I BALKAN VOJNIKE ZA PARADU IMA

AIM Skopje, 31.05.1998

Svi oni koji uzimaju "zdravo za gotovo" pricu o uticaju ostrog balkanskog vazduha na agresivnost i nerazumnost ljudi ovog dela Evropa, nesumnjivo ce ostati otvorenih usta onog dana kada vojnici iz Grcke i Turske, Makedonije i Albanije, Rumunije, Bugarske i Italije, budu zajedno marsirali ka nekom od mogucih kriznih zarista u uzavrelom regioni, ali i u celom svetu. Iako ovakva slika danas lici na insert iz neke naucne-fantasticne price, sudeci po prvim koracima koje su ucinile vlade ovih zemalja, na nedavnom sastanku u Tirani, tu ima nesto vise od fikcije.

Zamenici ministara za odbranu sest balkanskih zemalja kojima se pridruzio i pretstavnik Italije, sastali su se u Tirani da bi se dogovorili o stvaranju regionalnih mirovnih snaga koje ce biti zaduzene za mirovne operacije "svuda gde bude bilo potrebno". Uz asistenciju Sjedinjenih Drzava zamenici ministara su stavili svoje potpise na Pismo o namerema za stvaranje multinacionalne mirovne brigade Jugoistocne Evrope, po ugledu na slicne u drugim regionima. Dogovoreno je da ce brigada biti sastavljena od dve do tri hiljade vojnika i da ce delovati iskljucivo u mirovnim operacijama, cime su indirektno dokrajcene spekulacije kako se radi o snagama za brzu intervenciju u kriznim zaristima na Balkanu. Vazno je istaci da u potpisanom dokumentu stoji da ce balkanski ili jugositocno-evropski mirovnjaci (jedino zbog ucesca Italijana sporan je naziv - "Balkanske snage") delovati pod mandatom UN, OEBS-a, NATO ili Zapadnoevropske Unije.

Sto se Makedonije tice, ovaj dogadjaj je prosao bez redovnemedijske pompe koja obicno prati medjunarodne aktivnosti vladinih sluzbenika. I ono malo reakcija sto su se pojavile u javnosti bile su obelezene negativnim tonovima i velikim dozama skepse. Jedan od glavnih razloga za ovakve reakcije treba traziti u cinjenici sto je ucesce Makedonije u balkanskim snagama ograniceno na samo jednu mehaniziranu cetu i dve stotine vojnika, uz tri do pet stapskih oficira u komandnom sastavu. Rezervisanost sa kojom je Makedonija usla u stvaranju ovih snaga lako je razumeti kad se zna da se radi o drzavi sa najvise sporova sa susedima, dakle sa istim onima koji ce joj postati vojni partneri. Povrh toga u Makedoniji je evidentan strah od narusivanja "ekvidistance", principa koji je promoviran odmah nakon osamostaljenja zemlje i koji se smatra jednim od glavnih stabilizirajucih faktora u regionalnom kontekstu. Buduci da stvaranje ovih snaga predvidja njihovo angaziranje i u kriznim zaristima u Jugoistocnoj Evropi, sto bi reklo na Balkanu, makedonska vlada strahuje da to moze narusiti tesko dostignutu ravnotezu i to na njenu stetu. Strah Makedonije je povecan i cinjenicom da do formiranja balkanskih snaga dolazi upravo u vreme eskalacije sukoba na Kosovu i u situaciji kada jos uvek nije iscrtana i legalizovana granicna linija izmedju Makedonije i SRJ, odnosno Kosova. Namece se pitanje sta bi se na primer desilo kada bi vojnici iz Makedonije, naravno zajedno sa ostalima, otisli na Kosovo da sprece akcije srpske vojske i policije i konacno da tamo eventualno uspostave mir? Evidentan je strah da se to nece smatrati bas prijateljskim gestom prema SRJ, a vrlo je verovatno kako bi se moglo kvalifikovati i cinom izdaje makedonske vlade prema Srbiji i srpskom narodu, do cije dobre volje Makedonija, posebno makedonski narod, itekako drzi. Ovako zamisljena situacija bi nesumnjivo imala direktne posledice u vezi sa pitanjem obelezavanja granicne linije, ali i po ukupne makedonsko-jugoslovenske odnose koji se, uprkos vidljivim nesuglasicama, i dalje neguju sa najvecom paznjom, delom i zbog precutnog zajednickog stava prema albanskom pitanju. Sa druge strane, strah je evidentan i u vezi sa mogucnosti da, na primer, albanski vojnici dodju u Makedoniju kako bi sprecili eventualni otvoreni konflikt izmedju Makedonaca i ovdasnjih etnickih Albanaca.

Svi ovi zakljucci namecu se na osnovu izricitog zahteva makedonske delegacije u Tirani da se iskljuci mogucnost angaziranja buducih balkanskih snaga u zemljama koje se granice sa drzavama koje daju vojnike za pomenute trupe. Na kraju susreta u Tirani, ovaj makedonski zahtev ipak je bio odbijen uz obrazlozenje kako bi u suprotnom broj zemalja gde bi nove snage eventualno mogle delovati bio krajnje reduciran i uopste ne bi mogle biti primenjene na Balkanu, gde se i ocekuje njihova najveca upotreba. Problem je resen posle intervencije americkog pretstavnika koji je izjavio kako ove snage nece ucestvovati u bilo kakvoj misiji na Kosovu, sto je, u velikoj meri, pridonelo smirivanju duhova. Kao kompromisno resenje ponudjen je, a kasnije i prihvacen, princip po kome ce se odluke donositi konsenzusom. Tako ce svim ucesnicama biti omoguceno da, u slucajevima kad im tako odgovara, odbiju angaziranje ovih snaga u odredjenim zemljama.

Do konacnog formiranja balkanskih mirovnih snaga preostaje jos mnogo posla - jos se ne zna konacan broj vojnika, nije reseno gde ce biti sedista komande, nisu definisani izvori financijske podrske - pa je vec sada ocigledno kako mnoge otvorene opcije stavljaju upitnik na uspesnost inicijative koju Amerikanci uporno "guraju". Atmosfera koja je pratila pocetak formiranja snaga namece utisak da su balkanske zemlje to shvatile kao prvi korak ka konacnom ukljucenju u NATO, odnosno kao neki ispit zrelosti koji se treba proci formiranjem ovog "mini NATO-a". Odbijanje da se ucestvuje u mirovnim akcijama u susedstvu, medjutim, jos jednom je potvrdilo visoki stepen nepoverenja medju zemljama clanicama, sto ne obecava preveliku efikasnost trupa koje ce, kada jednog dana budu stvarno formirane, verovatno imati "paradni karakter". Saznanje kakvi su odnosi medju vecinom zemalja ucesnica namece utisak da je njihova zamisao bila da ove snage budu samo svojevrsni plakat kojim bi se pokazalo NATO-u da "eto i mi mozemo da saradjujemo" i kao znak zalaganja za mir, po poznatom "regionalnom principu" na kome Zapad tako uporno insistira. Ukljucivanje postojecih zemalja clanica NATO-a ocigledno ima za cilj da bude stabiliziracki faktor, ali kada su u pitanju balkanske zemlje tesko je verovati da to moze previse pomoci.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI