MILOSEVICEVO VELIKO SPREMANJE

Srpsko napredovanje unazad

AIM, BEOGRAD, 25. 6. 1998.

Milosevic je posle 17 sati provedenih s Holbrukom ustanovio da ima odresene ruke da ucvrsti svoj polozaj u zemlji i likvidira sve moguce otpore svojoj vlasti. Cak i one potencijalne. Ovoga puta na udaru su se nasli mediji, univerzitet i Crna Gora

"Iskustvo nas, na zalost, uci da kuda Holbruk prodje, demokratija obicno ne cveta. Zato se bojim da se ni Univerzitetu, ni medijima, a ni Crnoj Gori ne pise dobro", upozoravao je pre nekoliko dana na jednoj tribini u pres klubu beogradskog Medija-centra politikolog dr Ognjen Pribicevic. Na ovoj tribini govorilo se o smeni Konticeve vlade, a njen drugi ucesnik, profesor Pravnog fakulteta dr Stevan Lilic takodje je tim povodom razmisljao na temu "Milosevic i Amerikanci", i utvrdio kako je predsednik SRJ zapravo "ekskluzivni zastupnik interesa SAD u ovom regionu". Milosevic je, tvrdi dr Lilic, uvek imao pomoc SAD kada je dobijao politicku konkurenciju u drzavi.

Raspravi na ovu temu prisustvovala su inace i dvojica americkih diplomata koji su se primetno vrpoljili na stolicama u trenutku kada su za govornicom izricane tvrdnje o "Milosevicu kao americkom coveku", i Ricardu Holbruku iza koga ne cveta nista, pogotovo ne demokratija. Bez obzira na tacnost teze o Milosevicu kao americkom coveku, ostaje cnjenica da je posle 17 sati razgovora Holbruk zaista privoleo presednika SRJ da otpocne dijalog sa liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom. I da je samo nekoliko da na kasnije sledila serija poteza s Miloseviceve strane: uskracivanje frekvencija vecini nezavisnih elektronskih medija, pokusaj gasenja autonomije univerziteta preko novog zakona o univerzitetu, nezakonita smena savezne vlade i nametenje Momira Bulatovica kao saveznog premijera mimo volje Crne Gore. Iz svega ovoga bi se, naravno, lako mogao izvuci zakljucak kako je Milosevic posle 17 sati provedenih s Holbrukom ustanovio da ima odresene ruke da ucvrsti svoj polozaj u zemlji i likvidira sve moguce otpore svojoj vlasti. Cak i one potencijalne.

Sa slicnim uverenjem - da u zemlji moze da radi sta hoce i u meri u kojoj hoce, da njegove skupstine mogu da krse pravo i zakone, da on moze da menja sopstvenu politiku u bilo kom pravcu i da se zbog svega toga niko ne buni - Milosevic je ostajao i mnogo puta ranije posle susreta sa stranim diplomatama. Ne zadugo posto je posle pritisaka za Zapada promenio politiku prema bosanskim Srbima i zaveo blokadu na Drini, stradala je nekadasnja "Borba" i istovremeno krenula lavina na ostale nerezimske medije. Ubrzo posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, beogradske vlasti (tada pod kontrolom SPS-a), preuzele su kontrolu nad opozicionim Studiom B i pretvorile ga u svoj informativni privezak.

U svim ovim predhodnim slucajevima gazenja demokratskih principa, na Zapadu se nije dizalo previse buke. Cak bi se moglo reci da je Milosevic zbog odricanja od svoje predhodne nacionalne politike bio redovno nagradjivan. Od "balkanskog kasapina" postao je "garant stabilnosti i mira na Balkanu", pri cemu niko nije previse mario za njegove autoritarne manire, postupke i nedemokratsku vlast u Srbiji. Miloseviceva racunica je pokazivala da se zapadne vlade nece okrenuti protiv njega sve dok ima sta da im ustupa. Istovremeno, zapadni emisari su vodili racuna iskljucivo o politickoj trgovini koju mogu ovde da obave, ne mareci ni za sta drugo. Nije ih se previse ticalo ni to sto su ciljevi i rezultati njihovih misija i sedenja na Milosevicevom kanabetu na monopolizovanoj drzavnoj televiziji najcesce tumaceni i objasnjavani sasvim suprotno od stvarnog stanja stvari. Uglavnom u funkciji Milosevicevog odrzanja na vlasti.

Ovoga puta, u pokusaju da iskoristi dimnu zavesu oko Kosova, rezim u Beogradu deluje cak ambicioznije nego ikada ranije. Milosevic naime namerava da istim, kosovskim kamenom ubije odjednom tri ptice: natera nezavisne elektronske medije sirom Srbije da zacute, ubedi javnost kako se zakonom koji ukida autonomiju univerziteta ovoj instituciji zapravo daje prava autonomija i naposletku, preko nelegalne smene savezne vlade utice na rezultat i tok izbora u Crnoj Gori. Filozof dr Svetozar Stojanovic tvrdi da rezim time direktno radi protiv sebe. "Jedna lukava vlast, koja je inteligentno pokvarena, a ne glupacki pokvarena, nikada ne bi spakovala ovoliko stvari odjednom," primetio je ovih dana dr Stojanovic.

Zasto se u vreme otpocinjanja dijaloga sa Albancima na Kosovu "pakuje" toliko toga odjednom, i zasto se rezimu toliko zuri, za sada moze samo da se naslucuje. Zurba je tolika da ovoga puta nisu mogli a da je ne primete ni oni koji su dosad u slicnim prilikama Milosevicu obicno cuvali ledja ili bar izbegavali da "patroliraju" Srbijom dok su ovde ubijani nezavesni mediji. U Stejt departmentu su tako primetili kako je iznenadno smenjivanje Konticeve vlade licilo na prikriveni drzavni udar i obecali da ce s velikom paznjom pratiti dalje razvoj dogadjaja u Podgorici. Novu taktiku beogradskog rezima - jednim kamenom tri ptice - primetili su i u sedistu Evropske unije uz primedbu da je tako nesto cak i od Milosevica mnogo. S tim u vezi pominjan je i spoljni zid sankcija, ali ostao je utisak kako se medjunarodna zajednice, ipak, nece previse baviti univerzitetom i medijima u trenutku kada je predsednik SRJ ponovo izrastao u faktor mira i stabilnosti na Balkanu. Za zapad je uostalom vazno da neprekidno ima ponesto oko cega sa Milosevicem moze da se nagadja.

Za Milosevica je istovremeno vazno da uvek ima nesto da im ponudi, da zalihe ustupaka nikada nisu sasvim prazne. I jedni drugi dobro znaju da skidanje spoljnog zida sankcija podrazumeva istinsku demokratizaciju, a to opet, podrazumeva pre svega odlazak Milosevica s vlasti. Dok god ima sta da se trguje, Zapadu se nece previse zuriti da taj posao obavi. Milosevicu jos manje.

Mnogi analiticari razloge za ovoliku Milosevicevu ambicioznost vide ponajpre u velicini ustupaka koji slede oko Kosova i koji su bili predmet navodne trgovine sa Holbrukom. Ricard Holbruk je otisao zavrsivsi svoje poslove oko Kosova, dijalog polako pocinje, a Milosevic je ponovo ostao u uverenju da i dalje moze da radi sto god pozeli. Ima, medjutim, i misljenja da sinhrozivanu akciju na gusenju medija, univerziteta i Djukanovica ne bi trebalo do kraja povezivati iskljucivo sa kosovskom pricom. Rec je, navodno , o cistoj preventivi i Milosevicevoj staroj navici da sve drzi pod kontrolom. U skladu sa njegovom toliko puta ispoljenom logikom po kojoj je "sve ispod 100 odsto kontrole vlasti zapravo neprihvatljiv i nedopustiv rizik".

Do najnovije Miloseviceve akcije dolazi inace u trenutku kada je i definitvno postalo jasno da je SR Jugoslavija postala zemlja sa tri razlicita sistema: srbijanskim, crnogorskim i kosovsko-metohijskim. Iako je na prvi pogled sve pocelo zbog onog kosovskog, cini se da je glavna preokupacija predsednika SRJ ipak ono sto se zbiva u Podgorici. Pojava terorizma na Kosovu po svemu sudeci neuporedivo manje plasi Milosevica nego reforme koje dolaze iz pravca Crne Gore. Pobeda Mila Djukanovica na predsednickim izborima u Crnoj Gori bila je do sada najtezi udarac Milosevicevom rezimu za dsetak godina vladavine, a eventualna pobeda na predstojecim parlamentarnim izborima iste politicke grupacije bila bi, za zvanicni Beograd ravna katastrofi. Eliminacija Djukanovica, s druge strane, znacila bi i trajnije uklanjanje svake reformske opcija na ovim prostorima. Posle toga sve bi kasnije islo neuporedivo lakse. Svaki sledeci pokusaj gusenja medija, univerziteta, ili bilo cega drugog, nailazio bi iskljucivo na apatiju i bilo be sve manje onih koji bi tako nesto uopste primecivali.

U onom sto trenutno cini, Milosevic u dobroj meri i racuna upravo na apatiju nastalu onoga trenutka kada je nekadasnja koalicija "Zajedno" procerdla ogromnu energiju za promene posle visemesecnih ulicnih protesta. Igranje na ovu kartu opredelilo je izgleda rezim da dosadasnju taktiku "inteligentno pokvarene vlasti" zameni taktikom "glupacki pokvarene vlasti" koja otvara mnogo frontova odjednom. Dok Zapad ponovo tvrdi da ce drzati beogradski rezim pod prismotrom, mnogi elektronski mediji po unutrasnjosti Srbije i autonomija univerziteta polako nestaju. Oko medija galame samo oni koji su direktno ugrozeni, na studentskim protestima nema cak ni kriticne mase onih o cijoj se kozi direktno radi. "Pokret otpora" vidljiv je jedino u Crnoj Gori gde se istovremeno strahuje da bi tamosnje reforme Holbruk i ostali zapadni emisari mogli da puste niz vodu trgujuci s Milosevicehem oko Kosova. Marginalizovana opozicija za to vreme pokusava da se oglasi i pomalo stidljivo zakazuje u Beogradu prvi ulicni protestni skup posle mnogo vremena. Izvinjavajuci se pri tom unapred da se ne radi o obanvaljanju nekdasnjih protesta.

O kakvim se razmerama apatije radi i o sve manjem broju onih koji su spremni da dignu glavu i rec protiv Milosevica, mozda ponajbolje govori i atmosfera koja ovih dana vlada po fakultetskim amfiteatrima. Nekoliko godina posle one studentske poruke koja je obelezila beznadezne ratne godine - "Samo da diplomiram, pa cu da emigriram", na jednom studentskom skupu ovih dana, preovladala je pesimisticna i na zalost tacna prognoza: u Srbiji se u medjuvremenu ama bas nista nije promenilo.              |    ¹  ²  + Nenad Stefanovic (AIM)