ALBANIJA: DEBATA O ZAKONU O ELEKTRONSKIM MEDIJIMA

AIM JUNIOR Tirana

Po prvi put u Albaniji jedan Zakon se podvrgava javnoj debati pre nego sto biva usvajan u Parlamentu. Jedan od listova u Tirani je poslednjih dana objavio Nacrt Zakona o elektronskim medijima u Albaniji. Usledila je zatim diskusija na organizovanom seminaru u Tirani o clanovima ovog Nacrta Zakona, gde su ucestvovali i predstavnici privatnih albanskih elektronskih medija, razna udruzenja medija i drugi strucnjaci.

Debatu je prenosila sva stampa, u koju su se kao i obicno ukljucile politicke snage kada je, cini se, jos jednom pronadjen dobar povod za medjusobna optuzivanja. Period do juna meseca predvidjen kao period razmatranja i debate, ima mogucnosti da se pretvori u period svadja i politickih nevolja, a onda ce se Nacrt Zakona naci pred Parlamentom.

I dok se diskusije nastavljaju, oko 55 privatnih radija i TV koje postoje od pre godinu dana na citavoj teritoriji Albanije, sada nezakonito funkcionisu. Jer, odlukom Parlamenta od prosle godine, privatnim radio i TV stanicama koje su pocele da funkcionisu po prvi put februara 1997., dozvoljen je jednogodisnji rad, tacnije do 14. maja ove godine, kada se ocekivalo da ce biti spreman novi Zakon o privatnim elektronskim medijima.

Jednogodisnji period tranzicije, kada su privatni radiji u stvari bili piratski, bio je period u kome je svako ko je to mogao prigrabio frekvenciju i poceo da emituje program bez ikakvih bojazni od bilo kakvih ogranicenja. Zacudo, usled drasticnih ogranicenja koje je nametnuo Berisa, tokom pet godina njegove vladavine, s jedne strane strogo kontrolisao drzavni TV, a s druge nije dozvolio postojanje privatnih elektronskih medija, preslo se u jednu igru bez pravila. Sada, novi Zakon trazi da disciplinuje ono sto se mora disciplinovati, ali i to se isto tako cini veoma teskom igrom.

U stvari, pocetni rad u stvaranju Zakona o elektronskim medijima datira od februara 1995. godine, kada je tadasnja parlamnetrana Komisija o sredstvima javnog informisanja stvorila radnu grupu, koja je tokom osam meseci radila i pripremila prvu verziju Zakona o javnoj Radio-televiziji. Pocetkom 1997. godine parlamentrana Komisija za sredstva javnog informisanja, proizasla iz spornih izbora 1996., ponovo se vratila radu na ovom Zakonu. U poslednjim satima pre raspustanja Parlamenta, upaljeno je zeleno svetlo za privatne elektronske medije u Albaniji, zavrsivsi tako sa drzavnim monopolom u ovoj oblasti.

Na kraju krajeva, samo je treca parlamentrana Komisija pod upravom socijaliste Muse Ulqini inace njenog aktuelnog predsednika za masmedije uspela da pripremi jedan potpun Zakon, kako za javnu RTV tako i za one privatne. "Grupa se oslanjala na prethodnim iskustvima, stvarajuci ovu zaokruzenu zakonsku verziju koja regulise privatno, javno, kablovsko, satelitsko radiotelevizijsko emitovanje" kaze Ulqini. Ovaj projekat je podvrgnut i trima ekspertizama od strane eksperata Saveta Evrope novembra 1995. maja 1997.,februara 1998., i americkih eksperata podsredstvom ambasade SAD u Tirani februara

1. godine.

Ponudjeni predlog od strane eksperata je smatran liberalnijim nego prethodni. Najzanacajniji korak bice transformacija drzavnog RTV u javni RTV. Prema ponudjenom prelogu, 1. januara iduce godine, albanska Radiotelevizija nece vise biti glas Vlade, vec VOX POPULLLI, dakle glas javnosti.

Eksperti kazu da ce "ova transformacija pridoneti nezavisnosti javne TV od drzave i posebno od strane njenih izvrsnih organa, koja je bila pod njenom kapom, i bila rob politike bilo koga na vlasti".

U Albaniji je "borba za plavi ekran" bila jedan od glavnih aspekata politickog konflikta. Tokom pet Berisinih godina, TV je pretvoren u njegovog glasnogovornika. Kasnije, dolaskom nove Vlade uoceno je vece otvaranje, ali su opet promene bile male. Prema jednom nedavnom ispitivanju koje su sproveli Albanian Media Institute i Press NoW, govori o veoma niskom kredibilitetu drzavne RTV. 65 odsto anketiranih u Tirani bilo je misljenja da je drzavni TV jos uvek glasnogovornik Vlade. Avgusta prosle godine, bivsi predsednik Parlamennta Pjetr Arbnori, stupio je u strajk gladju, koji je trajao tri nedelje, protestujuci zbog onoga sto je opozicija smatrala "informativnim mrakom drzavne TV i cenzurisanjem opozicije". Arbnori i opozicija su tada zahtevali da se vreme aktivnosti politickih pratija na TV podeli prema francuskom modelu: jedna trecina termina u emisijama vesti da bude rezervisana za Vladu, jedna trecina za parlamentranu vecinu, a poslednja trecina parlamentarnoj opoziciji. Medjutim, ova varijanta nije naisla na naklonost kod socijalisticke vecine.

Kompromisom u poslednjem trenutku, koji je postigao predsednik Meidani i kada se zdravstveno stanje Arbnorija pogorsavalo, parlament je odlucio da se raspolozivo vreme podeli izmedju pozicije i opozicije prema dobijenim procentima na poslednjim izborima i to prema proporcionalnom sistemu. Usvajanje ovog zakona 17. septembra opozicija je ocenila kao njenu pobedu, dok je sam Zakon nazvala "amandman Arbnori" Demokratska partija, najveca opoziciona partija cini se da nece tako lako glasati za ovaj predlog Zakona. Demokrate su krenule u napad. Villi Minarolli, sekretar za odnose sa javnoscu pri Demokratskoj partiji u posebnoj izjavi okarakterisao je ovaj Nacrt Zakona zatvaranjem usta opoziciji kojim se ne garantuje pluralizam u javnim medijima.

S druge strane, nisu nedostajale ni primedbe od strane predstavnika privatnih medija. Predsednik Udruzenja elektronskim medija, Aleksander Frangaj, koji je i vlasnik jedne privatne RTV u Tirani kaze da "kriteriji za davanje licenci trebaju biti odredjenije, dok bi odnos originalnog programa i stranog trebao bi biti manji, zbog ogranicenih mogucnosti proizvodnje progarama u Albaniji". U Nacrtu Zakona se odredjuje da 60 odsto TV programa treba da bude Evropskog porekla i jedna cetvrtina (25. odsto) tog programa treba da bude domace proizvodnje.

Jos jedna zabrinutost vlasnika privatnih medija u Albaniji je i cinjenica da se po tom Nacrtu ukida pravo biznismenima koji vrse i druge aktivnosti da otvaraju radio ili TV stanicu, i sve to u nastojanju da se izbegne ono sto se naziva fenomen Berluskoni. "Mi kao udruzenje nismo protiv evropskih praksi, ali s druge strane treba uzeti u obzir i specificne uslove u Albaniji", kaze Frangaj.

Za mesec dana Zakon ce biti usvojen, ali jos uvek ostaju otvorena pitanja. Ko ce dobiti dozole? Kome ce biti dodeljene frekvencije? Vec sada se predstavnici privatnih radija nostalgicno prisecaju vremena kada su radili u piratskim radijima.

AIM Tirana Gentijan COCOLLI