MILOSEVIC HOCE UNITARNU DRZAVU

Posledice inicijative Savezne vlade za usaglasavanje republickih sa saveznim ustavom

Vlast je tamo gde je Milosevic, bar sto se tice Srbije. To je delimicno tacno i kad je rec o Crnoj Gori, posto rukovodstvo ove republike predsednika drzave smatra za jedinu legalnu saveznu instituciju vlasti, za razliku od Skupstine i Vlade. Svi noviji politicki potezi na saveznom vrhu pokazuju da Milosevic nije zadovoljan kolicinom ustavnih ovlascenja, a izgleda i orocavanjem vremena za njihovo vrsenje.

AIM, BEOGRAD, 8. 6. 1998.

Ukoliko nova crnogorska Skupstina izabere delegaciju u Vece republika po proporcionalnom sistemu, osam poslanika Socijalisticke narodne partije bice dovoljno za dvotrecinsku vecinu koja je neophodna za promenu Ustava SRJ. To samo moze da znaci da bi Milosevic produzio svoj politicki zivot najmanje za deset godina (dva mandata po pet godina), a neposrednim izborom izbegao, da mu ostanak na vlasti zavisi od skupstinskog raspolozenja. Pomenuta vecina, takodje, u ovom trenutku obezbedjuje ostanak Momira Bulatovica na premijerskom mestu, dakle u direktnoj funkciji predsednika drzave. Saglasnost Skupstine Crne Gore, koja je po Ustavu zapisana, ne mora nuzno da bude i postovana, sto se vec pokazalo u slucaju smene starog i izbora novog premijera.

Da li ce se Slobodan Milosevic usuditi da u ovakvoj situaciji krene u ostvarenje svog cilja, po cenu parlamentarne krize i totalnog raspada i trece Jugoslavije? Sudeci po prvim radnim danima predsednika Savezne vlade odgovor bi mogao da bude pozitivan. Zahtev za objedinjavanje sluzbe drzavne bezbednosti na saveznom nivou, a narocito poslednja inicijativa za uslaglasavanje republickih sa saveznim Ustavom recito govori o nameri povecanja ingerencija savezne drzave na konto ove republike.

Svi rokovi za uspostavljanje ustavne harmonije odavno su istekli. Pravnici u principu nemaju nista protiv izmena srpskog Ustava, narocito u pogledu ovlascenja predsednika Srbije o ratu i miru i Republicke skupstine, jer su mnogo puta do sada ukazivali na koliziju normi. Kad je rec o normama crnogorskog najviseg pravnog akta koje treba usaglasiti sa saveznim, strucnjaci smatraju da su sporne)kao one o ingerencijama repbulika u vodjenju spoljne politike), kao i motiv za njihovo ponistenje.

"Pouceni iskustvom vec znamo gde to vodi", kaze Dragor Hiber, profesor beogradskog Pravnog fakulteta i potpredsednik Gradjanskog saveza Srbije. On procenjuje da ce "ovo usaglasavanje znaciti izvlacenje nadleznosti od republika u korist predsednika savezne drzave, odnosno njegove marionetske vlade".

Profesor Hiber navodi primer upada republickog MUP-a u Savezni 1992. godine. Tada je, kaze, rasterana savezna policija da je ne bi kontrolisali Cosic i Panic. Sada ce se pokusati, smatra Hiber, da se uz navodna usaglasavanja ustava i grupisanja ovalscenja drzavne bezbednosti na saveznom nivou, Crna Gora stavi pod policijsku kontrolu.

Po njegovom misljenju, na dugi rok sva ova ustavna usaglasavanja treba da rese pitanje poluga Miloseviceve vlasti i kada mu istekne mandat. On racuna da ce vladati beskonacno, kaze ovaj strucnjak.

U inicijativi Savezne vlade za usaglasavanje nekoliko odredbi crnogorskog ustava pominje se clan koji predvidja da je Crna Gora suverena u pitanjima koja nije prenela na SRJ i na odredbu koja regulise ovlascenja javnog tuzioca. Blagota Mitric, predsednik Ustavnog suda Crne Gre smatra da u osnovi ovog vladinog predloga leze politicki, a ne pravni motivi. On objasanjava da ni u jednom clanu crnogorskog ustava nema preuzimanja ingerencija savezne drzave. S druge strane Mitric istice da mu nisu jasni pravi razlozi zbog kojih moze biti sporno drzavno tuzilastvo Crne Gore. Po njegovom uverenju, ideja ove inicijative je da se oduzme deo drzavnsti Crne Gore u korist SRJ, a u cilju stvaranja unitarne drzave. On takodje naglasava da je pitanje unutrasnje bezbednosti u nadleznosti republika i da bi oduzimanje znacilo otkidanje od republicke drzavnosti.

Ukoliko Ustavni sud uvazi incijativu Savezne vlade i stavi van snage navedene odredbe, Crna Gora ih mora postovati.To potvrdjuje sudija Blagoja Mitric, a profersor Hiber podseca da nema odbrane od odluke ovog suda.

Miodrag Vukovic, podpredsednik vlade Crne Gore je ubedjen da ce ustavni sud SRJ uzeti ovu inicijativu u razmatranje i to po hitnom postupku. Medjutim, posto Crna Gora ne priznaje vladu Momira Bulatovica "tako i sve njene odluke smatra nistavnim. Dakle, inicijativa Savezne vlade ne proizvodi nikakve pravne posledice",naglasava Vukovic.

Po njegovim recima, nova delegacija Crne Gore u Vecu repbnulika Skupstine Jugoslavije ce traziti izbor novog premijera. "Ukoliko Milosevic to ne prihvati ustavna kriza ce doci do kraja, a to za negativnu posledicu ima-nestanak Jugoslavije. Grobar ce biti gospodin Milosevic i citava ekipa koja simulira saveznu vlast, a radi na rusenju ustavnog poretkai stvaranju unitarne Jugoslavije`, upozorava podpredsednik crnogorske vlade.

Sledeci potez je formalno na Ustavnom sudu Jugoslavije. Incijativa savezne vlade za ustavno usaglasavanje usledila je cini se u najnepovoljnijem trenutku za sudije Ustavnog suda. Svakako bilo koju odluku da donesu ocito ce ona imati ozbiljne politicke posledice.

Vesna Vujic (AIM)