Levica ukida autonomiju univerziteta

Bunt protiv vladinog Predloga zakona o univerzitetu

***LEVICA I DESNICA UKIDJU AUTONOMIJU UNIVERZITETA

AIM, BEOGRAD, 24. 5. 1998.

"Hajmo, hajde, svi na Zapad!" Ovako je razocarana i rezignirana studentkinja pozdravila svoje kolege na jednom od protestnih skupova koji poslednjih nekoliko dana svakodnevno organizuju visokoskolci, zajedno sa svojim profesorima- u znak pobune protiv vladinog Predloga zakona o univerzitetu, koji se dozivljava kao uvodjenje komesarske uprave u akademski prostor. Sva gorcina talozena od bunta kojim je Beograd prosle godine "zadivio svet" stala je u ovu izmenjenu, nekada kultnu parolu - "Hajmo, hajde, svi u napad"- metaforu za pozitivnu energiju i gradjanske slobode bez kojih se ne moze zamisliti civilno drustvo. Odgovor vlasti na zahteve "pobunjenog univerziteta" stigao je dvanaestak meseci kasnije, u prvoj dekadi maja, u vidu dokumenta kojim se, tvrde slobodnomisleci akademski svet, potpuno ukida autonomija i jedan od stubova svake nacije pretvara u obicno preduzece.

Ako se usvoji tekst koji ce se u utorak naci pred poslanicima Skupstine Srbije, univerzitet ce se potpuno "centralizovati", a sva prava ce u tom slucaju otici u ruke vlade i resornog ministra. To znaci da ce oni postavljati rektore i dekane, a preko njih ce imati i direktnog uticaja na kadrovska resenja i promociju u akademska zvanja. To prakticno znaci organizaciju univerziteta po dvopartijskim merilima levice na vlasti i njihovu apsolutnu dominaciju u svakoj pori akademskog zivota.

"Sasvim je jasno da ce svaka vlada nastojati da u upravnim i nadzornim odborima, na mestima dekana i rektora postavi ideoloski podobne i politicki poslusne. U uslovima izrazite politicke nestabilnosti, sa cestim promenama vlada, svaka promena u ovom slucaju, dovodice do temeljnih lomova na univerzitetu, jer ce se menjati svi upravni faktori. Tako ce univerzitet postati ratnicko polje i vise brinuti o tome koja ce stranka pobediti na izborima i formirati vladu, nego o problemima nauke i obrazovanja. Umesto depolitizacije- ovim predlogom zakona izvrsena je najporaznija politizacija univerziteta", upozorava dr Ilija Vujacic, profesor Fakulteta politickih nauka u Beogradu.

Dokumentom koji je radjen u najvecoj diskreciji i bez znanja univerziteta, cak i beogradskog rektora, poostrava se i rezim studiranja, smanjuje se broj ispita koji se moze preneti u narednu godinu i uvode rigoroznija pravila kod zadrzavanja statusa redovnih studenata. Medjutim, u javnosti je vec iskristalisano uverenje da ce se ovoga puta studentima "popustiti" i uvodjenje reda u vecito studiranje ostaviti za neke druge prilike.

Zakonodavci se brane od napada tako sto optuzuju sve kriticare da vode politiku i da su njihove reakcije ustvari lament nad samoupravljanjem koji im je dozvoljavao "da se biraju izmedju sebe u jednom uskom krugu". U obrusavanju na profesore "zbog tugovanke za samoupravnim principima", najgrlatiji su nekadasnji najvatreniji apologeti "radnickog ustava", ko ji su ga svojevremeno glorifikovali i na tome sjajno gradili karijeru.

Potpredsednici vlade, dr Ratko Markovic, dr Milovan Bojic i dr Vojislav Seselj, prvi su predstavili vladin predlog javnosti. Objasnjavajuci da je donet jedan odlican i moderan zakon, kazali su da osnivac, odnosno drzava ( a drzava su oni) ima sva prava po tom svojinskom osnovu.

Za ovu tvrdnju dr Dragoljub Popovic, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu kaze da je posledica potpuno nakaradnih shvatanja: "Kazu da drzava finansira drzavne univerzitete, pa onda, eto, moze i da odredjuje kako ce se njima upravljati. Budzetska sredstva ne pripadaju ministrima na onakav nacin na kakav sredstva Univerziteta "Braca Karic" pripadaju porodici koja je taj univerzitet osnovala. Bice da su se u tom pogledu zbunila nasa gospoda ministri, pa ih na tu zabunu treba podsetiti", upozorava dr Popovic.

U istoriji Univerziteta u Beogradu, najstarijoj i najprestiznijoj akademskoj ustanovi u Srbiji, dosad se nikad nije dogodilo da se usvoji dokument kojim se guse sva upravljacka prava i slobode. Beogradski univerzitet je do sada preziveo razne napade i nastavio da postoji- preziveo je osam promena naziva drzava, nebrojeno mnogo vlada, niz ratova, medju kojima i dva svetska.

"To je bilo moguce, zato sto univerzitet nije bio ni privatni, ni drzavni, vec tekovina naroda koji zivi na ovim prostorima. Nema nikakve sumnje da u periodu koji pamti nasa generacija, predlog ovog zakona predstavlja najozbiljniji napad na univerzitet. Na studentima i profesorima je, da kao privremeni cuvari ovog nacionalnog blaga, pokusamo da ga odbranimo i neokrnjenog predamo sledecoj generaciji", kaze dr Srbijanka Turajlic, profesor Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu i clan Univerzitetskog odbora za odbranu demokratije.

Vladin Predlog zakona o univerzitetu podigao je, nema sumnje, akademsku javnost na noge. Skupstina beogradskih univerziteta usvojila je Deklaraciju kojom se trazi povlacenje dokumenta iz skupstinske procedure, i da se novi zakon izradi samo u saradnji sa univerzitetom i uz njegovu saglasnost. Iza ovih zahteva stali su i studenti i profesori, a na poslednjoj sednici Nastavno naucnog veca Univerziteta u Beogradu izglasani su istovetni stavovi. Insistira se i na hitnom prijemu kod premijera Mirka Marjanovica, a rektor BU, dr Dragan Kuburovic je najavio da ce podneti ostavku ukoliko 26.maja poslanici usvoje predlozeni dokument iz a koga je (vec) stala vlada, a koji je tesnom vecinom dobio i zeleno svetlo skupstinskog Odbora za prosvetu.

U slucaju da se u parlamentu prihvate sporni paragrafi, studenti zahtevaju generalni strajk i u revolucionarnim pozivima traze da profesori prvi insistiraju na paralizi fakulteta, a oni ce ih u tome zdusno podrzati. "Nemojte pristati na podanistvo. Ova vlast poznaje samo jezik sile, kod njih argumenti ne prolaze", porucio je Boris Karaicic, clan Studentskog parlamenta i briljantan student dva fakulteta.

I opozicione partije su osudile vladin predlog zakona, sto kod akademskog sveta nije izazvalo neko narocito odusevljenje, jer im se jos pamti raspad Koalicije "Zajedno", koja je izdala sve ono zbog cega su organizovane setnje u zimu '96/'97. Protiv ovog dokumenta glas su podigli i Srpski P.E.N. centar, a nezvanicno se govori da se i SANU sprema da trazi povlacenje teksta kojim univerzitet postaje znacajan koliko i zemljoradnicka zadruga. Grupa profesora koji su izbaceni sa Beogradskog univerziteta zbog ucesca u dogadjajima iz '68. uputila je 20. maja poziv na stvaranje sirokog Pokreta za demokratski preobrazaj Srbije. U njihovom pismu javnosti koje su potpisali, akademik Ljuba Tadic, prof. dr Svetozar Stojanovic, prof. dr Zagorka Golubovic, prof. dr Dragoljub Micunovic, dr Nebojsa Popov, naucni savetnik i mr Trivun Indjic, naucni istrazivac. pored ostalog se kaze:

"Imitirajuci svog uzornog velikog diktatora Tita, koji je krajem sezdesetih i sedamdesetih godina obavljao retotalitarizaciju drzave i drustva, mali diktator Slobodan Milosevic udarnim pesnicama JUL i SRS bas napadom na Univerzitet u Beogradu nastoji da pod maskom tajno i kukavicki pripremljenog zakona uvede prinudnu upravu nad visokim skolstvom. On istovremeno nastoji da likvidira neposlusne mas medije. Da Milosevicevo narodno i drzavolomstvo bude jos vece, on u predvecerje crnogorskih izbora organizuje antiustavni napad na ravnopravnost te nase Republike. Valjda je sada i poslednjem gradjaninu jasno da je on spreman da rasturi i ovo malo savezne drzave da bi barem u jednom njenom delu ostao neprikosnoveni vladar"...

Zahtev da se iz skupstinske rasprave povuce vladin Predlog zakona o univerzitetu potpisalo je do sada oko 12.ooo studenata, profesora, istrazivaca i gradjana svih univerzitetskih centara osim onog u Pristini. Istovremeno skupljeno je i oko 16.000 potpisa da se pred poslanicima nadje dokument koji je sacinio ekspertski tim Udruzenja za odbranu demokratije. Ovaj tekst Nacrta zakona o univerzitetu bio je, za razliku od vladinog, predstavljen javnosti.

Ovo nije prvi put da se vlast u Srbiji obracunava sa (Beogradskim) univerzitetom. Posle Studentskog protesta iz '92. koji je bio zdusno podrzan od BU, ekspresno je, za vreme letnjih ferija, usvojen dokument koji nije mnogo mario za interese univerziteta. Iako je i taj zakon, koji je jos na snazi, ocenjen kao projekat koji gusi autonomiju univerziteta, sadasnji kriticari vladinog predloga smatraju da je i aktuelni tekst "sirokogrud" u odnosu na ovaj koji se nudi. A paragrafe iz '92. profesor Momcilo Grubac je ovako ocenio:" Danas ni Nikola Tesla ne bi mogao da postane rektor ukoliko ne bi bio clan JUL ili SPS".

Predlagaci zakona insistiraju na cinjenici da je dokument koji se nudi sacinjen na osnovu uzora na "francuski model" uredjenja univerzitetskog zivota. Cinicniji komentatori ispisuju nastavak recenice: "to moze i da bude tacno, ali ideje ce se primenjivati na sovjetski nacin iz dvadesetih godina`.

Olga Nikolic (AIM)