Stafeta vaskrsla u Sloveniji

(Ljubljana, 25.5.1998)

U bliskoj proslosti bi omladinci i omladinke na dan 25. maja, u nekadasnjoj Jugoslaviji, praznovali svoj praznik, Dan mladosti. Idilicno nosenje palice trajalo je sve dok se medju prvima protiv stafete mladosti, sleta, takvog praznika te kulta licnosti pokojnog predsednika Tita nisu pobunili ljubljanski studenti, pre nesto vise od jedne decenije. A danas, kada vise nema ni Tita, ni partije, niti one Jugoslavije, neki slovenacki omladinci setili su se da obeleze 25. maj na staromodan nacin - nosenjem stafete, ovog puta od Maribora do Pirana.

Stafeta solidarnosti

Organizator poslednje ôstafete Mladostiö je podmladak Udruzene liste socijalnih demokrata, sto ce reci da su se Tita ovog puta latili reformisani, mladjahni slovenacki komunisti. Istina, novo vreme donelo je i neke inovacije, tako da su danasnji omladinci, za razliku od nekadasnjih kolega, iako ih nije cekalo trcanje na rastojanju od Triglava pa do Vardara, krenuli da preprece Sloveniju biciklima. Pedale su poceli da guraju tri dana ranije, sigurni da za to vreme mogu da stignu od istoka do zapada drzave. Bicikli nisu jedina novost, jer je i sve ostalo prilagodjeno duhu modernog vremena; maratonci, na primer, umesto klasicne stafete mladosti nose tzv. kutiju ôsolidarnostiö, u koju prikupljaju dobrovoljne priloge koji ce biti uruceni vodji terapeutske grupe iz Sopotnice kod Skofije Loke, kako bi nastavio program lecenja narkomana. U skladu s tim se, za razliku od nekadasnje stafete mladosti, sadasnja zove ôstafeta solidarnostiö, cime su organizatori feste, pripadnici Mladog foruma socijal-demokrata, hteli da istaknu vaznost solidarnosti u drustvu. Manifestacija je okoncana prigodnom zurkom u Piranu i ubuduce bi, prema obecanjima organizatora, trebalo da postane tradicionalna.

Zanimljivo je da je najnovija akcija reformisanih komunista podstakla prilicnu medijisku radoznalost. Naravno, nisu svi bili odusevljeni idejom ôvaskrsavanja relikata represivnog rezimaö, iako se vecina komentatora slaze u oceni da je stafeta solidarnosti po svim gradovima koji su joj bili na putu - naletela na ôsrdacan prijemö. Radost sirokih narodnih masa nije smetala komentatoru dnevnika ôDeloö da ceo poduhvat nazove ôstafetom ludostiö, dok je kolumnista tabloida ôSlovenske noviceö autorima ideje o novodobnoj stafeti predlozio da pored nje organizuju i poneki Goli otok, kakvo sudjenje politickim protivnicima ili neku drugu, prepoznatljivu manifestaciju iz vremena socijalizma. Trezveniji posmatraci su bili nesto blazi, zakljucivsi da je najnovija stafetna provokacija samo izraz bunta mlade generacije, koja je pogodjena visokim stepenom nezaposlenosti, rastucom netolerancijom u drustvu i mnogim drugim problemima koje socijalizam nije poznavao, te da stoga mladi socijalisti imaju pravo da iz ostavstine nedavne proslosti izvuku i poneko pozitivno secanje.

Sto se Slovenije tice, reminiscencije vezane za stafetu i hepeninzi povodom

1. maja nisu usamljeni slucajevi, vezani samo za secanje mladih socijalista. Od pocetka devedesetih svake godine i ljubljanski magazin Mladina obelezi 4. maj (ili 25. maj, kako-kad), tako sto posveti poseban blok za clanke o Josipu Brozu i svima koji su mu bili bliski, a u pozitivnom secanju na Marsala ne zaostaju ni pojedini nacionalni dnevnici; u emisijama koje emituju elektronski mediji istim povodom redovno nastupa i Ivo Godnic, glumac, koji imitira Tita. Godnicu je, doduse, lik Tita unekoliko dosadio, pa je odlucio da ove godine oponasa Jovanku... Ni tu nije kraj Titovom posmrtnom zivotu u samostalnoj Sloveniji, posto ovde zivi i jedini virtuelni Tito na svetu. Sve je pocelo 1994. godine, kada su dvojica studenata na jednom od racunara ljubljanskog Univerziteta kreirali Titovu kucnu stranu na Internetu. Ni cetiri godine kasnije ova strana nije dozlogrdila radoznalcima koji bi hteli da obnove secanje na Titov lik i delo, ili da mu napisu pismo... Moglo bi cak da se kaze da je osamnaest godina posle svoje smrti, zahvaljujuci tehnoloskoj i elektronskoj revoluciji - Tito ponovo medju nama.

Virtuelni Tito

"Tito's home page" je sigurno jedna od zanimljivijih i najduhovitije uredjenih strana World Wajd Weba (WWW). Srfere doceka Titova slika, te datumi njegovog rodjenja, smrti i ponovnog rodjenja na Internetu. Posetiocima je ujedno omoguceno da cuju Titove originalne govore, pesme o Titu (recimo - Zdravka olica: Druze Tito, mi ti se kunemo, uz pratnju slovenacke filharmonije), da pogledaju fotke iz najrazlicitijih Marsalovih faza i, konacno, da dopisu svoje mnenje za novinu Tito's Tribune.

• Kao i cim prije, tako i sada dokazujem kako cenim demokratiju, tako da sva vasa pisma, pa tako i ona sa kritickim mislima, objavljujem. Vas Tito.- Ova poruka, overena Titovim karakteristicnim potpisom predstavlja uvodnik u njegov elektronski casopis; nadalje, gosti su u prilici da prihvate ili odbiju internetovsko nagovaranje (na O.K. engleskom) da prelistaju foto album sa carobnim slikama (uz sugestiju - I was da handsome - i preporukom da prvo bace pogled na neke od fototgrafija koje su snimljene pre i u vreme Drugog svetskog rata) pri cemu vam Tito, bez imalo skromnosti sugerise da ne propustite ni ostale zanimljive slike te posebno scene u kojima je ovekovecen sa svetskim liderima... Pored toga mozete da osvezite i znanje o vaznijim datumima u Titovom zivotu, te pronadjete spisak najvaznije bibliografije (o Titu, naravno). Najzad, ove godine je TitoÆs home page pretrpeo radikalne izmene; tako je, na primer, sada moguce pogledati i Titove medalje i ordene, listu Titovih putovanja, njegove najvaznije statue, procitati sve o Titovim suprugama i njegovim drugim zenama, preslusati poduzi i prosireni izbor pesama, posvecenih drugu Titu i Partiji... Stavise, tu je cak i poseban pretinac u kome cete otkriti Tita koji samokriticki priznaje sve svoje grehe. To poglavlje, istini za volju, i nije bas toliko obimno koliko bi moralo biti, posto, za sada, pominje samo Goli otok. Ali, i to je nesto. Za pocetak...

Ovaj duhoviti i savremeno osmisljeni drzavnicki projekat dozivotnog jugoslovenskog predsednika dobio je nekoliko internetovskih nagrada (za originalnost i zanimljivost), tako da nije nista neobicno da je virtuelnog Tita samo u poslednje dve godine posetilo vise od 58.000 srfera. Stranu je potpisao "Josko iz Slovenije", sto ne znaci da se Broz povampirio, vec su mu elektronski zivot podarila gorepomenuta dva studenta ljubljanskog univerziteta: Martin Srebotnjak, student Akademije za glumu (AGRFT) i reziser, te njegov prijatelj Matija Marolt, student Fakulteta za racunarstvo. Nije nista manje zanimljiva ni cinjenica da Tito's home page nije nikakav komercijalni poduhvat, vec privatna inicijativa dva mastovita zanesenjaka kojima nije bliska toliko popularna anti-nostalgija. Oni su, jednostavno, svoju stranu posvetili secanju na Tita i - nista vise. Ne samo to - upravo ova strana je postala retka dodirna i zajednicka tacka na kojoj se susrece i preko Interneta razgovara na desetine "individua" iz svih delova bivse zajednicke domovine sa bivsim zajednickim Titom, sada odeljenim sto novim granicama, sto bivsim ratovima.

Iako se cinilo da se tokom proteklih godina sveopsteg svodjenja racuna raskrcmilo sve sto se raskrcmiti dalo, ispalo je nije tako; ni virtuelnom Titu nije dopusteno da uziva u zasluzenom miru. Iako strana nije koriscena u komercijalne svrhe, pojavila su se pitanja sta Tito uopste trazi na hard- disku bas Ljubljanskog univerziteta, i ko ce njegovo podstanarstvo tu da plati? Autori ni u snovima nisu slutili da bi iko mogao da pomisli, a potom pokusa i da naplati Titovu biografiju "virtuelnom Titu"... Dobro, naletali su na najrazlicitije probleme dok su postavljali Titovu stranu. Enciklopedija Britanika, recimo, nije dozvolila objavljivanje svoje verzije Titove biografije, a konacno je virtuelni Tito (zbog ideoloskih razloga) dislociran sa univerzitetskih racunara u Ljubljani i preseljen na americku adresu: http://www.titoville.com/ koju sponzorise Amadej, jedna od slovenackih kompjuterskih firmi. Bilo kako bilo, virtuelni Tito ovih dana, tacnije 25. maja, umesto stafete Mladosti veselo prima elektronsku postu iz svih krajeva svoje nekadasnje domovine i sveta. Tako se na neocekivan nacin obistinila ona - "i posle Tita, Tito!".

Paradoks je sto su poslednje titoisticke akcije, sto ljubljanskih studenata, sto mladih komunista, potpuno u suprotnosti sa nastojanjima prethodne generacije. Jer, Slovenija je u bivsoj drzavi prednjacila po inicijativama za rusenje kulta Josipa Broza. Pre dvanaest godina su se upravo u Sloveniji pojavili bedzevi sa parolom ôStafeta, ne hvalaö i plakat ôNovog kolektivizmaö koji je ismevao Dan mladosti, poredeci ga sa nacistickim svetkovinama; potom su studenti ljubljanskog Univerziteta pred tadasnjom slovenackom skupstinom ôobradiliö balvan, nacinivsi od njega grotesknu stafetnu palicu, uz poruku jugoslovenskom omladinskom rukovodstvu da mogu, ako bas hoce, oni licno i personalno da odnesu tu stafetu mrtvom predsedniku, posto je za njihovu (omladinsku) bazu cela ta prica zavrsena. Isti balvan je vec narednog jutra zavrsio, ne na djubristu istorije, nego na pravom smetlistu; a stafeta mladosti je iduce godine i zvanicno ukinuta.

Stoga vaskrsnuce nove stafete i virtuelnog Tita za Sloveniju ne znaci plimu jugonostalgije ili povratak u proslost. Ona je samo siguran dokaz da i u ekonomski i politicki stabilnoj i uspesnoj Sloveniji jos uvek postoji lepo secanje na dobra, stara vremena, u Onoj Jugoslaviji.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)