Krþenje ljudskih prava u armiji Bugarske

ARMIJA-UZAS ZA MLADICE

AIM Sofija, 30.05.1998

Uprkos pokusajima da se modernizuje da bi odgovorila zahtevima za clanstvo u NATO, vojska jos uvek uzasava bugarske mladice. Tamo vladaju rasna segregacija i smrt, cesto puta vojnici izlaze iz kasarne sa psihickim devijacijama. Neki od njih pokusavaju samoubistvo zato sto ne mogu da podnesu tesku svakodnevicu iza zidova kasarne.

Godine 1997 bilo je 12 samoubistva na 100.000 ljudi u Bugarskoj vojsci, navodi zvanicna statistika. U svoju zastitu oficiri iznose podatak da u vojsci NATO-a pokusava samoubistvo izmedju 12 i 16 na 100.000 ljudi, tako da prema njima situacija u Bugarskoj nije teza. Ova cinjenica, medjutim, ne moze biti uteha bugarskim majkama. Za njih je vojska zatvorena zajednica u kojoj njihovi sinovi umiru u cesto puta nerazjasnjenim okolnostima. To je bio i povod za osnivanje Komiteta roditelja poginulih u kasarni.

"Nista se u vojsci ne menja da ne bi i nadalje umirali nasi sinovi. Generalitet brzo zaboravlja secanje na umrle vojnike", izjavila je Jordanka Kjucukova, jedan od rukovodilaca komiteta.

Prema podacima roditeljskog komiteta prosle godine je u vojsci zabelezeno 105 smrtnih slucajeva, dok je Generalstab oglasio svega 34. Vecina nesrecnih slucajeva u kasarni prikazuje se kao samoubistva kako se krivica za njih ne bi svalila na komandire, tvrdi Kjuckova. Istraga koja se preduzima da bi se pronasli krivci gubi svoj smisao jer Vojno tuzilastvo kao deo zatvorenog vojnog sistema nema interesa sa obelodani istinu. Ovakva praksa u svetu postoji samo u Bugarskoj, Rumuniji, Rusiji i Argentini.

"Vojno tuzilastvo uopste ne dopusta da u istraznom postupku ucestvuju zrtve nasilja ili njihova rodbina. Uprkos izjavama o povecanoj civilnoj kontroli nad vojskom tamo nema nikakve transparentnosti o najbolnijim problemima, dodaje Krasimir Kanev, predsednik bugarskog Helsinskog komiteta.

Koji su uzroci da mladi ljudi sami posezu na svoj zivot u cvetu svojih snaga?

Poslednjih godina u vojsku odlaze i nepripremljeni, psihiski labilni i fizicki nejaki mladici, narkomani i kriminalci. Sve su ucestaliji slucajevi kada nesposobni za sluzenje vojnog roka mladici nose oruzje jer je broj dobrovoljaca svakom proteklom godinom sve manji pa je sve teze popuniti brojcani sastav vojske. Nasavsi se u potpuno tudjoj sredini gde vojni statut vlada normalnim ljudskim odnosima i u uslovima stresa, psihicke napetosti i fizickog opterecenja, vojnici ispoljavaju svoju negativnu stranu. Takvi su zakljucci psihologa koji su ucestvovali u okruglom stolu posvecenom tom problemu zajedno sa visokom komandom Bugarske vojske. neki ne izdrzavaju i posezu na svoj zivot. Kod drugih se stres manifestuje izgredima nasilja prema ostalima.

Vecina ubistava i samoubistava desava se za vreme oruzanog dezurstva na karaulama. Trenutno vojnici dezuraja svaki drugi dan i to ih izludjuje, tvrdi Jordanka Kjucukova. Prema lekarima vojnici ne bi smeli da daju vise od 6-7 dezuranja mesecno, ali se obicno desi da dezuraju 13-14 puta. Oko 40% vojnika angazovano je na obezbedjenju vojnih objekata. Dezuranje sa oruzjem trebalo bi da se prepusti profesionalnim vojnicima, predlazu iz Komiteta roditelja poginulih u kasarni. Majke u crnim maramama traze precizniju selekciju mladih vojnika a takodje i pojacanu gradjansku kontrolu nad vojskom.

Kao prvi korak rukovodstvo Bugarske vojske pokusalo je da uvede alternativni vojni rok. Pokazalo se, medjutim da je zakonski predlog pun slabosti pa je stoga kritikovan od strane pravozastitne organizacije "Amnesti internesenel". Prema zakonskom predlogu Direkcije za veroispovesti pri vladi treba da resava koje verske zajednice zabranjuju nosenje oruzja, a koje ne. Tek tada bi specijalna komisija odobravala odredjenom broju mladica da sluze vojsku bez oruzja. Vecina neutanacenosti u predlogu proisticu iz strahovanja oficira da ce mladici, uzasnuti perspektivom da odu u vojsku zbog cesto puta nepodnosljivih uslova poceti da se masovno upisuju u sekte.

Svako ima pravo da odbije sluzenje vojnogh roka u skladu sa svojom savescu ili iz verskih, moralnih, obrazovnih, humanih, filozofskih ili politickih razloga, navodi "Amnesti internesenel". Sem toga predlog da alternativno sluzenje vojnog roka bude dva puta duze nego regularno predstavlja svojevrsnu kaznu zbog drugacijih svatanja. Sem toga prema jednom clanu predloga zakona trebalo bi da se zahtev za alternativnu sluzbu podnosi pre ulaska u kasarnu. Sto znaci da ce oni koji bi dosli do takvog razmisljanja nesto kasnije biti unapred eliminisani. "Amnesti internesenel" je pismom pozvala predsednika Parlamenta Jordana Sokolova da intervenise za uskladjivanje tog zakona sa preporukama Saveta Evrope.

"Strahovanje oficira da ce alternativni vojni rok isprazniti kasarne su neosnovana", smatra Emil Koen, predsednik pravozastitne organizacije "Tolerancija". U poslednje vreme se negde 80-tak mladica svake godine izjasnjavaju kao pacifisti. Poslednjih godina 11 mladica iz razlicitih sekti otislo je na sud zbog odbijanja da nose oruzje. Jedan od njih - Dejan Dimitrov, clan sekte "Svedoci Jehove" izlezao je 8-mesecnu kaznu zatvora u Belenu.

Narocito ozbiljan je problem rasne i etnicke diskriminacije. Decenijama mladici romskog i turskog porekla sluze vojsku u Gradjevinskim jedinicama krampovima i lopatama. Kao "nepunovredni" i "nepodobni" oni su retko dobijali oruzje u normalnim vojnim jedinicama. Sa vremenom su se Gradjevinske jedinice pretvorile u simbol neljudske eksploatacije. "Vojnici" su podizali fabrike, gradili zeljeznicke pruge, stanove jer po nekim nepoznatim pravilima ispada da nemaju odgovarajuce vrline da bi bili normalni vojnici. Neki politicari cak smatraju da su Gradjevinske jedinice simbol etnicke segregacije u Bugarskoj. Pored svega ostalog oni stvaraju i nelojalnu konkurenciju na gradjevinskom trzistu posto se koristi najjeftinija radna snaga u organizaciji armijske, a ne radne discipline. Potpuno nelogicno izgledaju i deklaracije uvedene pre par godina u kojima mladici izjavljuju da ulaze u redove Gradjevinskih jedinica dobrovoljno. Mnogi visoki politicari su se vec zalozili za rasformiranje tih vrsta jedinica. Medjutim, reforma u preostalom delu vojkse jos uvek nije pocela.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV