KONKURS ZA CELNOG GENERALA

Zasto Slobodan Milosevic smenjuje M. Perisica?

AIM, BEOGRAD, 24. 5. 1998.

Pozivajuci se na Montenufaks, gotovo sva domaca dnevna stampa objavila je nedavno vest iz "poverljivih izvora" o tome kako "predsednik SRJ Slobodan Milosevic priprema smenu nacelnika Generalstaba VJ Momcila Perisica". Samo dan kasnije, neformalnim kanalima u beogradskoj Palati pravde, na primer, cirkulisala je prica da je taj cin vec obavljen i kako Gazda ceka samo povoljan trenutak da je u odredjenoj formi pusti u javnost.

I do sada je general Perisic najmanje tri puta "smenjivan", ali se uvek ispostavljalo bar u ovom slucaju da "poverljivi izvori inforamcija" plasirani u javnost nisu se uvek pokazivali tacnim. General je dosad preziveo sve krize i evo punih se pet godina odrzava u sedlu prvog generala VJ. Ovaj put, medjutim, javnost ne bi trebalo da se iznenadi ako general stvarno bude maknut sa polozaja, mozda cak i vrlo brzo. Ako je suditi po dosadasnjem iskustvu takve stvatri se obicno desavaju 16. juna za Dan vojske Jugoslavije kada se pod firmom unapredjenja ili penzionisanja resavaju krupna kadrovska pitanja u vojsci.

Zasto bi se Slobodan Milosevic lisavao usluga svog u sustini vise nego lojanog generala, iako mu to pravo daje clan

1. saveznog Ustava po kome predsednik Republike "postavlja, unapredjuje i razresava oficire Vojske Jugoslavije".

Pedesetcetvorogodisnji general Momcilo Perisic munjevito se uspinjao lestvicom vojne hijerarhije. Ratni kovitlac ga je zatekao na duznosti komandanta Artiljerijsko skolskog centra u Zadru, u cinu pukovnika. Tu je stekao i pocetnu "ratnu slavu", lupajuci artiljerijom uglavnom po "vojnim ciljevima" civilne objekte. Ratnu slavu je nadgradjivao mestom komandanta Bileckog, odnosno Hercegovackog korpusa, ali sad vec u cinu generala i sa laskavim pocasnim zvanjem viteza od Mostara u krugovima "patriotske nomenklature" u Beogradu . Odatle je, posle sporadicnog bombardovanja grada, prekomandovan u Nis i postavljen za komandanta Trece armije, da bi ubrzo bio lansiran i na najvisu komandnu poziciju u Vojsci Jugoslavije-nacelnika generalstaba.

Iako je za samo dve godine napredovao od pukovnika do general-pukovnika, neke informacije (doduse, tesko proverljive) govore da je Perisic bio nezadovoljan zato sto prosle godine, o Danu VJ - 16. juna, nije prisio cin genrala armije. Taj mu nastup "karijeristicke nezajazljivosti", kazu, vrhovna vlast nije oprostila, jer je ostao "praznih saka" i u naredenoj rundi vojnih avanzovanja o Novoj godini, i to uprkos tome sto je Momcilo Perisic bio jedan od prvih cestitara Slobodanu Milosevicu kad je ovaj "na misice" osvojio mesto predsednika savezne drzave, pri cemu je general u cestitki akcentovao "hrabrost" i "mudrost" svog novog vrhovnog komandanta.

General se u domacoj javnosti predstavio kao skroman covek asketskih manira koji pati sto njegovih desetak i vise hiljada staresina, na primer, nema "nikakva krov nad glavom". Medjutim, koliko nam je poznato, Vojska nije demantovala skandalozno medijsko otkrice, od pre dva meseca, "da se nacelnik Generalstaba sa porodicom baskari u dedinjskoj vili od nekih 500 kvadrata, a ciji je mesecni zakup u iznosu od 5.100 dolara, pre nego sto se u nju uselio Perisic, placao bivsi americki vojni izaslanik u Beogradu potpukovnik Majkl Herin`. Dobro, to mu vrhovna vlast valjda i ne racuna u greh, posto je sve i ucinjeno s njenim blagoslovom.

Uprkos tome sto je najcesce bivao na oprezu, izgleda da nije uvek umeo da na "adekvatan nacin" proprati poteze u politici Slobodana Milosevica. Time je Perisic popunjavao svoj dosije. Nedavno je "Nasoj Borbi", izmedju ostalog, Perisic izjavio i sledece: "Vojska Jugoslavije je jedina institucija koja je sprecila da se u ovoj zemlji ponovi Albanija i zbog toga ne dozvoljavam da se njena uloga na bilo koji nacin devalvira. Nema u ovoj zemlji ni jedan odsto ljudi koji su na celu institucija a da rade da tim institucijama bude bolje, vec samo gledaju da njima bude bolje. Odgovorno tvrdim da to nije slucaj sa Vojskom Jugoslavije i da je duznost novinara da prepoznaju sta je ko ucinio u sprecavanju golgote ovog naroda". Bice da su se u toj generalovoj jetkoj kritici prepoznali mnogi iz politickog establismenta u Beogradu.

Otkako su pocele politicke igre u Crnoj Gori i oko nje, politickoj eliti sa Milosevicem na celu nimalo se nisu dopali Perisicevi nagovestaji da se Vojska u te igre nece uplitati, a pomenutu elitu su jos vise iritirale ucestale izjave crnogorskog predsednika Mila Djukoanovica koje su krcate komplimentima vojnim vlastima zbog njihovog "mudrog drzanja u crnogorskoj krizi". Prema nekim i javno izrazenim misljenjima, aktuelni predsednik SRJ strahuje da bi Momcilo Perisic mogao da prevede Vojsku na stranu Mila Djukanovica. Medjutim, malo je verovatno da perisic za tako nesto, najblaze receno, i ima cak i ambicija.

Neki analiticari ovdasnjih prilika takodje veruju da generalov animozitet prema aktuelnom ministru odbrane Pavlu Bulatovicu (koji je po svoj prilici nesporan) potice od neslaganja u odnosu na vanredno stanje: dok je ministar, tvrdi se, uporno insistirao da se u Crnoj Gori zavede vanredno stanje, general ne manje uporno tome protivio. Uzgred budu receno, tesko je poverovati da ce se Slobodan Milosevic odluciti na zavodjenje vanrednog stanja u Crnoj Gori.

To bi podrazumevalo otvorenu upotrebu oruzane sile, a desetogodisnje iskustvo Miloseviceve vladavine govori da je njegova taktika iskljucivo - podzemna, taktika permanentne krize kojom on upravlja tudjom rukom.

Savezni ustav o vanrednom stanju ne kaze nista. U Zakonu o Vojsci Jugosalvije vanredno se stanje pominje samo na jednom mestu, U clanu 4. Zakona o odbrani stoji da Savezna skupstina, "zavisno od obima i stepena opasnosti koja predstoji ili je nastala", osim "neposredne ratne opasnosti" i "ratnog stanja", "proglasava" i "vanredno stanje", i to u slucaju "ako dodje do unutrasnjih nemira vecih razmera kojima se nasiljem ugrozava ustavni poredak zemlje..." Dakle, sva tri neprijatna stanja proglasava Savezna skupstina. U clanu 5. istog zakona stoji da se vanredno stanje moze proglasiti i samo na "delu teritorije", pri cemu je takodje veoma vazan stav: "Pre proglasenja vanrednog stanja na teritoriji ili na delu teritorije samo jedne republike clanice pribavlja se, u roku od 48 sati misljenje skupstine republike clanice ili republicke vlade kad republicka skupstina nije u mogucnosti da se sastane."

Cela prica o zavodjenju vanrednog stanja u Crnoj Gori, koja je ovih dana tako rasirena u nasoj javnosti a koju vrlo vesto podgrejava rezimska propaganda, mogla bi biti prvenstveno usmerena na zastrasivanje birackog tela u Crnoj Gori, ne bi li se ono u vecini opredelilo za struju Momira Bulatovica na predstojecim parlamentarnim izborima, cime bi Slobodan Milosevic i Momir Bulatovic bar formalno resili sve probleme svoje vladavine.

Razlog za smenu nacelnika generalstaba mogla bi biti i cestitka Milu Djukanovicu na izboru za predsednika Crne Gore. Mana bi mu mogla biti i uvodjenje redovnih konferencija za stampu Vojske Jugoslavije. U prva dva razgovora sa novinarima, vojnici se nisu libili da upute zamerke drzavi i njenoj ne brizi za vojsku. Uostalom, Perisic bi mogao otici i zbog, kako se tvrdi, odbijanja da izvede vojskeu na ulicu u vreme velikih gradjanaskih protesta u Srbiji i blagog odnosa prema krizi u Crnoj Gori.

Ovog casa u spekulativnom polju cirkulisu tri general-pukovnika kao Perisicevi moguci naslednici. Uprkos tome sto se sasvim primakao sedmoj deceniji zivota i sto je sedam, osam godina stariji od druge dvojice, Dragoljub Ojdanic je najcesce u opticaju. Trenutno je Perisicev zamenik, ali najbolja mu je preporuka cinjenica da je covek pobozno odan SRS-u i Milosevicu. Ljubisa Velickovic je komandant najelitnijeg vida oruzanih snaga, tj. RV i PVO, sto je od znacaja u svim kadrovskim kombinatorikama. Aleksandar Dimitrijevic je, opet, nacelnik svih sluzbi bezbednosti u Vojsci, sto je takodje vise nego dovoljan kvalifikativ u konkursu za novog Perisica.

Stipe Sikavica (AIM)