KOSOVO: OTMICE, ODMAZDE I IZBEGLICE

Pristinski Odbor za ljudska prava objavio je pre neki dan izvestaj o posledicama oruzanih sukoba na Kosovu tokom ove godine. Imenom i prezimenom navedeno je 200 albanskih zrtava. Desetak drugih sahranjeni su neidentifikovani. Pominju se podaci o najmanje 60 nestalih Albanaca, o brojnim rusenjima albanskih sela, o vise desetina hiljada ljudi koji su napustili svoje domove...I brojne sumnje... Nepotpunosti izvestaja svakodnevno i sve uverljivije dopunjavaju odjeci artiljerijskih plotuna pod cijim pretnjama zivi najmanje pola miliona kosovskih Albanaca i nekoliko hiljada kosovskih Srba u zapadnim delovima Kosova. Zbog neprekidnog granatiranja vec su pocela da nestaju prva albanska sela. Njihovi preostali i preziveli stanovnici moci ce da se vrate svojim imanjima samo u nekim sasvim drugim okolnostima i samo ako ce hteti i moci ponovo da ih izgrade.

Poznato je da su u svim ratovima najbrojniji stradalnici civili. Broj poginulih civila uvek je vise puta veci od onih koji su pod oruzjem. Iskljucivo oni stradaju kao beskucnici i najvise trpe zbog nezasticenosti, nestasice hrane, lekova, nemogucnosti pruzanja najneophodnije medicinske nege...

Iz spiska ubijenih koji je objavio pomenuti Odbor ocigledno je da su po starosti, polu i okolnostima u kojima su izgubili zivot, najmanje 90 odsto albanskih zrtava bili civili. Vecina njih su u nekom najblizem srodstvu. U Likosanu, poslednjeg dana februara porodica Ahmeti izgubila je 10 muskih clanova od 16 do 50 godina, a porodica Sejdiu cetiri sina. Oni su bili izvedeni iz svojih kuca i jednostavno, sva svedocenja to potvrdjuju, bili su masakrirani. Prvih dana marta u Prekazu iz najuze porodice Sabana Jasarija izginulo je 20, a iz sire porodice Jasari zivot je izgubilo najmanje 40 ljudi. Svi su bili ubijeni u svojim kucama ili dvoristima, ali ovi drugi pruzili su oruzani otpor u odbrani svojih domova. Slucaj u Likosanu koji se nalazi u glogovackoj opstini, ponovio se ovog 25. maja u Ljubenicu, selo koje pripada opstini Pec, kada su bila ubijena 9-torica clanova porodice Hamzaj.

Da je zaista rec o civilima, potvrdjeno je i oglasavanjem OVK koji su nedavno iznoseci bilans svojih "gubitaka" objavila imena 16 svojih pripadnika, koji su poginuli od pocetka marta do prvih dana maja. Ako se tome dodaju i poginuli posle toga, ispada da je OVK u protekla tri meseca izgubila oko 20-tak svojih boraca.

Kosovske podele vidljive su na svakom koraku, pa i u evidenciji zrtava i patnji stanovnistva. Albanci brinu o svojima, a srpske vlasti o svojim uniformisanim i neuniformisanim licima. Prema zvanicnim srpskim podacima, tokom prosle godine u vise oruzanih napada na policijske patrole i objekte bili su ubijeni jedan pripadnik MUP-a Srbije i 10 civila. Istovremeno, ranjeno je osam policajaca i sedam civila. Prema nezvanicnim srpskim podacima, koji se mogu uzeti kao veoma pouzdani od pocetka ove godine do 25. maja zivot je izgubilo 14 policajaca, a broj ranjenih je preko 50. Takodje, poginula su i cetvorica srpskih civila. U prvih pet meseci ove godine, i dalje prema nezvanicnim srpskim podacima, zivot je izgubio i 21 "postenih Albanac", a njih 15 bili su ranjeni. Trenutno se u evidenciji kidnapovanih od strane albanskih naoruzanih grupa vode cetvorica policajaca.

Prema saopstenjima OVK, 10-torica ubijenih prosle godine koje srpske vlasti evidentiraju kao civile, bili su ubijeni zbog pripadanja policijskim sluzbama ili drugim strukturama srpskih vlasti. Odnosno, radi se o tzv. postenim Albancima, odnosno ljudima lojalnih rezimu u Beogradu. Na osnovu raspolozivih podataka moze zakljuciti da je broj ubijenih srpskih civila u odnosu na albanske simbolican, te srpske vlasti ne mogu uverljivo da koriste argument zastite Srba kao izgovor za svoje oruzane akcije po albanskim selima i naseljima u zapadnim delovima Kosova.

Medjutim, to ne znaci da srpski civili ne trpe od stanja koje je stvoreno oruzanim sukobima u zapadnim delovima Kosova. U selima izmedju Decana i Djakovice u kojima se gotovo dva meseca vode oruzani okrsaji, pre sukoba bilo je izmedju 700 i 800 gradjana srpske nacionalnosti. U taj broj su ukljucene i izbeglice, odnosno dve kolonije, u Babalocu i u Juniku, koje su pre nekoliko godina bile izgradjene, uglavnom za izbeglice koje su dosle iz Albanije. Oni su cinili vecinu tamosnjeg srpsko - crnogorskog stanovnistva, a sada su u apsolutno dominantnom broju. Naime, pre izbijanja oruzanih sukoba ili neposredno posle toga, veci broj Srba - mestana napustilo je taj region. Otisli su uglavnom u Pristini i Djakovicu ili pak Crnu Goru. Cekajuci bolja vremena vise desetina njih prihvatili su privremeni smestaj u nekadasnjem decjem odmaralistu kod Decana. Zanimljivo je sto u tri-cetiri sela ili naselja ovog regiona vise srpskih porodica sa odprilike 60 do 80 clanova odbila su, uoci izbijanja i u toku samih sukoba, da napuste svoje kuce. Prema saznanjima koje imaju i neki srpski izvori njih do sada "niko nije dirao". Neke medjunarodne nevladine organizacije zabelezile su i izjave srpskih mestana koje su prilikom odlaska iz sela zahvaljivale svojim komsijama Albancima na dobrim odnosima. Otprilike mirno zivi i srpska kolonija u Juniku koji se nalazi na samoj granici sa Albanijom. Medjutim, ima informacija da su srpske izbeglice smestene u koloniji u blizini Babaloca, koji je meta visenedeljnih stalnih srpskih granatiranja, ukljuceni u sadassnje albansko-srpske oruzane konfrontacije. Uprkos nekih pokusaja propagandnog manipulisanja sudbinom malobrojnih Srba u Djakovici, po svemu sudeci, barem do sada, nije bilo nikakvog osnova za neka srpska tvrdjenja da Albanci proteruju Srbe iz grada.

Oruzane konfrontacije promenile su ritam zivota vise stotina hiljada Albanaca koji zive u zapadnim delovima Kosova. Na desetine hiljade njih postali su beskucnici. Trazeci sklonista na sigurnijim mestima oni su zbog ratnih dejstava napustili svoje domove koje mozda nikada nece naci, iako pokusaju da se vrate. Naime, posle najnovijih sukoba koji su bili najzesci od pocetka oruzanih konfrontacija novembra prosle godine, prvi put na Kosovu ima informacija, iz albanskih izvora, prema kojima su neka sela juzno od Kline gotovo potpuno srusena. Najnovija informacija govori da policija ne dozvoljava povratak albanskog stanovnistva u ta sela.

Albanske procene govore da od izbijanja oruzanih sukoba pocetkom marta u Drenici, a zatim i kosovskoj ravnici izmedju Decana i Djakovice, svoje kuce je napustilo najmanje 50 hiljada Albanaca, uglavnom zene, deca i nemocni, dok s druge strane medjunarodne asocijacije koje se bave pitanjima izbeglica govore o evidentiranih 34 hiljade albanskih gradjana. Medjutim, pomeranja albanskog stanovnistva, bar do sada bila su lokalnog karaktera. Stanovnistvo se stalno krece u obliznjim podrucjima i najcesce se, u zavisnosti od tokova ratnih dejstava, pokusava vracati svojim domovima. Gotovo da nema prelaska sa jednog na drugi kosovski region. Drenicko stanovnistvo se uglavnom krece sa jednog na drugo mesto u Drenici, a u ravnicarskom u okvirima tog regiona. Poslednjih dana policijske i vojne ekspedicije zahtevaju od albanskog stanovnistva da napuste odredjene regione pod pretnjom da ce biti napadnuti, a njihove kuce srusene. Takve zahteve vojne vlasti su uputile stanovnicima sela pogranicnog sela Deva kod Djakovice, a policijske vlasti stanovnicima citavih delova samog grada Decana.

Bez obzira na radijus pomeranja, odbeglo stanovnistvo namece velike probleme gradovima i selima u kojima je ono prihvaceno. Smatra se da je trenutno najvise opterecena Djakovica. Prema nekim procenama u samom gradu ima preko sest hiljada i mnogo vise u nekim njenim selima. Izgleda da smestaj do sada nije bio problem, ali sve akutnije postaje obezbedjivanje hrane, lekova i najneophodnije medicinske pomoci. U Djakovici vise od mesec dana nije mogla da prodre nijedna kolona humanitarne pomoci upucena iz drugih delova Kosova. Koliko je poznato, gladi jos nema, ali mnogi smatraju da je na pragu, posebno u regionu Decane - Djakovica. Neophodna medicinska pomoc i lekovi postali su akutni od dana kada se pojavio problem ljudi koji su napustili svoje kuce. Svakodnevni lokalni apeli za pomoc u hrani i u lekovima ne mogu da se ispune zbog policijskih zabrana upucivanja humanitarne pomoci ili normalnog snabdevanja regiona zahvacenih sukobima.

Sa razbuktavanjem oruzanih sukoba, veoma su ucestale pojave otimanja ili bespravnog odvodjenja i zadrzavanja ljudi. Donedavno, o otimanju ili kidnapovanju ljudi, odnosno Albanaca govorilo se samo u albanskoj javnosti prilikom bespravnog odvodjenja poznatih ili sumnjivih Albanaca, uglavnom od strane policije. Takodje, policija je uzimala za taoce najblize clanove porodice da bi dosla do onih koje trazi. Albanski apeli i protesti na drugoj strani bili su potpuno ignorisani. Medjutim, sada su prilike dosle do stepena kada apeluju i protestuju i jedni i drugi. Pored vec pomenutog podatka o cetvorici otetih policajaca, pripadnici naoruzanih Albanaca, prema nekim srpskim evidencijama, drze jos najmanje desetak kidnapovanih Srba. Na nedavno otimanje jednog srpskog policajca u civilu u vozu koji saobraca na relaciji Pristina - Pec, pripadnici policije, odnosno njima bliski ljudi odgovorili su otmicom 10-torice Albanaca iz istog voza.

Albanski izvori odavno govore o otimanju Albanaca, posebno u poslednjih nekoliko nedelja. Kao sto smo pomenuli, pristinski Odbor za ljudska prava ima listu od najmanje 60 nestalih kosovskih Albanaca. U izvestaju o stanju ljudskih prava u dosadasnjem toku ove godine, izrazavaju se najcrnje slutnje u pogledu sudbine nestalih Albanaca. Ne mora svako otimanje ljudi da ima politicke motive, ali ne bi trebalo da bude sumnji da je ucestalost ove pojave svakako vezana za politicke motive. Albanski mediji su ovih dana izvestili da su srpske vlasti "veoma raspolozene za nesrazmerno veliku osvetu", ukljucujuci i hapsenja zbog nedavnog kidnapovanja dvojice policajaca. Zanimljivo je sto su pripadnici OVK nedavno u vozu na relaciji Pec - Pristina oteli policajca u civilu, ali su pustili jednog vojnika. Nezahvalno je bilo sta tvrdo zakljuciti o ovom nacinu borbe kojim se sluze i jedna i druga strana. Poslednja informacije govore da je iz bolnice u Kosovskoj Mitrovici nestao bez traga tesko ranjeni, u selu Broja pre nekoliko dana, kosovski Albanac Avni Salja, koji je bio pod policijskom prismotrom. Nezavisni list na albanskom jeziku Koha prenosi saznanja svog dopisnika iz Glogovca da je u fabrika feronikla u ovom gradu pod potpunom kontrolom srpskih oruzanih snaga, a pretpostavlja se da su "kao taoci" zadrzana trojica kosovskih Albanaca koji su u to vreme obavljali radne duznosti. Njihov identitet, medjutim jos uvek nije utvrdjen.

Najblize bi bilo pretpostaviti da se otimice cine bilo zbog osvete bilo u cilju razmene. Nemoguce je proveriti glasine da je vec bilo takvih razmena.

AIM Pristina Fehim REXHEPI