GENOCID NAD STRUCNJACIMA

Obracun sa univerzitetom

AIM, BEOGRAD, 4. 6. 1998.

Na pitanje da li u grupi ima dobrih studenata, mlada asisteNtknja beogradskog Pravnog fakulteta je pre nekoliko godina odgovorilada ima jedan izizetan momak, steta sto je radikal. Otprilike istovremeno, nadareni student je komentarisuci rad svoje nastavnice rekao da je dobra, ali steta sto je gradjanski savez. Pomenuti student je danas pravnik Aleksandar Vucic, ministar informacija u vladi Srbije, koji danas ubedljivo brani novi Zakon o univerzitetu iza kojeg uz socijaliste i JUl stoji zdusno i njegova Srpska radiklana stranka. A asistetkinja..Ona radi kao strucnjak za medjunarodno pravo u Americi i pokusava da obezbedi novac za doktorat.

Ova prica, naravno, ne mora, ali moze da ima neke simbolike u onome sto danas vlast u Srbiji radi sa univerzitetom. Pretece zvuce ako se ozbiljno shvate reci akademika Milana Kurepe koji najnoviji Zakon o univerzitetu ocenjuje kaogenocid nad strucnjacima: Oni ce tek sada odlaziti, kaze Kurepa. U ovoj zemlji se za to mnogo ne mari, pa se i nezna tacan broj visokoobrazovanih ljudi koji su proteklih godina otisli u beli svet. I pored slicnih argumenata nekoliko uglednih univerzitetskih profesora, Akademija nauka je nemocno slegla ramenima na usvajanje novih propisa o visokoj skoli.

U petak, 5. juna, novi Zakon o univerzitetu, treci za poslednjih osam godina, stupa na snagu. Umesto nastavno naucnih veca, dekane i rektore postavljace Vlada Srbije. Vlada je jos predhodnim propisima nacela autonomiju univerziteta kada je odredila da polovinu clanova saveta postavlja drzava. Sada ce u novim telima-upravnim i nadzornim odborima na univerzitetu i fakultetima sedeti iskljucivo vladini izabranici i nema sumnje da ce to biti ljudi lojalni vladajucim partijama. Jedna do najtezih odredbi ovog zakona je ona (clan 165) koja prakticno moze da dovede do raspustanja fakulteta. Po ovom paragrafu u roku od dva meseca od pocetka vazenja Zakona svi zaposleni na univerzitetu su duzni da potpisu svojevrstan ugovor sa drzavom. Ko to ne bude uradio ostace bez posla. Vec sada pedesetak nastavnika Beogradskog univerziteta ozbiljno razmislja gde ce i kako da nastavi svoju karijeru.

Na dan stupanja na snagu novih pravila o visokoj skoli, trebala bi da se odrzi vec nekoliko puta odlagana sednica Nastavno-naucnog veca Beogradskog univerziteta. Do tada bi beogradski fakulteti trebali da se izjaasne da li stupaju u strajk na osnovu cega bi Nastavno- naucno vece Beogradskog univerzitetavece odlucilo o eventualnom generalnom strajku. Na tom sastanku se ocekuje i ostavka profeasora dr Dragana Kubourovica, rektora Beogradskog univerziteta koju je najavio kada je Skupstina Srbije usvojila sporni Zakon.

Beogradski Filozofski fakultet je pocetkom ove nedelje jednoglasnom odlukom svih zaposlenih stupio u generalni strajk. Prodekan i dekan Fakulteta profesor dr Marija Bogdaovic, podneli su ostavke. Ona je pred studentima rekla da ne zelida bude direktor Filozofskog fakulteta. Necemo ni jednog trenutka da radimo po tom zakonu kao uprava. Ostavke su podneli i profesor Fedor Zdanski, dekan Tehnolosko-metalurskog fakulteta i profesor Dejan Popovic, dekan Pravnog fakulteta.

Iako je Vlada Srbije vesto izasla u susret svim studentskim zahtevima (skolarina, broj ispitnih rokova i drugo) nekoliko stotina studenata svakodnevno protestvuje na platou ispred Filozofskog fakulteta. Posto im policija ne dozovoljava setnju,oni su sprejom ispisali granice slobodnog univerziteta tik ispred policijskog kordona.

Na dan usvajanja zakona policija, ojacana operativcima u civilu, brutalno je rasturila demonstracije studenata, profesora i gradjana ispred Skupstine Srbije. Nekoliko studenata i gradjana je pretuceno i uhapseno. Viskoskolci su nastavili protest na Platou, a posle usvajanja zakona ocekuju da im se pridruze i gradjani. Njihova upornost medjutim, tesko budi savesat i dostojanstvo pre svega profesora, koji su, za razliku od nekoliko casnih izuzetaka, prihvatili pokornost.

Slobodan Homen, predsednik studentskog parlamenta, kaze da strajk moze da uspe ukoliko to odluce najbrojniji fakulteti, Filozofski, Pravni, Filoloski i Masinski. Medjutim, apatija i strah kao da su postali karakterne osobine nekoliko hiljada univerzitetakih nastavnika u Srbiji. Dragan Tomic, predsednik Skupstine Srbije, ovih je dana izdvojio vecinu profesora i studenata koji cute, kao casne ljude dok u sacicu neprijatelja` ubraja one koji protestvuju. Radikalski potpredsednik vlade Srbije Tomislav Nikolic, zapretio je profesorima da ce za upraznjena mesta na univerzitetu biti raspisan konkurs a oni koji ne budu dolazili na posao nekoliko dana bice otpusteni.

Donosenje novih pravila o radu univerziteta medju brojnim strucnjacima je dozivljeno kao osveta za proslogodisnje demonstracije, a stavljanje pod kontrolu visokog obrazovanja formiranjem svojevrsne kadrovske skole kao samar vlasti zbog neposlusnosti. Cinjenica je da je univerzitetski protest pravi otpor rezimu, ali je takodje nesporno da bi ovakav zakon bio dozivljen kao anticivilizacijski od bilo koje druge vlasti. Na svim modernim univerzitetima u svetu, domacim i medjunarodnim aktima je garantovana autonomija, koja podrazumeva ucesce nastavnika u odlucivanju i upravljanju fakultetom.

Mali broj ljudi koji je spreman da se otvoreno suprotstavi disciplinovanju univerziteta ne ostavlja utisak da ce proterst uspeti. Raspad proslogodisnjeg studentskog pokreta na nekoliko organizacija, kao i razlaz politickih partnera koalicije Zajedno unistili su energiju koja se u ovom trenutku cini kao nasusno i presudno potrebna. Niti je Vuk Draskovic lider SPO u Skupstini Srbije, a jos manje Zoran Djindjic na Trgu Republike uspeo da spase autionomiju univerziteta, niti je studentima poslo za rukom da omasove i vrate duh proslogodisnjeg protesta.

Vladi se ocigledno zuri da sredi univerzitet. Danas je dr Jovo Todorovic, ministar prosvete najavio da ce u roku od dva dana na svim fakultetima drzava postaviti nove organe vlasti.

Vesna Vujic (AIM)