SAVEZNA DRZAVA NA KLACKALICI

Posle crnogorskih parlamentarnih izbora

Izbornom pobedom koalicije Da zivimo bolje Djukanovic je ojacao svoju poziciju, ali ostaje otvoreno pitanje da li je to dovoljno da se suprostavi Milosevicevoj licnoj vlasti na saveznom nivou.

AIM, BEOGRAD,2. 6. 1998.

Neposredno posle ubedljive pobede svoje koalicije Da zivim bolje na crnogorskim parlamentarnim izborima, predsednik Crne Gore Milo Djukanovic je u svojoj prvoj izjavi najavio da je njegov sledeci korak demokratizacija Jugoslavije. Iako ocekivan, ovakav pohod za crnogorskog predsednika predstavlja krupniji i neizvesniji izazov od izborne pobede na domacem terenu.

Djukanovic, naime, mora da se, u ostvarenju svoje namere sudari s jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem, koji je svojim dosadasnjim postupcima pokazao da nije spreman s nikim da podeli vlast. Primenjujuci metod ili mi se pokloni ili mi se skloni, Milosevic je nebrojeno puta potvrdio da je u ocuvanju licne vlasti spreman na sve.

I dok su se Crnogorci, dajuci poverenje Djukanovicu, opredelili za bolji zivot, proslogodisnji izbori u Srbiji, omogucili su srpskom lideru da stvori izuzetno jaku koaliciju, koja mu je odana i poslusna. Koalicija sa Seseljevim radikalima i levicom, koju predvodi njegova supruga dr Mira Markovic, omogucava Milosevicu da u Srbiji i na saveznom nivou drzi vlast u svojim rukama. Oslanjanjem na Momira Bulatovic, Milosevicu je dosad uspevalo da ignorise Djukanovica i ne prizna njegov izbor za predsednika Crne Gore. Sada su se okolnosti promenile utoliko sto je Djukanovic u mogucnosti da blokira savezni parlament ukoliko on ne uvazava interese Crne Gore,i da ospori Bulatovicev izbor za premijera.

Posle crnogorskih parlamentarnih izbora u prvi plan izbilo pitanje sta ce biti s Jugoslavijom, odnosno da li ce Milosevic i Djukanovic naci kompromisnu varijantu s kojom bi uspostavili medjusobnu saradnju ili ce se njihov sukob jos vise zaostriti. Zastupnici logike zdravog razuma vise veruju u prvu varijantu, jer ne mogu da zamisle da ce obojica ostati nepomirljivi u svojim opredeljenjima po cenu da ugroze saveznu drzavu i sve ono sto s time ide.

Na drugoj strani postoji uverenje prema kojemu Milosevic i Djukanovic nece biti u stanju da prevazidju medjusobni nesporazum, tim pre sto se njihovi politicki programi dijametralno suprotni. Uostalom, sukob je i zapoceo onog trenutka kada je Djukanovic proglasio Milosevica za potrosenog politicara i zatrazio od njega da ode u penziju. Od tada Djukanovic prestavljla trn u oku Milocevicu, kojeg on ne uspeva da se oslobodi, iako je preduzimao krupne korake da ga ukloni sa politicke scene. Pri tome je upotrebio Bulatovica, ali se pokazalo da je igrao na slabiju kartu.

Pobedom svoje koalicije u Crnoj Gori Djukanovic je ojacao pozicije, ali to jos nije dovoljno da srusi Milosevica, a bez tog koraka iluzorno je da se govori o uspostavljanju demokratije u Jugoslaviji. Iz ranijih Djukanovicevih izjava jasno proizilazi da njegova opcija dozivljava Jugoslaviju kao demokratsku saveznu drzavu u kojoj su obe njene clanice medjusobno ravnopravne. Na toj koncepciji zadobio je i naklonost medjunarodnog faktora, koji mu cuva ledja u sukobu s Milosevicevom licnom vlascu.

Djukanovic inzistira da federacija funkcionise na osnovu postojeceg saveznog Ustava. To, medjutim, najvise smeta Milosevicu, jer su njegova ustavna ovlastenja na mestu predsednika Jugoslavije svedena na protokolarne poslove, dok su kljucne nadleznosti koncentrisane u Saveznoj vladi. Milosevic je, svestan toga, pozurio da pre izbora u Crnoj Gori, postavi Bulativica na mesto saveznog premijera, racunajuci da ce preko njega zadrzati poluge vlasti u svojim rukama.

Ovaj izbor obavljen je uz protivljenje Skupstine Crne Gore, koja Bulatovica ne priznaje za predsednika Savezne vlade. Iz toga proizilazi da ce prvi korak Djukanovica biti da zatrazi ponovni izbor saveznog premijera. Taj posao spada u nadleznost Skupstine Jugoslavije u kojoj dva njena veca ravnopravno odlucuju o svim pitanjima iz nadleznosti saveznog parlamenta.

U Vecu gradjana Milosevic raspolaze s dovoljnom vecinom, koja mu omogucava da sprovede svaku svoju zamisao. Puno veca neizvesnost postoji kod odlucivanja u Vecu republika, pogotovu sto 20 poslanika iz Crne Gore tek trebaju da budu izabrani u njega. O njegovom sastavu zavisi da li ce Djuklanovic biti u stanju da se suprostavi Milosevicevoj nameri da centralizuje vlast na nivou Jugoslavije. U ulozi polupriznatog premijera Bulatovic je vec najavio ukidanje pojedinih ovlastenja republika, kao i gasenje sluzbe drzavne bezbednosti na novou federalnih jedinica i osnivanje savezne tajne policije.

Djukanovic ovakve namere moze da spreci jedino ako u Vecu republika ima 20 poslanika koji ce verno zastupati odluke Skupstine Crne Gore.Otuda je glavni posao novog crnogorskog parlamenta, da u cilju ocuvanja ravnopravnosti Crne Gore na nivou federacije, izabere poslanike koji ce postovati imperativni mandat, odnosno glasati u Vecu republika na osnovu instrukcija svoje republicke skupstine. Ukoliko se u toj delagaciji opet nadju poslanici SNP, koja je dobila oko 36 odsto glasova na izborima onda Djukanovic nece biti u stanju da spreci Milosevica da federaciju preuredi prema svom vidjenju zajednicke drzave.

Na drugoj strani eliminacija poslanika SNP iz republicke delegacije, koja predstavlja Crnu Goru u saveznom parlamentu moze da bude protumacena kao Djukanoviceva samovolja i da ga, u tom pogledu, predstavi kao malog Milosevica. Mnogi smatraju da Djukanovic mora da se odluci na takav korak i pored rizika da mu se pripise spomenuta etiketa. Na takav potez ga prisiljava okolnost da Milosevic dosad nije pokazivao sluha za legitimne interese Crne Gore, koje je ona ispoljavala preko poslanicke vecine, kao sto nije uvazio ni rezultate predsednickih izbora na kojima je pobedio Djukanovic.

Zato se smatra da Milosevicu treba odgovoriti na Milosevicevski nacin, odnosno poslati u Vece republika 20 poslanika, koji ce biti u obavezi da se opredeljuju prema instrukcijama republickog parlamenta. To je jedina garancija da Crna Gora uspesno zastiti svoju ravnopravnu poziciju na saveznom nivou. Mnogi smatraju da postojanje Veca republika ima svoje opravdanje samo u slucaju ako se primenjuje imperativni mandat poslanika, bez obzira iz koje su stranke, jer oni u saveznoj skupstini zastupaju interese svoje republike, a ne politickih stranaka. Ti interesi formiraju se u republickom parlamentu, odnosno od strane vecine, sto znaci da ce pobednicka koalicija Da zivimo bolje imati kljucnu ulogu.

U tom slucaju Djukanovic moze preko crnogorske delegacije u Vecu republika da paralise usvajanje svakog zakona ili neke druge odluke za koje proceni da narusavaju ravnopravnost republika, kao i da ospori Bulatovicev izbor za predsednika Vlade. Kao odgovor na takvu praksu Milosevic opet, moze da ignorise savezni parlament, a to znaci da Crnu Goru pusti niz vodu. Naredni dani treba da pokazu da li ce se savezna drzava, zbog sukoba dve politicke koncepcije, naci na neizvesnoj klackalici ili ce doci do popustanja napetosti na liniji Beograd

• Podgorica. Svaka prognoza je nezahvalna, pa cak i neozbiljna, ako se zna sta se sve dogodilo poslednjih 10-ak godina bas zbog tvrdoglave nepopustljivosti nosilaca najvisih po litickih i drzavnih funkcija.

Ratomir Petkovic (AIM)