ALARMANTNO STANJE U ALBANIJI ZBOG IZBEGLICA

Prvi veliki talas izbeglica sa Kosova uglavmom zene, deca i starci, presao je granicu i stigao u selima Tropoje. Prema listu Socijalsiticke partije "Zeri i Popullit" od 4. juna, broj pridoslih u poslednje dva -tri dana priblizava se cifri od 10 hiljada osoba. Dnevni list u Tirani "Shekulli" citira jednog zvanicniha u ministrastvu inostranih poslova koji pominje cifru od 15 hiljada izbeglica. Vladini zvanicnici u Tirani kazu da je Albanija u stanju da doceka do 20 hiljada izbeglica. Iznad ove cifre, zemlji je potrebna urgentna pomoc iz inostranstva.

Nije bilo nikakvih razloga da Albanija, a ni medjunarodana zajednica, ovoga puta budu zateceni. Tenzije na Kosovu su prisutne vec godinama i sve ozbiljnije analize su predvidjale oruzani konflikt. Bombardovanje albanskih sela od strane srpske vojske i policije traju nedeljama. Dakle, bilo je sasvim za ocekivati da ce kosovsko nezasticeno stanovnistvo zatraziti utociste. A to "negde" bilo je unapred poznato. Upravo to utociste u smislu neke prigodne ifrastrukture za docek izbeglica nije pripremljeno, iako su misije Visokog komeserijata za izbeglice, OEBS i ostale medjunarodne strukture, kao i albanska vlada bili prisutni tokom ovog proleca u Tropoji i ostalim severoisticnim zonama. Doznaje se da su pridosle izbeglice smestene uglavnom kod stanovnika sela nadomak granice sa kojima oni imaju porodicne veze. Isto tako se doznaje da je oko 200 izbeglica otislo u pravcu Tirane i Draca, kako se istice kod rodjaka. Naravno, istinsko resenje problema se ne moze traziti niti pronaci u porodicnoj solidarnosti. Utoliko pre kada se zna da je stanovnistvo Tropoje najsiromasnije u Albaniji i da ne bi mogla ekonomski da izrze ova teret.

Politicka klasa u Tirani alarmirana je cim se stanje pogorsalo. Ministar inostranih poslova Milo je u Parlamentu izjavio da je "albanska vlada zatrazila urgentan sastanak ministara inostranih poslova Kontakt grupe kako bi se ocenila situacija na Kosovu". Vlada je odrzala vanredan sastanak da bi usvojila urgentne mere. Zamenik premijera Fino na celu jedne vladine ekipe, posetio je zone gde su smestene izbeglice. Vlada je odlucila da se hitno posalju lekovi, hrana i odeca.

U medjuvremenu, premijer Nano govoreci na sastanku svog kabineta, spomenuo je promenu zvanicne politike Tirane prema pitanju Kosova, ali ne razjasnivsi koja ce to biti nova politika, ipak dajuci do znanja da ce Tirana od sada pa nadalje biti ostrija nego ranije. U pismu upucenom generalnom sekretaru NATO Havijeru Solani, Nano je zatrazio da NATO preduzme humanitarne operacije u zonama gde su smestene izbeglice. S druge strane, u pismu upucenom vodji kosovskih Albanaca Rugovi, Nano ga je pozvao da dodje u Tiranu po povratku iz SAD, kako bi se koodrdinisali diplomatski i politicki stavovi.

Berisa je na Konferenciji za stampu ostro kritikovao Vladu zbog toga sto "ne ispunjava obaveze" i izrazio ubedjenje da ce "ovaj rat dobiti Albanci, ali samo delujuci prema Platformi "jedna nacija - jedan stav", za koju se on izjasnio jos u prvim danima krize na Kosovu, pocetkom ove godine. Demokratska partija je prema Tropoji uputila grupu poslanika sa odredjenom kolicinom hrane.

U parlamentu je vodjena vanredna diskusija sa ministrima lokalne vlasti, inostranih i unutrasnjih poslova, ministrom za zdravstvena pitanja i poljoprivrede i hrane. Vanredna sesija parlamenta obilovala je ostrim tonovima, gde je kao lajt motiv bila fraza "rat je proglasen". Poslanici su zahtevali stvaranje jedne posebne vladine Komisije koja bi pruzala pomoc iseljenima sa Kosova. Berisa je pozvao na organizovanje Okruglog stola svih politickih partija sa istim ciljem. Svi politicari, levice i desnice, su bez ustrucavanja okarakterisali ono sto se desava na Kosovu etnickim ciscenjem. Od Vlade je zatrazeno da ne aplaudira kao ranije svakoj odluci Kontakt grupe, vec da podigne glas zbog sudbine kosovskih Albanaca i vrsi veci pritisak.

I javno mnjenje se trenutno naelekrisalo. Radio Kontakt u ranim satima 2. juna, pokrenuo je kampanju solidarnosti sa izbeglicama. Samo u Tirani, gde se ovaj radio cuje, u toku nekoliko sati prikupljneo je vise od 400 hiljada leka kao i nekoliko desetina tona hrane i lekova. Isto tako, nekoliko listova je otvorilo ziro racune za pomoc kosovskim izbeglicama. Uopste uzev, novine su podigle nacionalisticke tonove u clancima gde nisu retke ni kritike upucene kako albanskoj vladi, tako ni Kontakt grupi.

Bilo kako bilo, treba reci da je prevladavanje stanja na Severu Albanije praceno teskocama koje jednostavno nisu povezane sa dolaskom, u kratkom periodu, velikog broja izbeglica. Uopste, kako albanska politicka klasa, tako i drzavna administracija su zatecene nespremne i zbunjene, sto nikako ne moze sakriti vatrenu retorika u parlamentu. "Doslo je vreme da odlucimo sta treba ciniti, kakve postupke treba preduzeti za dostojan odgovor na razvoje na Kosovu", izjavio je potpredsednik opozicione Demokratske partije Genc Pollo. Brojni prelozi sa svih strana za stvaranje parlamentranih komisija, za odrzavanje partijskih okruglih stolova, za imenovanje posebnih vladinih komesara itd., vise su izraz ove zbunjenosti i nesposobnosti da se krizom vlada, nego sto su prava sredstva za resavanje krize. Dramaticna kasnjenja u pripremanju potrebne infrastrukture za ovu priliku je upravo posledica ove nesposobnosti. Albanska drzava nema nikakvog iskustva u prevaladavanju slicnih situacija i sto je jos gore cini se da joj je moral veoma krhak, zbog iscrpljenosti svojim ekonomskim problemima, kao i izgubljene energije u politickim previranjima.

Nedostatak iskustva i posebno nizak moral albanskih institucija predstavljaju faktore koje bi trebala uzeti u obzir medjunarodna zajednica. Visokom Komesarijatu za izbeglice i drugim nevladinim organizacijama, kao i onim humanitarnim, koje su vec pocele sa urgentnim slanjem pomoci za raseljene sa Kosova, bilo bi lakse raditi kada bi u albanskoj drzavi nasli nekog efikasnog partnera. Ali, to nije razlog da se i dalje kasne. Njihovo prisustvo u ovim zonama je nezamenljivo i ne samo u spasavanju zivota ljudi. Albanija jos nije izasla iz teske krize koja ju je uzdrmala prosle godine. Ovaj masovni dolazak izbeglica, zajedno sa slozenim problemimama koje sa sobom nose, ozbiljno ugrozava da je uvuce u jedan novi vrtlog koji bi u novim okolnostima u regionu bio vise nego haos, bio bi to pravi rat. Oruzja ne nedostaje.

Ako je prva Bosna bila "Words and deaths" (reci i smrt), razgovori i bombardovanja, pretnje za stolom i etnicka ciscenja na terenu, onda ovo sto danas gledamo predstavlja Bosnu 2.

AIM Tirana Arben KOLA