PRIVILEGIJA SRPSKIH `OBILICA`
Pogibije vojnika na Kosovu
AIM, BEOGRAD, 10. 6. 1998.
Pre nesto vise od mesec dana prva zrtva kosovakih sukoba
medju mladim vojnicima JA bio je Djula Dorin, granicar na
odsluzenju vojnog roka koji je na obronke planine Bogicevice
doveden iz garnizona Plav u Crnoh Gori. Bio je to prvi znak da je
vojska Jugoslavije ozbiljnije umesana u kosovkse sukobe. U
zvanicnom saopstenju mladic je podlegao ranamazadobijenim u
zlocinackom napadu siptarskih terorista na granicnu patrolu VJ..
Ako je suditi po reakcijama Dorinova smrt kao da i nije nesto
potresla domace javno mnjenje izuzev lokalnog stanovnistva,
posebno vojvodjanskih Madjara kojem je etnosu pripadao i pokojni
Djula.
U stvari, smrt vojnika Djule Dorina delovala je kao katalizator u tada vec otvorenoj raspravi i na stranicama "Madjar soa" medju predstavnicima politickih stranaka vojvodjanskih Madjara o tome "kako zastiti madjarske mladice koji vojni rok sluze na Kosovu", kako je polemicku tezu definisao i lider Demokratskog saveza vojvodjanskih madjara Andras Agoston. S obzirom na preovladjujuci stav u madjarskom politickom miljeu u Vojvodini o tome da "sukob Srba i Albanaca treba oni sami da resavaju ne uvlaceci druge u konflikt", sredinom maja pokrenuta je akcija "izvlacenja vojnika-Madjara sa Kosova", ali je operacija stala na pola puta,uglavnom zbog toga sto se Savezno ministarstvo odbrane oglusilo o zahteve politickih lidera i roditelja vojnika - da njihova delegacija ode na Kosovo i da se "na licu mesta" uveri u istinitost zvanicnih saopstenja i izjava nadleznih vojnih institucija po kojima su vojnici bezbedni, jer da "u borbi sa siptarskim teroristima za vojsku nema posla"! Jozef Kasa,suboticki gtradonacelnik i jedan od lidera vojvodjanskih madjara je ovih dana otisao i dalje, optuzujuci Slobodana Milosevica da je lazov jer nije ispunio obecanje koje mu je dao, da vojnici vojvodjanski Madjari nece ici na Kosovo.
Ali, ne samo da je i slicna izjava i ministra vojnog Pavla Bulatovica bila na klimavim nogama nego i da je Vojska Jugoslavije i te kako involvirana u oruzani sukob na Kosovu - potvrdile su i pogibije vojnika, takodje, na odsluzenju vojnog roka, a koje su usledile nakon smrti Djule Dorina: Vojkana Matica i Dusana Tasica ubijenih 29. maja, i Vladimira Ratkovica usmrcenog 8. juna ove godine.
Samo koji dan pre svog tragicnog kraja Dusan Tasic,
Pozarevljanin, je svojim roditeljima napisao pismo, koje
otkriva i ono sto bi civilne i vojne vlasti htele da
sakriju od javnosti, ponajpre to - da ta deca u uniformi niposto
ne mogu da budu bezbedna:Za ovih dvadeset osam dana samo jednom
sam se okupao...U kasarni je opsti haos. Po kasrani su tenkovi, ima
puno vojske :vojna policija, pesadija, izvidjaci, rezervni
sastav.Oni spavaju u nasim spavaonama, a nas su odselili. Milicija
ima puno posla u ovim selima. Ima dana kada se puca dvadeset
cetiri casa dvevno.... Na kraju on porucuje svojim roditeljima da
moli Bogada sve bude u redu i da u ovom sranju ne ostanem vise
godina... Dusan je imao dvadeset godina.
Ni objavljivanje njegovog pisma ni upozorenja koja su se mogla procitati na stranciama nezavisnih medija nisu bila dovoljna da se ovdasnje javno mnjenje trgne iz letargije. Ono tupo slusa kako, na primer, potpukovnik Slobodan Cvetkovic, u ime komande Trece armije, nad odrom uniformisanog decaka Dusana Tasica izgovara ispraznu epsku frazu: "Srpski narod je uvek iznova morao da radja Obilice i Sindjelice, i sada evo i Dusana"!
I na sahranama ostalih vojnika, Srba po nacionalnosti,
takodje su u posmrtnim besedama defilovali sve sami Obilici i
Sindjelici, dok ih na sahrani Djule Dorina nije bilo, mada ni u
tamosnjem vojnickom oprostajnom slovu patetike nije manjkalo.
Tako ispada da su samo vojnici-Srbi sudbinom vezani za tu
privilegovanu cast da jos valjda za zivota konkurisu za
"Sindjelica" ili "Obilica", dok su mladici ostalih nacionalnosti
na odsluzenju vojnog roka u VJ, cak i Crnogrci, liseni tog
preimucstva.
Doduse, savezni Ustav i zakoni ne prave nikakvu diskriminaciju u pogledu prava i duznosti gradjana SR Jugoslavije u odnosu na odbranu zemlje. Ali, ko ovde ferma Ustav i zakone! Potpredsednik Vlade Republike Srbije Tomislav Nikolic rekao je u intervjuu BK Telekomu, pocetkom maja ove godine, da "Siptari ne moraju da sluze u nasoj vojsci ako nece". Kao sto se zna, nema ni jedan procenat albanske regrutne populacije u VJ, njih sve masovnije regrutuje druga strana, tzv. Oslobodilacka vojska Kosova. Oficiri skoro pa da i ne skrivaju zadovoljstvo zato sto im "siptarski separatisti ne dolaze u jedinice", pa bi se, uz neizbeznu dozu cinizma, dalo zakljuciti da im je tuca i preganjanje s njima uzduz i popreko Kosova prihvatljivija varijanta zivljenja.
Ni poverenje u vojnike-Muslimane nije mnogo vece, narocito ne u oficirskoj i drugim patriotskim ligama, a manje etnicke skupine u tom smislu nisu vredne ni pomena. Crnogorskim regrutima, bas kao i vojnicima madjarskog etnikuma u nas, odstupnicu sa Kosova cuvaju neke relevantne politicke partije i izgleda znatan deo crnogorske javnosti.
Lider Narodne stranke Crne Gore dr Novak Kilibarda u izjavi za javnost 8.juna ove godine postavio je decidno pitanje: "Ko je donio odluku o odlasku crnogorskih regruta na Kosovo i na osnovu kojih ustavnih ovlascenja?" Uz upozorenje Milu Djukanovicu, predsedniku Crne Gore i legitimnom i ravnopravnom clanu Vrhovne komande, da ponovo hitno zahteva sazivanje sednice Vrhovnog saveta odbrane, Kilibarda je savetovao i roditelje crnogorskih regruta da "zahevaju povratak svojih sinova sa ratista na Kosovu i Metohiji". Samo dan kasnije sa slicnim apelom oglasila se i Socijaldemokratska partija Crne Gore.
Politicka Srbija sasvim je na nekom drugom talasnom podrucju. Iz gotovo horskog zahteva sa politickog poligona - da se "svim sredstvima brani kolevka srpstva" - jedva da se mogao i razaznati disonantni ton Odbora za ljudska prava Demokratske stranke, glas u vidu pisma adresovan na Vrhovni savet odbrane odmah nakon pogibije Djule Dorina, gde se poziva predsednik Saveta Slobodan Milosevic da sa "prve linije odbrane" povuce vojnike na odsluzenju vojnog roka, i da se na jugoslovensko-albansku granicu posalju "profesionalni vojnici u skladu sa clanom 134. Ustava SRJ"! Zahtev jeste human, ali u ovdasnjim prilikama zvuci najblaze receno naivno: niti vojnici cuvaju bukvalno samo granicnu liniju, to jest, "prvu liniju odbrane SRJ" (Pristinski korpus kontrolise granicni pojas sirok deset i vise kilometara, a jedinice su rasporedjene i u dubini Kosova, niti VJ ima toliko profesionalaca da podmiri sve potrebe.
Nasuprot tom apelu, sef srpskih radikala dr Vojislav
Seselj i na pogibije regruta gleda "objektivno", jer kad se
puca, neko mora i da pogine". U intervjuu "Kanalu 9" TV
Kragujevca 8. juna Seselj je u svom stilu obecao: "Kosovo cemo
cuvati do poslednjeg daha..." Izgleda da to i nije tesko,
narocito ne ako se Kosovo brani zivotima tudje dece. Na sahrani
Dusana Tasica cula se opora jadikovka kako vlast u pogibiju na
Kosovo salje samo sirotinju, da medju njima ima izbeglica iz
Bosne i Hrvatske, ali ne i tatinih i maminih sinova`.
Tacno nakon pet meseci Slobodan Milosevic je 9. juna ove godine sazvao sednicu Vrhovnog saveta odbrane u punom sastavu, dakle i sa Milom Djukanovicem. Iz krajnje oskudnog zvanicnog saopstenja vidi se da je glavna tema rasprave bila Kosovo: U zakljucku za javnost se kaze kako "Vojska Jugoslavije i organi unutrasnjih poslova u potpunosti kontrolisu nasu drzavnu granicu i uspesno sprovode mere kojima se garantuje bezbednost SRJ". Ako je to i tako mozda reguriti vise nece ginuti na Kosovu. pre ce medjutim biti da nisu procitali pismo poginulog dvadesetogodisnjaka Dusana Tasica.
Najnovijim odlukom vojnih vlasti vojnicima na odsluzenju vojnog roka u JA produzava se boravak u vojsci za mesec i po dana a regurtima se odlaze odlazak u vojsku.
Stipe Sikavica (AIM)