik Gostivara, naime, nije postupio po nalogu Ustavnog suda Makedonije a po kome je bio duzan skinuti spornu zastava ispred opstinske zgrade, mada je opstinski Savet prethodno odlucio kako ce ona tamo ostati na neograniceno vreme.

Kako god da je bilo, posle pravno sumnjivog procesa Opstinski sud u Gostivaru je odlucio da je gradonacalnik kriv po sve tri tacke optuznice i za ova "nedela" mu je odredio zatvorsku kaznu od 13,8 godina. Mada je kasnije Apelacioni sud u Skopju kaznu preinacio na sedam godina, Rufi Osmani nije uspeo odbaciti navode optuznice i nedavno je otisao na odsluzenje u "Idrizovo". U medjuvremenu, njegova odbrana se obratila i Vrhovnom sudu, medjutim i ova instanca je potvrdila navode onih potcinjenih, pa su tako redovni pravni lijekovi bili iscrpljeni.

U ovoj prici o sudjenju i osudjivanju gostivarskog gradonacelnika kao mozda najinteresantnija cinjenica moze se smatrati pojava gradjanske akcije za obnovu procesa Rufiju Osmaniju, sto je do sada skoro pa nepoznat fenomen u Makedoniji. Naime, u odbranu gostivarskog gradonacalnika, a istovremeno i na osudu domacih sudova, ustali su ovdasnji intelektualci koji su godinama svedoci o postojanju sudske prakse u kojoj se sve zna unapred, dakle pre nego li je proces i zapoceo. Posebno znacenje novonastaloj gradjanskoj akciji daje fakt da se za Osmanija, pored Albanaca, zauzimaju i Makedonci, sto je inace prava retkost, ali i to sto se veoma angazovala takozvana nezavisna stampa.

Grupa poznatih intelektualaca iz svih etnickih zajednica u zemlji nedavno je pokrenula inicijativu za oslabadjanje Rufija Osmanija. Inicijativu su, u formi peticije, pokrenuli poznati intelektualci Iso Rusi i Kim Mehmeti, a njoj su se pridruzili deseci pisaca, novinara i uglednih licnosti iz makedonskog javnog zivota. U tekstu peticije sto vec drugu nedelju kruzi po svim vecim gradovima Makedonije, a koja se prema novinskim izvestajima masovno potpisuje, izmedju ostalog stoji da je slucaj Rufija Osmanija jedan od retkih oko koga se, i pored evidentne podeljenosti na etnickoj osnovi, slazu gradjani svih etnickih grupa. U tekstu je posebno naglaseno da su u procesu i osudi gostivarskog gradonacalnika kulminirali pritisci politike na sudstvo, da je tako u praksu vracen verbalni delikt i kategorije politickih osudjenika sto, ustvari, pretstavlja potencijalnu opasnost i pretnju za svakog gradjanina Republike Makedonije. Na kraju se, zbog pogorsanog zdravstvenog stanja Rufija Osmanija, apelira na humani aspekt i trazi prekidanje izdrzavanja zatvorske kazne, revizija sudskog procesa i omogucavanje fer sudjenja.

Medjuetnicka saradnja ove vrste u Makedoniji je skoro sasvim zamrla u poslednjih nekoliko godina. Vjerovatno su i burni dogadjaji sa tragicnim epilogom, kao sto je bio slucaj sa Tetovskim univerzitetom i proslogodisnji nemiri u Gostivaru, posljedica takvoga stanja duha. Zato prve konkretne korake a u vezi sa slucajem Osmani treba gledati kao nesumnji proizvod rastuceg nezadovoljstva intelektualnog sloja u Makedoniji zbog politizacije celokupnog drustvenog zivota u zemlji. I dok se po gradovima Makedonije potpisuje pomenuta peticija, samo po sebi se namece pitanje kakav je moguci efekat citave ove akcije? Iako je u ovom trenutku tesko ocekivati neku konkretnu odluku vlasti u slucaju Osmani, pogotovo sto je i Vrhovni sud odbio zahtev odbrane, sasvim je sigurno da ce gradjanska akcija za reviziju procesa imati dalekosezne pozitivne efekte u javnosti. Prve reakcije u domacoj javnosti, doduse, prilicno su suzdrzane, ali je sasvim sigurno da se pokazalo kako su gradjanske akcije ipak moguca. Sad, kada su parlamentarni izbori na pragu, zaista je tesko ocekivati da ce vlada uciniti neki znacajan korak kako bi udovoljila volji onih gradjana koji traze slobodu za Osmanija, jer bi tako demantirala samu sebe. Treba, medjutim, istaci da je ovu akciju pozdravila albanska Partija za demokratski prosperitet koja ucestvuje u koalicionoj makedonskoj vladi i, stavise, ponudila vlastite usluge za uspesno provodjenje akcije. Preostaje da se utvrdi koliki broj gradjana ce potpisati peticiju i saceka eventualna ocjena ove jedinstvene multietnicke akcije od strane aktuelne vlasti, pogotovo sto se upravo ova vlada najvise i najcesce od svih zaklinje u medjuetnicku ravnotezu, toleranciju i zajednistvo svih makedonskih gradjana bez obzira na veru i naciju.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI