PAD STANDARDA PROSIRIO KRUG SIROMASENIH
Rezim vise nema sa cime da kupuje socijalni mir
Ne uspe li koalicionom srpskom rezimu (JUL-SRS-SPS) da disciplinuje narod, kao sto je to uradio s profesorima, studentima i lekarima, na pomolu je izbijanje socijalnog bunta. Osim malog broja novopecenih bogatasa svi su osiromasili, od drzave do gradjana. Srbija uzima od gradjana i privrede da bi finasirala angazovanje policije i vojske na Kosovu. Privreda nema s cime da plati gas, a gradjani struju. Dugovi su visoki i svakodnevno se vrtoglavo povecavaju. Ekonomisti su procenili da angazovanje na Kosovu Srbiju kosta dnevno 2 miliona dolara
AIM, BEOGRAD, 11. 6. 1998.
Pored kosovskog oruzanog pozara, jos jedna vatra tinja u Srbiji: izuzetno teske ekonomsko-socijalne prilike u zemlji, zbog cega se sve veci broj gradjana primice opasnosti da se nadje na rubu bede, a dosta ih je vec zapalo u pravo siromastvo.
Povecani drzavni troskovi angazovanjem policije i vojske na Kosovu svaljuju se na ledja gradjana, jer je zemlja ekonomski icrpljena. Procena je da Srbiju konflikt na Kosovu svakog dana kosta oko 2 miliona dolara. Zbog prazne drzavne kase i osiromasene privrede u pitanje je doveden i uvoz gasa iz Rusije, bez kojeg bi prestao s radom dobar deo proizvodnje. Srbija nema mogucnosti da plati Rusiji dug od 270 miliona dolara, jer su, u medjuvremenu, prema kazivanju ekonomista, devizne rezerve smanjene za 100 miliona DEM. Na drugoj strani potrosaci nemaju odakle da plate potroseni gas, posto veci deo privrede radi s gubicima, koji ce ove godine, kako se procenjujem, dostici rekordnih 40 milijardi dinara- vise od trecine planirane vrednosti ovogodisnjeg drustvenog proizvoda.
Oko 115 velikih fabrika nije platilo potroseni gas, a zavrtanje slavine na gasovodu predstavljalo bi za srpsku privredu pravu katastrofu. Javnost je vec obavestena da ce u snabdevanju ovim energentom imati prednost zdrastvene ustanove i farmaceutska industrija. Toliko gasa, naime, moze da se obezbedi iz domacih izvora. Izgleda da je u medjuvremenu pronadjeno kompromisno resenje s ruskim dobavljacem, pa je republicki ministar Milan Beko izjavio da su nastavljene isporuke gasa. Dokle, za sada se ne zna
U slicnom duznickom polozaju su i gradjani, koji duguju elektroprivredi za utrosenu struju vise desetina milijardi dinara. Mnoge porodice primaju manje plate nego sto iznose troskovi za mesecnu potrosnju elektricne energije. Elektrodistribucija pokusava da stimulativnim popustom od 20 odsto naplati potrazivanja, ali gradjani nisu u materijalnom polozaju da prihvate takvu pogodnost, iako je ona povoljnija nego kada se dug za benzin ili struju placa u devizama. Elektrodistribucija ne sme da pocne sa iskljucivanjem struje, jer rezim strahuje da bi to moglo da predstavlja kap koja ce preliti casu nagomilanog nezadovoljstva.
Da je u privredjivanju nastupilo beznadje pokazuje i podatak da su trenutno u opticaju cetiri razlicita kursa, zavisno od toga ko ucestvuje u transakcijama. Jedan se primenjuje izmedju banaka i privrede, drugi medju firmama, treci je tzv. "ulicni", cetvrti zvanicni, a raspon izmedju njih je ceo dinar za jednu DEM. Kurs je postao nestabilan pre nego je uopste doslo do pozitivnih efekata od devalvacije, jer je, umesto povecanja, doslo do pada izvoza. Srbiju, zbog politike njenog rezima, napustaju mnogi potencijalni partneri i trenutno nema nikoga na vidiku ko bi mogao da udje s kapitalom i posluje u zemlji gde je rat moguc, a privredni sistem i pravna regulativa nesigurna. Izvoz jenjava, a jugoslovenoj privredi su ukinute izvozne pogodnosti na trzistu Evropske unije zbog odbijanja rezima da prihvati posrednistvo medjunarodnog faktora u prevazilazenju krize na Kosovu.
Ekonomista Mladjan Dinkic, clan grupe "17 ekonomista" procenjuje da ce ovogodisnja inflacija biti trocifrena. Njegova prognoza zasniva se na osetniim poskupljenjima u poslednja dva meseca, koja su veca od cele proslogodisnje inflacije. Rekord je postavljen u poskupljenju telefonskih usluga, koje su samo u jednom danu povecane za 40 odsto, ali je najavljeno da ce u narednih mesec dana cene biti menjane jos dva puta, tako da ce ukupno poskupljenje iznositi 93,5 odsto.
Nedavna izjava predsednika Srbije Milana Milutinovica da gradjani nemaju razloga za zabrnutost, jer se u Srbiji proizvodi hrana u trostruko vecoj kolicini od potreba nije delovala smirujuce, jer je kupovna moc stanovnistva na nizbrdici. Prosecna plata je nominalno presla hiljadu dinara, ali je realno smanjena za jednu trecinu. Poslednjih meseci cene ubrzano rastu. Na pijacama, gde se cene slobodno formiraju, prehrambeni proizvodi su vrlo skupi, a zivotnih namirnica, cije cene Vlada drzi pod kontrolom, zbog cuvanja standarda, nema u javnoj prodaji, vec se, poput jestivog ulja, mogu jedino naci na crnoj berzi.
Osnovna karakteristika vladavine novog koalicionog rezima je pokazivanje namere disciplinovanja naroda. Pod parolom zavodjenja reda prvo su disciplinovani profesori i studenti, a zatim su na red dosli lekari, kojima je zabranjeno da se bave privatnom praksom izvan svog radnog vremena. Mozda bi to bilo u redu, kada bi medicinsko osoblje moglo da zivi od plata. Lekari najavljuju da ce njihov odgovor na tu meru biti uzimanje para od pacijenata, sto su i krisom dosad cinili.
I dok im na jednoj strani opadaju realna primanja, gradjani su sve vecim troskovima. Broj pacijenata u bolnicama se smanjuje, jer bolesni nemaju s cime da plate troskove. Pare se cuvaju uglavnom za lecenje dece. Utisak je da se Srbija velikom brzinom primice opasnosti od izbijanja socijalnog bunta, jer drzava vise nema izvora iz kojih bi mogla da kupuje socijalni mir, kao sto je to radila do sada, dajuci, kakve takve plate i onima koji godinama nemaju sta da rade.
Najbolji primer predstavlja kragujevacka "Zastava", ciji radnici su godinama dobijali plate iako nisu dolazili na posao. Nedavno su se za plate izborili tek posle strajka gladju, koji je pretio da preraste u krupniju pobunu. U medjuvremenu fabriku je napustilo preko dve hiljade najstrucnijih kadrova, tako da postoji velika sumnja u njenu osposobljenost za proizvodnju automobila, cak i kada bi se nasla sredstva. Potencijalni strani partneri poceli su da izbegavaju kontakte s njenim predstavnicima.
U odsustvu stranih kupaca domacih firmi vidljivi su pokusaji da se one prodaju domacim licima za koja se pouzdano ne zna da li su na legalan nacin dosli do ogromnog bogastva. Svojevremeno je utvrdjeno da se pojedinci najvise bogate izbegavanjem placanja poreza. Zasad je proces privatizacije "pokriven" tako sto se kao potencijalni kupci pojavljuju banke, kojima pojedine firme duguju velike pare zbog nevracenih kredita i neplacenih kamata. Tako je Beobanka ispostavila racun robnim kucama "Beograd" od 100 miliona DEM, a kao protiv vrednost trazi njene zgrade. Slican racun dobila je i fabrika traktora. Radnici, medjutim odbijaju da plate te dugove, jer su izracunali da su oni toliko narasli zbog zelenaskih kamata, jer su banke uvele mesecne kamate od 15 odsto.
Zanimljivo je da u mnogim bankama rukovode funkcioneri Jugoslovenske levice, koja se predstavlja kao zastitnik interesa radnicke klase. Medjutim celi financijski sektor, od centralne banke, preko republickog ministarstva za finansije, zdravstvenog fonda, pa do banaka "pokriven" je kadrovima JUL-a. Zato se s interesovanjem ocekuje kako ce se odvijati proces u kojem ce avangarda da privatizuje svoju izbornu bazu.
Ratomir Petkovic (AIM)