OD NANO MILOSEVIC DO RUGOVA MILOSEVIC

U kratkoj izjavi za albansku TV, albanski premijer Fatos Nano pozdravio je susret Nano - Milosevic, ali nije zaboravio da pomene i Krit kada su se on i Milosevic po prvi put rukovali novembra 1997. godine. U medjuvremenu, albanski ministar inostranih poslova Paskalj Milo je isto tako pozdravio susret, ali nije zaboravio da doda da "je to samo prvi korak na ka visekilometarskom putu". Izjava albanske Vlade koja je pozdravljala susret, isto tako nije zaboravljala da spomene i potrebu "prisustva trece strane u razgovorima na Kosovu".

Izmedju Tirane i Pristine, ili tacnije izmedju Nanoa i Rugove vec sest meseci stoji senka Milosevica, osobe koja im je iskomplikovala racune. Susret na Kritu koji je u Pristini docekan sa sumnjama, ne samo da nije doneo ocekivano poboljsanje odnosa na relaciji Tirana-Beograd, vec suprotno, doveo je do zahladjena odnosa na relaciji Tirana - Pristina. Kako Nano, tako i Rugova posle rukovanja sa Milosevicem suocili su se sa kritikama unutrasnjih politickih protivnika. Nano je optuzivan za izdajstvo, Rugova za kapitualaciju.

Bez obzira na paralele koje se (ne)mogu povuci, cini se da su aktuelni kontakti Tirana - Pristina minimalni. Zvanicna Tirana cini se da je vise informisana o opcijama koje ima u glavi Rugova posredstvom novinskih clanaka i diplomata koji se krecu na pruzi Tirana-Beograd - Pristina, nego preko zvanicnih Rugovinih predstavnika. Poruke s jedne na drugu strane granice, svi su izgledi, preneo je Holbruk i ostali diplomati koji su posecivali region. Kosovski vodja od septembra prosle godine nije posetio Tiranu radi konsultacija. Brojne diplomate koje su posetile Tiranu tokom poslednja tri meseca zahtevali su od Tirane da iskoristi svoj uticaj kod kosovskog albanskog vodjstva, kako bi se ono pokazalo samo uzdrzanim i moderiranim. Cak, pre nekoliko nedelja u Strazburu ruski ministar inostranih poslova Primakov, ostro je zatrazio od albanskog homologa Miloa da iskoristi sav uticaj koji Tirana ima kod kosovskih Albanaca kako bi se zaustavilo ono sto je ruski ministar nazvao "albanski terorizam". Medjutim, nije tesko pretpostaviti da je uticaj Tirane kod Albanaca s one strane granice, kako kod Rugove i onih koji preferiraju razgovore, tako i kod OVK i onih koji preferiraju oruzje - minimalan.

Cak, premijer Kosova u egzilu Bukosi u jednom intervjuu za casopis "Klan" dao je do znanja, bez mnogo diplomatije, da je najveca pomoc koju Tirana moze pruziti da im ne pomrsi racune.

U stvari, stav Albanije prema pitanju Kosova neretko je bio konfuzan. To se objasnjava kako polazeci od konfuzije samog politickog pokreta Albanaca, tzv. Rugovinog gandizma, isto tako i konfuznoscu Zapada cije preporuke je nastojala da sledi Tirana.

U poslednje vreme, Albanija je zatrazila da se za Kosovo primeni "jedno maksimalno resenje unutar granica jugoslovenske federacije", sto znaci treca republika unutar Jugoslavije, predlog koji je lose docekan od strane Kosovara koji ne prihvataju nikakvo resenje osim nezavisnosti, ali nije docekan sa nekim vidnim interesom ni od Kontakt grupe kojoj je bio i upucen. Medjutim, bez obzira na to sto i na Zapadu znaju koliki uticaj ima Nano kod Rugove, Tirana se racuna od strane zapadnih pregovaraca kao jedan od mogucih vektora krize ili kao "deo problema", kako se izrazio Holbruk. Prvo, eskaliranje konflikta na Kosovu obuhvatio bi i Albaniju, bez obzira na cinjenicu da li uvazavaju jedan drugog respektivne vodje. Drugo, bez obzira na nedostatak agresivnog nacionalizma kod Albanaca u Albaniji, ako se masakri budu nastavili na Kosovu, ne iskljucuje se reagovanje posebno stanovnika severnih zona zemlje, usko povezanih sa Kosovom, izmedju ostalog i bliskim srodnickim vezama. I trece, trgovina oruzjem iz Albanije na Kosovo, bez obzira sto nije bila u srazmerama koje je propagirala srpska propagandisticka masinerija, mogla bi se pretvoriti u jedan opasan konfliktualan faktor. Ne zato sto bi nekoliko desetina ili stotina kalasnjikova koje prolaze na drugu stranu granice mogli da promene vojni balans izmedju jugoslovenske vojske dobro naoruzane i OVK naoruzane kalasnjikovima, vec zato sto bi ova trgovina dala argument Milosevicu za dalje operacije ciscenja na granici sa Albanijom.

Stampa u Tirani je obavestavala poslednjih dana da je u blizini grada Leza 60 kilometara od Tirane, policija zaustavila jedan kamion pun oruzja namenjenom Kosovu. Dva Albanaca, jedan gradjanin Albanije drugi Kosova, natovarili su oko 200 automatskih pusaka, 400 granata i odredjen arsenal municije.

U jednom intervjuu CNN posle posete Tirani, Beogradu i Pristini, Holbruk je rekao da mu je albanski premijer izjavio da Albanija ne moze u potpunosti kontrolisati svoje granice. Holbruk je govorio i o strahu o nekom "Ho Schi Min trail" o prelasku oruzja iz Albanije na Kosovo. Medjutim, ambasador OEBS u Tirani Daan Everts, posle izvrsene inspekcije na severnoj granici izjavio je da je trgovina oruzjem simbolicna. Cini se da je tesko stanje slabe albanske vojske s jedne strane i strah od kaznenih srpskih operacija u blizini albanske granice s druge strane, glavni razlog koji su ponukali NATO da drzi otvorenom opciju razmestanja i instaliranja vojnog prisustva, slicne sa UNPREDEP u Albaniji ili pak organizovanjem zajednickih manevara sa albanskom vojskom na severu Albanije.

Podrzavaoci susreta Rugova-Milosevic koji uglavnom podrazavaju i susret Nano - Milosevic skloni su da taj susret vide kao pozitivan korak. Za njih cinjenica da je Milosevic bio primoran da se sretne sa Rugovom znaci da jugoslovenski predsednik bio primoran da definitivno prizna legitimitet Rugove kao izabranog vodje Kosova. Isto tako, za podrzavaoce tog susreta treca strana je ipak postojala, ali da je bila u senci ili maskirana, verovatno da se ne bi stavio u tezak polozaj Milosevic posle Referenduma protiv medjunarodnog posredovanja. Bez Holbrukovih pregovora ne bi se mogao zamisliti susret od 15. maja.

Isto tako, zvanicnici u Tirani, kao pozitivan elemenat vide cinjenicu da je dijalog otvoren na federativnom nivou a ne republickom (srpskom), sto znaci da se i resenje treba traziti u tim okvirima.

S druge strane, protivnici susreta su ga kritikovali ne samo zbog nedostatka trece strane, vec posebno zbog cinjenice sto su se razgovori odvijali u uslovima kada su se na terenu nastavile srpske vojne operacije. Neki listovi u Tirani susret u Beogradu smatraju kao Krit II, to znaci kao jos jedan poraz za Albance i jos jednom pobedom Milosevica.

Naravno, bez prvog koraka tesko da se moze kretati putem koji ministar inostranih poslova Milo naziva dugim i visekilometarskim. Medjutim, ko je dobio vise od ovog prvog koraka, Rugova ili Milosevic rano je reci.

Poznato je da je Milosevic trenutno nagradjen obezbedjujuci munjevitu suspenziju dela sankcija, onih koje se ticu zabrana stranih investicija. Ako je Rugova ponudio kompromis, koji se moze pravdati, Zapad je ponudio koncesiju koja se cini ishitrenom. Razgovori o razgovorima nisu i sami razgovori, mogli bi smo se igrati recima.

Tirana se cini veoma jasnom barem po ovoj tacki. "Jos je rano nuditi sargarepe. Mi mislimo da je potrebno vise stapova", rekao je ministar inostranih poslova Milo. Albanci za metaforu "stapa i sargarepe" koriste malo grublju terminologiju, onu pogace i bica. Drugim recima, vreme je za bic, a ne za kolac.

S druge strane bivsi predsednik Berisa, koji je bio veoma kritican prema susretu na Kritu smatra susret Rugova

• Milosevic kao "jedan pozitivan korak ka resavanju problema". Berisa ponovo pruza podrsku Rugovi odustajuci od podrske Rugovinom politickom rivalu Demaciju. Sasvim neocekivano, list Demokratske partije poslednjih dana je napao ono sto je nazvao "patriotskim i folklornim stavovima" Demacija. Isto tako, cini se da je Berisa odustao od njegovog antiamerikanizma, sto ga je ne malo kostalo pre godinu dana, zahtevajuci samo americko insistiranje u razgovorima sa Kosovom. S druge strane, Berisa koji je jednom prilikom nazvao OVK "Arkanov proizvodom", na poslednjoj Konferenciji za stampu je izmenio recnik, najavljujuci da "ako se ne zaustavi Miloseviceva ruka, on ce se suociti sa najsnaznijom vojskom u regionu", referisuci se time OVK.

Iako se obicno prvi korak smatra i najtezim, pa i povodom Kosova, postoji opasnost da tezi ipak budu ostali koraci. Rugovin voz je dospeo na poslednju stanicu. Iza te stanice vise nema mira. Tamo je OVK. Ako Rugova dozivi neuspeh, to znaci da je doziveo neuspeh i mirni put. S druge strane, posle ovog koraka, svaki status kvo je neprihvatljiv, cak i nemoguc. Ako mirovni pregovori dozive neuspeh, onda iza njih sledi samo rat.

Izgleda paradoksalno, ali upravo posle prvog susreta izmedju istorijskih neprijatelja, postavlja se jasnije nego ikada pitanje: da li je bankrotorao mirni put? Bez sumnje, kasnjenja i ustrucavanja su favorizovali radikalizaciju kao sto i masakri i borbe na terenu otezavaju svakim danom sve vise i komromise za pregovarackim stolom. Ipak, jos je rano reci da je mirni put bankrotirao, ali nije rano reci da se taj put vise ne smatra i jedinim od strane mnogih Albanaca.

I dok su Albanci u Albaniji podeljeni u svojim gledistima za Rugovu, Demacija ili Cosju, cini se da nema razlika u gledistima kada je rec o OVK. Iako u Albaniji ima malo nacionalizma, to nije nije zasmetalo da OVK bude ovde veoma popularna. Listovu u Tirani stalno objavljuju intervjue sa borcima OVK koji se neretko nazivaju "oruzanim borcima slobode".

Ako susret u Beogradu lici na ono sto je jedan albanski novinar nazvao balet na ledu, ono sto se desava na brdima Kosova vise podseca na Ceceniju, a ono u gradovima na Palestinu, a sutra se ne iskljucuje da se negde drugde pojavi i severnoirska varijanta. Problem se postavlja: dok Milosevic predstavlja Milosevica, obicnog srpskog gradjanina, ali i srpskog policajca koji ubija i koji biva ubijen na brdima Kosova, Rugova predstavlja Rugovu, obicnog albanskog gradjanina koji zahteva nezavisnost od Srbije, ali ne i vojnika OVK koji se krece brdima Kosova.

AIM Tirana Remzi LANI