Ratnici iz novinskih stubaca

Ljubljana,31.05.1998 (AIM)

Jesu li sportski novinari zaista najnepismenija vrsta u slovenackom novinarstvu? Povodom ovog pitanja, koga je inicirao Marjan Bauer, glavni urednik senzacionalistickog tabloida "Slovenacke novosti", ovih se dana u Sloveniji rasplamsala kratkotrajna rasprava. Nije pronadjen pravi odgovor, ali su senzibilniji poznavaoci slovenackog novinarstva tokom rasprave o toboznjoj nepismenosti ovdasnjih sportskih novinara ustanovili kako bi uistinu bilo mnogo bolje da su neke kolege zaista ostale - nepismene.

Istina, slovenacki sportski komentatori se u vreme trajanja bivse drzave nisu izdvajali niti proslavili senzacionalistickim ili sovinistickim ispadima u izvestavanju. Ukoliko biste kakvog prosecnog slovenackog patriotu upitali sta su bili razlozi takvog pristupa, taj bi vam verovatno uzvratio kako je to samo dokaz vise o drugacijoj, ne-balkanskoj, danas bi rekli - "evropskoj" novinarskoj kulturi, koja je negovana u Sloveniji. Medjutim, isto tako je tacno da je zbog losijeg kvaliteta domacih klubova (u ekipnim sportovima, u nekadasnjoj Jugoslaviji) slovenacka publika tada bila okrenuta ka periferiji. Sto ce reci da tvrdnja "da su i slovenacki (sportski) novinari pomogli da se u bivsoj drzavi probudi duh militantnog nacionalizma" ipak mnogo manje vazi za Sloveniju, nego sto je to slucaj sa Srbijom ili Hrvatskom. Ali, vremena se menjaju. I losi primeri oponasaju i slede, pre ili kasnije...

Goran Obrez, odgovorni urednik ljubljanskog sportskog dnevnika Ekipa, na pitanje, zasto je polufinalna utakmica evropske lige izmedju slovenackog Celja-Pivara Lasko i hrvatskog Badela izazvala provalu nacionalnih strasti, odgovara jasno. Uostalom, i sam je bio jedan od aktera burne medijske predigre; Obrez zato nije propustio priliku da naglasi kako u utakmici sa protivnicima iz Zagreba "treba upotrebiti sva sredstva". Posebno medijska, koje Hrvati ionako znaju tako dobro da iskoriste...

Pomenute i slicne huskacke pozive pratile su konkretne radnje, koje su u delu slovenacke sportske javnosti formirale pravu antihrvatsku psihozu. Neki od Ekipinih naslova davali su utisak kao da se radi o vojnom konfliktu, a ne o sportskoj utakmici. Na dan kada se igrao revans, ista novina je na naslovnoj strani velikim crvenim slovima objavila izjavu celjskog rukometasa Alesa Pajovica, u kojoj je ovaj porucio gostima iz Hrvatske da ce ih "Slovenci razbiti". Ispod naslova je sledilo urednicko potpitanje "Hoce li u 23. kolu 1. Slovenacke lige teci sampanjac ili krv?". Stvar se moze uciniti bezazlenom, ali - samo na prvi pogled; jer, ako uzmemo u obzir sve ono sto su mediji pisali o rukometnoj ligi, onda bismo takav naslov, tik pred derbi, mogli da razumemo cak i kao poziv na linc. Sam odgovorni urednik je, na primer, sebi dopustio jos jedan clanak, pod naslovom "Svejedno treba otvoriti topove", u kome je zabelezio i sledecu misao: "Nezadrzivo se blizi prva polufinalna utakmica rukometne evrolige izmedju Badela Zagreb i Pivare Lasko i mediji podgrevaju temperaturu. Zagrepcani iz dana u dan pruzaju bezbroj povoda za pocetak rata, dok Celjani pokusavaju da smire strasti. A zasto? Zar ne shvataju da to nece ici; morace, dakle, da otvore topove. I to jos posebno zato sto slovenacki predstavnik, u poredjenju sa hrvatskim, raspolaze kako teskom artilerijom, tako i lakom konjicom..."

Ni to nije sve; u citiranom tekstu je Obrez dodao i sledece: "...Pored toga, treba podsetiti na cinjenicu, iako ce vam se to mozda uciniti kao potpuno neumesna opaska, da se svojevremeno nismo uplasili ni srpskih tenkova, pa zasto bismo se sada hrvatske pesadije, koja je najbolje mlade snajperiste izgubila vec u nekim prethodnim ratovima..." Objasnjenje - u Obrezovom poredjenju hrvatsku pesadiju predstavljaju rukometasi iz Zagreba. I inace je mnogo asocijacija na rat, kako u pisanju Ekipe, tako i u drugim novinama. Nije li previse da neka novina objavi reportazu (sa utakmice evrolige) pod zivopisnim naslovom: "Mrtve cemo prebrojati tek u subotu". Subota je oznacavala revans utakmicu, kada su Zagrepcani igrali u Celju.

Opisani ekscesi u slovenackom sportskom novinarstvu mozda i ne bi pobudjivali toliko paznje, kada bi ratnicki vokabular bio ogranicen samo na Ekipu, jedini slovenacki sportski casopis, ciji je tiraz oko 7.000 primeraka. Medjutim, zabrinjava podatak da je sovinistickoj predrukometnoj euforiji podleglo cak i uvazeno ljubljansko Delo, koje je, recimo, objavilo intervju novinara Roka Sinkovca sa trenerom rukometasa Zagreba Velimirom Kljaicem. Naslov govori sam za sebe: "Zagrebacki vodja, koji umesto bitke zeli rukometni rat." Utoliko vise, posto Kljaic nigde tokom intervjua ni jednom recju ne pominje nikakav rat. Povrh toga, novinar u uvodu intervjua sagovorniku zamera "balkansku prepotentnost", uz sta sledi slikovito obrazlozenje pojma "Balkanac". Citiram: "Velimir Kljaic je Hrvat, Hrvatska je, geografski, na Balkanu, sto, dakle, znaci da je potpuna istina da je Kljaic Balkanac..." Sinkovec se ne zaustavlja, vec razvija svoju misao: "...Slovenci se mnogo puta pitamo kako to da nas na igralistima misaona priroda nije potisnula nekoliko desetina kilometara juznije? Poslednji dokaz za papirnatu snagu juznjaka jeste medijska nemustost suseda, koji su na racun Celja vec ispalili nekoliko ostrih strela..." Tek onda sledi intervju.

Na zalost, iako je susret rukometasa uzet kao primer, to nikako nije usamljen slucaj... A kako se sve zavrsilo, bar sto se Badela i Pivare Lasko tice? Celje je glatko izgubilo "dvoboj", dok se deo domacih gledalaca, po uzoru na prethodne dogadjaje na utakmici u Zagrebu, prema gostima ponasao krajnje ponizavajuce i uvredljivo. Zaslugu za to sasvim sigurno ima i pisanje medija. Konacno se cak i celjski klub distancirao od dela navijaca i njihovih neukusnih primedbi, koje su sa tribina pljustale na racun gostiju iz Hrvatske. Dogadjaji su se potpuno otrgli kontroli, pa su pojedini novinari na kraju sav svoj bes, koga su pre obe utakmice usmeravali protiv Zagreba, okrenuli protiv pojedinaca u celjskoj ekipi. Tako je ljubljanski Dnevnik objavio tekst u kome se vec u naslovu nemilosrdno obacunao sa domacinima: " Za sramotu nema opravdanja." Novinar Joze Okorn brzo je pronasao koga je najlakse okriviti za neuspeh: "Zagreb je prava klapa, sa samo jednim strancem, dok je Celje zbir Srba, Hrvata i - Slovenaca..."

Gde je resenje? Da li bi za ugled nekih sportskih novinara bilo bolje da se sportske ekipe sa podrucja nekadasnje Jugoslavije bar jos neko vreme uopste ne bi sastajale? Kako se otarasiti nesvesne uloge marioneta i marginalnih huskaca, na obe strane, koji su spremni (u konkretnom slovenacko-hrvatskom primeru zbog nekoliko kvadratnih metara mora i kopna i decenijama neizivljenjih konflikata) potpaliti cak i pravi rat? Kako uveriti urednike i direktore medijskih kuca da sovinizam u ovom delu Evrope ipak nije jedini sadrzaj koji kupca moze da ubedi da pazari novinu?

Resenje je, zapravo, sasvim prosto: da sportski novinari (konacno) pocnu da izvestavaju, pre svega o sportu. Tako ce rukometne i druge utakmice ostati ono sto jesu - sportski dogadjaji.

Igor E. Bergant (AIM Ljubljana)