KONSTITUSANJE SKUPSTINE KOSOVA SAMO OBECANJE?

AIM JUNIOR Pristina

Pitanje konstituisanja Skupstine Kosova jos od

1. godine je pitanje oko kojeg su se lomila koplja medju politickim subjektima na Kosovu. Ova Skupstina se nije konstituisala ni posle dva odlaganja ili produzenja mandata, dok je s druge strane posle sest godina od prvih izbora, 22. marta ove godine Ibrahim Rugova organizovao nove parlamentrane i predsednicke izbore. Medjutim, Skupstina Kosova nije konstituisana ni posle dva meseca od njihovog odrzavanja. Ovo pitanje je ponovo aktuelizovano uoci pocetka razogvora izmedju pregovarackih delegacija odredjenih od strane lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove i predsednika SRJ Slobodana Milosevica. Konstituisanje Skupstine Kosova zatrazili su cak sa velikom istrajnoscu i ostrim tonovima najblizi saradnici dr. Rugove iz DSK, ali i parlamentrane partije bliske DSK, kao sto su demohriscani Marka Krasnicija, liberali Djerdja Dedaja, pa i nekoliko clavova savetodavne G - 15. Licnosti iz bivseg rukovodstva DSK koji su sada osnovali jednu "novu demokratsku partiju" (Novi Demokratski savez Kosova), Hydajet Hyseni, Mehmet Hajrizi itd., i celnici najjace opozicione partije (Parlamentrane partije Kosova), kao Adem Demaci i Bajram Kosumi, u kontinuitetu su postavljali pitanje konstituisanje Parlamenta obrazlazuci to neophodnoscu, da bi se usprotivili novim izborima i napokon odbili da ucestvuju u njima. I dok su svi ocekivali da ce se partije koje su dobile mesta u novom Parlamentu povinovati volji gospodina Rugove, pokazalo se da upravo njegovi, reklo bi se, najblizi saradnici zahtevaju urgentno konstituisanje Parlamenta. Ovo se obrazlaze najnovijim razvojima na Kosovu, posebno posle susreta Rugove sa Milosevicem, koji osim sto svakodnevno poprimaju tragicne srazmere izazivaju i konfuziju na politickoj sceni i kosovskoj javnosti uopste. Politicki lideri spas iz ovog stanja vide u intervenciji inostranog faktora, ali pre toga upravo u konstituisanju Skupstine Kosova, koja bi, kazu oni, odlucivala o pravcima razvoja dalje politike na Kosovu.

Tako, Naim Jerliu, potpredsednik DSK posle susreta Rugove i Milosevica istakao je da ce se zbog "neophodnosti" Skupstina Kosova vrlo brzo konstituisati. Slicno je zakljucio i Glavni odbor DSK na svojoj pretposlednjoj sednici, a "magicnu rec "ubrzo", predsednik Rugova je ponavljao na svim konferencijama za stampu, jos od izbora 22. marta. Glavni odbor DSK i sa sastanka odrzanog 18. maja istakao u saopstenju za javnost da je "obavezao predsednistvo DSK da izvrsi zavrsne pripreme za odrzavanje konstititivnog zasedanja Parlamenta, sto je pre moguce". Bliski izvori DSK prenose da je na sastanku bilo diskusija sa ostrim i kritickim tonovima. Isti izvor dodaje da "nema izgleda za njegovo konstituisanje u nekoj bliskoj buducnosti, posto je za samo odrzavanje preostalo samo odredjivanje kandidata za predsednika Skupstine, a sto se tice same partije (DSK) odredjivanje sefa parmaentarne grupa, dakle, podvlaci ovaj izvor, nesto sto je u nadleznosti Glavnog odbora i sto se moglo razresiti na sastanku odrzanom 18.maja".

S druge strane, nekoliko clanova G - 15, na sastanku odrzanog 21. maja, dan pre razgovora izmedju Pristine i Beograda zatrazili da o svim eventualnim odlukama u pregovorima odlucuje Parlamenta. Esad Staviljeci, ugedni pravnik nije prihvatuo da bude u uzem pregovarackom timu lidera kosovskih Albanaca Rugove, zahtevajuci da se sa Milosevicevom delegacijom razgovara samo o statusu Kosova i da Platformu Kosova i svaki eventualni sporazum usvoji Parlament Kosova. Shvatljivo je sto u ovakvoj situaciji koja vlada na Kosovu clanovi pregovaracke grupe ne zele da preuzmu odgovornost razgovora, odnosno eventualnih nezadovoljavajucih sporazuma i zato zele da svaku kapitalnu odgovornost preuzmu izabrani glasovima gradjana na izborima.

Bilo kako bilo, u vreme kada je Rugova izgleda poceo da gubi poverenje njegovih najblizih ljudi, situacija na Kosovu postaje sve dramaticnija, posto Pristina polako gubi veze sa regionima Kosova koji su obuhvaceni oruzanim sukobima i polako se gubi i kontrola politickih partija u tom podrucju. Akteri politicke scene potrebu konstituisanja Parlamenta pravdali su argumentom da bi ova najvisa institucija kosovskih Albanaca trebala da "definise stajalista u vezi sa stanjem na terenu i delovanjem drzavnih i politiclkih subjekata". S druge strane, ocenjuju ovdasnji analiticari, lako se moze dogoditi da odugovlacenje konstituisanja Skupstine moze doprineti da gradjani Kosova, a posebno oni koji se nalaze u regionima pod policijskom opsadom i terorom, izgube poverenje i nade u politicko vodjstvo i da nastave sa samoorganizovanjem u odbrani kucnog praga i licnog dostojanstva. Da oni ipak jos uvek veruju u institucije koje su stvorene na Kosovu, govori i vrlo visok postotak ucesca gradjana na izborima od 22. marta, ali takvo povrenje se izgleda ne moze odrzavati reklo bi se internom politikom koju vodi politicki vrh Kosova. Stoga, upozoravaju poznavaoci kosovskih prilika, poverenje bi se ocuvalo i sutuacija bi se mogla kontrolisati od strane drzavnih institucija samo u slucaju da se one konstituisu i funkcionisu. Bez obzira na stavove medjunarodnih faktora (koji kako se cini imaju svoj udeo u odlucivanju u smislu da li su stvoreni uslovi za organizovanje Parlamenta ili ne) izgleda da se svakim danom sve vise ipak pokazuje potreba za njegovom konstutisanjem, zbog smirivanja tenzija na samoj politickoj sceni Kosova ili preciznije za unutrasnje potrebe.

Ali, sudeci po svemu, pitanje konstituisanje ove institucije ostace i dalje otvoreno. Ili, izgleda da ce se kosovski Albanci nacekati na "pravi trenutak" za ispunjenje obecanja...

AIM Pristina Rahman PACARIZI