NA DESETINE ALBANACA CEKA KAZNE

AIM JUNIOR Pristina

U akciji koju su pre neki dan sproveli pripadnici Ministarstva unutrasnjih poslova uhapseno je vise studenata Vise Pedagoske skole u Prizrenu, koji su i clanovi Nezavisne Unije albanskih studenata. Protiv njih je podignuta optuznica koja ih tereti za "udruzivanje radi neprijateljske delatnosti". Dva dana nakon njihovog pritvaranja saopstava se da je u kuci jednog uhapsenih mladica "pronadjena velika kolicina oruzja i municije". Sudeci po izjavama njihovih bliznjih, oni svoje zatvorske dane provode kao i svi drugi uhapseni poslednjih godina.

Samo proslog leta, kada su organizovana tri velika sudjenja protiv kosovskih Albanaca koji su bili optuzeni za "terorizam", bili smo svedoci uzasnih ispovesti o upotrebi torture. U cilju iznudjivanja priznanja nad njima su koriscena mnoga sredstva i metodi - "od gumene palice do elektro-soka". Brojne reakcije na sam tok sudjenja i proceduru u istraznom postupku od strane domacih i inostranih asocijacaija koje se bave ljudskim pravima i zakonima, nisu uticale na ishod, odnosno izricanje drakonskih zatvorskih kazni.

Izgleda da se proslogodisnji period kratkih i masovnih sudskih procesa ponovo ocekuje, ali ovoga puta u vreme kada se u centralnom i zapadnom delu Kosova odvija neobjavljeni rat u kojem ucestvuje i srpska vojska, i kada se tragican bilans okrsaja svakodnevno povecava.

Odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda saopstava da je od pocetka ove godine ubijeno najmanje 214 Albanaca. Vanredno veliki broj zrtava na strani kosovskih Albanaca, nevidjen do sada na Kosovu, pracen je i brojnim hapsenjima. Slucaj prizrenskih studenata samo je jedno u nizu.

Petorica njih - Mehmet Memcaj, Dzevat Berisa, Hajrin Cengaj, Djemsit Krasnici, Murselj Maljaj nasli su se na crnoj klupi Okruznog suda u Prizrenu. Oni su optuzeni zbog clanstva u "Nacionalnom pokretu za oslobodjenje Kosova", pokretu koji prema optuznici "ima za cilj napad na SRJ nasilnim sredstvima". Oni su osudjeni na ukupno 23 godine zatvora, dok je sesti Begus Bajrami oslobodjen optuznice, u nedostatku dokaza.

Optuzbe kojim se terete prizrenski studenti, rektorat Univerziteta u Pristini ocenjuje kao "prevazidjene", a smatra se da one imaju za cilj "sirenje straha medju studentima, kako bi odustali od zapocetog puta". S druge strane Nezavisna unija studenata Vise pedagoske skole "Dzevdet Doda" u Prizrenu, ukazuje na represiju nad studentima i zahteva njihovo oslobadjanje". U njihovom izdatom saopstenju se tvrdi da su se "albanski studenti opredelili da opstanu posredstvom olovke, a ne nasilja".

Slucaj sa hapsenjima studenata nije i jedini. Ona se sprovode po raznim kosovskim gradovima. U Kosovskoj Mitrovici i Djakovici zabelezeno je i hapsenje lekara protiv kojih se inicira istrazni postupak pod optuzbom "pruzanja pomoci izvrsiocima krivicnih dela". Najsveziji slucaj je onaj lekara Dzevata Avdiu iz Istoka, koji je uhapsen zbog toga sto je pruzio lekarsku pomoc Artanu Imeraju, ranjenom od strane srpske policije. Nije prijavio slucaj policijskim organima, i ucestvovao u prikrivanju (ne)dela, bila je osnova za srpske vlasti da uhapse ovog lekara. U svetu je izgleda do sada ovo bila nepoznata praksa. Hipokritova zakletva kada su ljudi albanske nacionalnosti u pitanju izgleda ne treba da egzistira. U nekoj demokratskoj zemlji verovatno bi svaki lekar bio optuzen od strane kompetentnih organa ukoliko ne pomogne bolesnom ili ranjenom. I u filmovima su poznate scene kada policija trazi neku osobu, a lekar im zabranjuje uzlaz u njegovu bolnicku sobu do potunog izlecenja pacijenta. Ali, ovo je Kosovo...

Samo je prosle godine tokom sudskog procesa koji je trajao cetiri meseca, 55-ci kosovskih Albanaca izrecena kazna od ukupno 557 godina zatvora, a sudeci po podacima kojima raspolazu humanitarne organizacije, svi su izgledi da ce izrecene kazne u ovoj godini prevazici prethodnu.

I Amnesty International vec tvrdi da ce se "ovi Albanci suociti sa nepravednim sudjenjem", i konstatuju da takva sudjenja "zasigurno nece smanjiti tenzije na Kosovu". Bazirajuci se na dosadasnje iskustvo slicnih sudjenja kada je u peridu 1981. do 1997. godine izreceno skoro 300 vekova, zatvora samo zbog politickog misljenja i delatnosti, Amnesty Intarnational ocenjuje da su "tortura i ovakava policijska tretiranja koja imaju za cilj izvlacenje priznanja postali rutinska stvar na Kosovu".

Do prosle godine najtragicniji slucaj bio je onaj Besnika Restelice, koji je usled posledica torture u "istraznom postupka" preminuo u zatvoru u Pristini. Nedavni slucaj lekara iz Glogovca Hfira Salje kojeg su 10. aprila uhapsili srpski civili i od tog vremena nema nikakvih informacija o tome gde se on nalazi, pokazuje i novu realnost na Kosovu. Njegov advokat i clanovi porodice, pokusali su da saznaju nesto o njegovoj sudbini, ali su dvomesecna nastojanja ostala uzaludna. Srpski zvanicnici negiraju da se on nalazi u njihovim rukama i cak tvrde da on "nikada nije ni bio uhapsen". U pocetku se slucaj hapsenja dr. Salje uporedjivao sa slucajem Naita Hasanija koji je prosle godine nestao i kada se citavih mesec dana nista nije znalo o njemu. I tada se negiralo da je uhapsen, da bi se ipak posle ovog vremena nasao pred istraznim sudijom, a smo nekoliko meseci kasnije izrecena mu je kazna zatvorom u trajanju od 20 godina, sa epitetom "zloglasnog teroriste". I dok je Hasani ipak ostao ziv, cini se da stvar sa dr. Hafir Saljom stoji drugacije. Ovoga puta nisu uspeli nikakvi apeli, zahtevi, pozivanje na zakone, od strane asocijacija i domacih i inostranih koja se bave ljudskim pravima, kako bi se od strane policije saznala istina.

Odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda raspolaze

podacima da je samo tokom ove godine "preko 60 Albanaca kidnapovano od strane policije", a cak se nistra nezna o cak 70 lica albanske nacionalnosti. Postoji bojazan da su oni "likvidirani", a da se medju njima nalazi i sam dr. Salja.

"Tamo gde ima nasilja, zvanicnici su obavezni da obezbede pravedan sudski proces", porucuje Amnesty International, u iscekivanju sudskih proseca na Kosovu.

Ono sto se vec zna, gotovo svi oni koji se nalaze iza resetaka, bice optuzeni za "terorizam" ili za "udruzuvanje radi neprijateljske delatnosti". Oni koji su, s druge strane, prekrsili sva pravila ponasanja, i koji za sobom imaju cak i ubistva kosovskih Albanaca i dalje su na slobodi...

AIM Pristina Djeraqina TUHINA