PREGOVORI U PRISTINI - KORAK KA MIRU

U Pristini je danas zapocela prva runda albansko -jugoslovensko-srpskih, posredovano-neposredovanih pregovora o kosovskom pitanju. Na taj nacin ispostovan je rok, odnosno dogovor za nastavak albansko-srpskog dijaloga koji je uredila americka diplomatija uz neposredno angazovanje arhitekte Dejtonskog sporazuma Ricarda Holbruka, koji je simbolicno zapoceo susretom Slobodana Milosevica i Ibrahima Rugove prosle nedelje u Beogradu. Po tom dogovoru, predstavnici Beograda i Pristine treba da se sastaju kontinuirano, najmanje jednom nedeljno, tamo gde se budu naizmenicno odabrali. Dakle, pocelo je i to nije mala stvar. Predstavnici Srba i Albanaca prvi put vode politicke pregovore. Prve je predovodio potpredsednik republicke vlade Ratko Markovic i savezne Nikola Sainovic (doputovao je umesto kolege potpredsednika savezne vlade Vladana Kutlesica), u kojoj su bili i republicki ministar Leposava Milicevic (JUL), umesto najavljenog Milana Bojica, potpredsednik republicke vlade Tomislav Nikolic (SRS) i pomocnik saveznog ministra Radoslav Rajakovic. S druge strane stola sedeli su koordinator pregovarackog tima lidera kosovskih Albanaca Fehmi Agani, zatim Mahmut Bakali (visoki politicki funkcioner na Kosovu do 1981. godine), Veton Suroi, Bljerim Salja (odgovorni urednik nedeljnika ZERI), Pajazit Nusi iz Odbora za zastitu ljudskih prava i Bajram Keljmendi (advokat).

Posle prve runde pregovora, sagovornici su se slozili oko nastavka pregovora naredne nedelje i o nekim proceduralnim pitanjima, medju kojima spadaju informisanje o izmenama u pregovarackim grupama i sastanci uzih i specijalistickih grupa.

Nakon visecasovnog razgovora u sedistu lidera kosovskih Albanaca Rugove, mada je nezvanicno bilo najavljivano da ce se izaci sa zajednickim saopstenjem do toga ipak nije doslo. U kratkoj izjavi zaduzen ispred kosovskog tima za komunikaciju sa javnoscu Bljerim Salja je rekao da je bilo reci izmedju ostalog i o statusu Kosova, o merama poverenja, bezbedonosnim merama i da je razgovor i pored znatnih razlika protekao u duhu tolerancije. Ratko Markovic je u nastupu pred novinarima, ali u zgradi kosovskog okruga izjavio je da je zapoceo dijalog o politickom resavanju problema na Kosovu, gde su izneti otvoreni i razliciti pogledi o situaciji i pravcima normalizacije stanja i odnosa na ovom prostoru, te da je cilj da se dodje do pravednih, humanih i trajnih resenja zasnovanih na ravnopravnosti svih gradjana i nacionalnih zajednica na njihovom uzajamnom uvazavanju, toleranciji i sigurnosti. "Da bi to bilo ostvareno, mora se eliministai nasilje, terorizam, kao i sve druge pojave koje izazivaju strah i nesigurnost gradjana", rekao je Markovic navodeci da je na sastanku utvrdjena neka vrsta "parametara, kataloga ili pokazatelja, inventara popisa mera tzv. bezbednosnog poverenja", te da je dogovoreno da na svakom od sledecih sastanaka reporter sa jedne i druge strane izlozi sta se u medjuvremenu "na tom terenu poverenja dogodilo". Markovic je takodje ukazao na postojanje razlika u polaznim pozicijama, gledanju na aktuelno stanje na ovim prostorima i na puteve izlaska iz problema, te da je izraz toga i dva paralelna saopstenja, ali koja po dogovoru i ubuduce treba da odrazavaju atmosferu dijaloga, da ne sadrze, kako se izrazio, bezizlazne i tvrde stavove.

Sudeci po ovome, pregovarace, one koji stoje iza njih i neposredno angazovane americke diplomate, ceka veoma trnovit put sa mnogo drugih nepoznatih prepreka. Uostalom, kada postoje krupne politicke, ne treba zanemariti ni male tehnicke poteskoce. Ilustracije radi, pomenimo da su za prvu rundu pregovora predstavnici Beograda predlozili zgradu nekadasnje Skupstine Kosova, koju danas nazivaju zgradom Vlade Srbije, a predstavnici Albanca, ovoga puta kao domacini predlozili su sediste Demokratskog saveza Kosova. Posto beogradskim pregovaracima ovaj predlog nije bio bas prijatan, predstavnici Albanaca predlozili su sediste americkog Informativnog centra. Na kraju, Beogradjani su odbacili antireferendumski neutralni teren, procenjujuci da je, ipak bolje da budu gosti "kod svojih" i da pregovaraju u krajnje skucenim prostornim uslovima koje pruza kucica u kome je sediste Demokratskog saveza Kosova.

Medjutim, ovo je samo malo upozorenje u odnosu na teske izazove koje ceka ove i buduce pregovarace na putu trazenja kosovskog resenja. Poznato je koliko su udaljeni stavovi jedne i druge strane u pogledu konacnog resenja. Zvanicno, Srbi nude kozmeticki poboljsanu sadasnju autonomiju. Nedavno su objavili Nacrt Statutarne odluke o polozaju Kosova u Srbiji, videvsi ga u regionalizaciji Srbije, odnosno u lokalnoj samoupravi kosovskih Albanaca i dvodomnim skupstinama, kako bi se onemogucila, kako se potencira stalno, majorizacija, pa cak i pravo na bilo kakvu odluku bez pristanka ovdasnjeg simbolicno zastupljenog srpskog stanovnistva. Taj predlog je verovatno imao u vidu politicku logiku po kojoj, ako taj sistem autonomije ne moze da funkcionise, tim bolje jer ce onda stalno intervenisati vlada u Beogradu. Kosovo bi uvek bilo pod rezimom vanrednog stanja i tako bi, navodno sasvim legalno, srpska vlada stalno neposredno vrsila vlast na Kosovu.

Ne manje uporno od Srba, Albanci za Kosovo i za sebe traze nezavisnost. Da bi ozbiljno poduprli taj svoj zahtev, oni vec godinama grade svoj paralelni sistem vlasti, koji ma koliko bio slabasan, prakticno je na Kosovu uveo sistem dvovlasca. Taj sistem nailazi ne ogromne teskoce, ali Albanci od njega ne odustaju. Posle toliko odricanja, zrtvi i ruznih iskustava posebno u poslednjih desetak godina, kosovski Albanci tesko da preko noci mogu da zamisle resenje u kojoj ce Srbi i Beograd i dalje biti njihovi nadredjeni, odnosno oni koji ce "sirokogrudo" odlucivati o tome sta bi moglo da bude u najboljem interesu kosovskih Albanaca.

Sustina ovih suprotstavljenih stavova je: resenje unutar ili izvan okvira Srbije. Zapravo, to je sama srz kosovskog pitanja i u tome stavovi jednih i drugih, kako trenutno izgleda, potpuno su nepremostivi. Verovatno su na to mislili ucesnici kada su tok prve runde pregovora ocenili gotovo identicnom formulacijom: uprkos velikih razlika, ona je protekla u tolerantnoj atmosferi. Sto se mera za poboljsanje bezbednosne situacije tice, ne iskljucuje se da su razmatrana pitanja smanjivanja i eventualno obustavljanja primene nasilja. Medjutim, iza izjava o sigurnosti svih gradjana vidljivo je bilo da ucesnici u prvoj rundi razgovora sasvim razlicito gledaju na uzroke i nosioce nasilja.

To ce biti jedan od sledecih teskih problema sa kojim ce se suocavati albansko-srpski pregovaraci. Srpska vlast smatra legitimnim upotrebu sile u cilju efikasnog uspostavljanja pravnog poretka Srbije, odnosno Jugoslavije. Sve one koji ne postuju taj poredak, ona smatra teroristima. Medjutim, s druge strane, u albanskoj javnosti je sve prisutnije misljenje da se vise ipak ne moze govoriti samo o izolovanim naoruzanim grupama kosovskih Albanaca, vec o masovnom oruzanom pokretu albanskog stanovnistva u kriznim regionima Kosova, koji svakako nije beznacajan cinilac, posebno sto je se sve cesce postavlja pitanje - da li OVK ima vec formirano politicko krilo.

Bez obzira ko vodi pregovore i u ime koga, cinjenica je da se pregovori vode u senci oruzanih sukoba. Da li se moze govoriti o poboljsanju bezbednosnih uslova ili o prestanku oruzanih sukoba, ako neposredni akteri nisu pod potpunom kontrolom recimo kosovskog pregovarackog tima? Ovo pitanje moze postati vrlo ozbiljno za albansku stranu, jer ona ne samo sto nema institucionalne ili neke druge politicke okvire koordinacije, nego cak ne priznaje i odbacuje oruzani deo albanskog pokreta. Njene namere, politicke i druge su najbolje, jer se do kraja tezi da ostane mirotvorna i privrzena politickom resenju. Ali, postavlja se pitanje: Sta ako postignuti dogovori, u novostvorenim kosovskim uslovima, ne budu imali bas neki znacaj, jer ih ne prihvataju oni "drugi".

Iz sadasnje perspektive ne izgleda bas uverljivo govoriti o bezbednosti i o prekidu nasilja ili oruzanih sukoba, ako, recimo, za to albanska strana nema makar i precutni pristanak OVK. Posebno sto je poznato da je OVK u vise navrata objavila da nece priznati dogovor u kome ne ucestvuju i njeni predstavnici. Posle nedavnog srpsko-albanskog susreta na vrhu u Beogradu, njeni pripadnici su u nekoliko navrata izjavili da OVK nije protiv resenja pregovorima, ali smatra da pregovori nemaju nikakve izglede ako u njima ne arbitrira jak posrednik. Medjutim, najznacajnije je upozorenje da Rugova ima mandat da razgovara samo o kosovskoj nezavisnosti. Kao sto nedavno rece jedan clan albanske pregovaracke ekipe, "UCK (OVK) ce za sve nas biti tesko breme i mi treba da nastojimo da taj problem resimo".

Zanimljivo je da gotovo svi albanski politicki subjekti sa velikom rezervom (ima ih i onih koji ga potpuno odbacuju) prihvataju sadasnji Rugovin pristup pregovorima. Sumnje izrazavaju i partije koje su do juce smatrane njemu bliske. Prvo u cemu se slazu je da nema neposrednog posredovanja i da se razgovori ne odrzavaju na neutralnom terenu. To su, kao sto je poznato bili osnovni zahtevi samog Rugove za pocetak albansko -srpskog dijaloga. Medjutim, opoziciona argumentacija izgleda pomalo preterana. Ako ostavimo po strani politicku i diplomatsku stranu problema (neophodni kompromis, snazni pritisci izvana, posebno americki), pitanje posredovanja kod ovih pregovora ne moze se posmatrati u cistom obliku. Niko ne moze sporiti da su susretu Milosevic-Rugova posredovali Ricard Holbruk i Robert Gelbard. Ovi americki diplomati posredovali su dogovoru o dinamici albansko -srpskih pregovora. Istina, nece biti stranaca u prostorijama gde ce se pregovarati, ali svakome moze biti ocigledno da iza kulisa stoje diplomati velikih sila koje predvode Amerikanci.

Na zestoke unutaralbanske kritike uoci pocetka prve runde pregovora, clan albanskog pregovarackog tima Veton Suroi izjavio je okupljenim novinarima da posrednik ne mora da sedi u istoj prostoriji, da je uspeh danasnjeg susreta zasluga americkog ambasadora u Skopju Kristofera Hila, a da ce rezultat biti zasluga americkih diplomata Holbruka i Gelbarda. Tokom prve runde pregovora zaista je bilo tako. U prostoriji gde se razgovaralo, svako na svom maternjem jeziku, nije bilo stranaca, ali ambasador Hil bio je u susednoj prostoriji, uvek na raspolaganju jednoj ili drugoj strani.

AIM Pristina Fehim REXHEPI