UNPREDEP IPAK OSTAJE !?

AIM Skopje, 21.05.1998

Na samom kraju svoje dvonedeljne posete SAD i Kanadi predsednik Parlamenta Makedonije, Tito Petkovski je petnaestog maja bio primljen od generalnog sekretara UN, Kofi Anana. Ovu priliku prvi covek zakonodavnog doma Makedonije je iskoristio kako bi Ananu predao pismo ministra spoljnih poslova u kome se trazi produzivanje mandata vojne misije Ujedinjenih Nacija, UNPREDEP. Cinjenica da je drugi covek u drzavi (prema Ustavu Makedonije predsednik parlamenta se u hijerarhiji vlasti nalazi odmah iza predsednika drzave) pristao da nosi pismo jednog ministra samo po sebi govori o izvanrednom znacaju koji se pridaje ovoj misiji. U ovom pismu, gde se trazi produzivanje mandata sa istom sadrzinom i istim sastavom vojnika, osnovni argument makedonske strane jeste da je to neophodno zbog zastite drzavne granice, posebno severne.

Na ovaj nacin se potvrdilo da je najosetljivije bezbednosno pitanje Makedonije nakon mirnog odlaska bivse JNA, pitanje produzetka medjunarodnog vojnog prisustva, koje vec nekoliko meseci nastavlja biti prva tacka dnevnog reda skoro celokupne medjunarodne aktivnosti zemlje. Bilo da se radi o dolasku stranih diplomata u Makedoniji, bilo da domaci zvanicnici, bez obzira kojeg ranga ili resora odu negde, prva tacka dnevnog reda jeste bezbednost Makedonije u kontekstu krize na Kosovu. Ovakvih preokupacija oko bezbednosti Makedonije je bilo i ranije, bilo da se radilo o Bosni ili o proslogodisnjoj krizi u Albaniji, medjutim postoji utisak da kosovska kriza pretstavlja najozbiljniji izazov. Ovo se moze smatrati i razumljivim s obzirom da se radi o potencijalnom vojnom zaristu "tu, odmah iza Sar-planine" za koje vazi ocena da moze zapaliti citavo susedstvo.

Ono sto ovaj strah s makedonske strane cini jos vecim jeste cinjenica da izmedju ove tacke kriznog zarista i teritorije Makedonije prakticno ne postoji odredjena medjunarodna granica koja bi u odredjenoj meri amortizirala ovaj strah! Naime, granicna linija izmedju dve zemlje koja je zacrtana za vreme bivse Jugoslavije postoji najvise zahvaljujuci medjunarodnim vojnicima koji su rasporedjeni po citavoj njenoj duzini. Stavise, i pored ovoga pre tri godine su vojnici SRJ prodrli na jednom delu teritorije Makedonije a povukli su se tek nakon intervencije UN.

Pregovori oko razgranicenja dve zemlje koji su zapoceli pre vise od dve godina do dan danas nisu urodili nikakvim rezultatom. Iako je u jednom periodu (pre predsednickih izbora u Srbiji i Jugoslaviji) bilo nekih pozitivnih tonova zadnja runda pregovora koja je nedavno obavljena u Skopju zavrsena je u zaista teskoj atmosferi. Po neoficijalnim informacijama iz makedonskog pregovarackog tima, srpska strana je dosla u Skopje sa iscrtanom kartom koja prodire duboko u makedonskoj teritoriji. U stilu "uzmi ili ostavi", srpski pregovaraci su dali na znanje svojim makedonskim kolegama da im "nije do sale" i da mir svoje nove drzave moraju platiti zemljom. Makedonska strana je odbila ovu "ponudu" ali time nimalo nije ublazeno pitanje bezbednosti zemlje. Naprotiv. Pucanja na Kosovu uz sve vece prisustvo srpske vojne masinerije, u Makedoniji neminovno radja strah za sigurnost drzavne granice. Zbog svega ovoga produzetak medjunarodnog prisustva u Makedoniji dobija novu dimenziju koja ujedno pretstavlja najvecu preventivu za sprecavanje eskalacije krize u ovom delu Balkana.

Sa druge strane, uporedo sa priblizavanjem kraja mandata UNPREDEP-a, koji bi trebao biti poslednji, sve vise se rasplamtava diplomatska bitka oko pitanja medjunarodnog prisustva. Ovih dana su sve prisutnije spekulacije oko dolaska NATO trupa koje bi mogle zameniti UNPREDEP ili pak bi dosli kao pojacanje UNPREDEP-u. Medjutim zanimljivo je da do sada nije bilo nijedne eksplicitne izjave koja bi govorila o ovakvoj spremnosti NATO-a (to nije spomenuo ni Havier Solana prilikom posete Skopju). Sa druge strane se preko razlicitih, uglavnom neoficijalnih, kanala proturaju vesti iz Brisela o spremnosti NATO-a da se zastiti Makedonija makar i vojnim sredstvima. Ovo dvojstvo se moze oceniti kao zelja NATO-a da posalje signale svima onima koji na bilo koji nacin mogu ugroziti stabilnost Makedonije, ali da istovremeno ne bi hteli da prejudiciraju epilog diplomatske bitke oko produzetka misije UN. Prema svim ocenama najbolje resenje za Makedoniju, a cini se i ne samo za nju, bio bi produzetak postojece misije UNPREDEP-a koja bi trebala zavrsiti 31 avgusta. Jos je znacajnije to sto se insistira na nepromenjenom sastavu, jer upravo eventualna promena sastava moze doneti pod znak pitanja citavu misiju. Glavni problem pretstavlja rusko insistiranje na ukljucenje ruskih vojnika kao uslov za neaktiviranje veto-a protiv produzenja mandata misije u kojoj dominiraju Amerikanci i Skandinavci.

Iako se u zadnje vreme pocelo govoriti o realnoj mogucnosti odlaska misije UN i njegovoj zameni sa NATO-m, prema poslednjim neoficijalnim informacijama iz UNPREDEP-a pitanje novog mandata je vec reseno u kuloarima i sada se samo ceka oficijalna procedura. Prema istim izvorima mandat i sastav misije ostaju nepromenjeni, sto znaci da u njoj nece ucestvovati ruski vojnici kako su neoficijalno trazili ruski zvanicnici.

Takvo sto se i moglo ocekivati s obzirom da je tesko verovati da su i sami Rusi taj zahtev shvatili ozbiljno. Jedino preostaje da se utvrdi koju su cenu (politicku ili ekonomsku) zapadnjaci morali platiti da bi uverili ruse da se otkazu od svoje zamisli. Sto se tice samog (novog) mandata on bi trajao sest meseci, racunajuci od prvog septembra, ukoliko se u medjuvremenu ne dogodi nesto nepredvidjeno.

No, NATO clanice su spremne i na eventualna iznenadjenja. U tu svrhu se moze racunati i vojna vezba NATO pakta u saradnji sa Partnerstvom za Mir koja je planirana za septembar ove godine, odnosno bas u vreme kada bi teoretski Makedonija mogla ostati bez medjunarodnog vojnog prisustva ukoliko Rusija (ipak) stavi veto na odnosnu rezoluciju. Prethodno ce Makedoniju (u julu) posetiti generalni sekretar NATO, Havier Solana (po drugi put u roku od tri meseca). Ako ovome dodamo i bilateralnu vojnu pomoc koju Makedonska armija vec dobija ili koju ce dobiti ubuduce od clanica NATO-a i posebno od Sjedinjenih Drzava, onda postaje sasvim jasno da iznenadjenja u ovom pogledu tesko da moze biti. U prilog ovome govore i izvestaji iz Nju Jorka u kome se kaze da je Kofi Anan "izrazio razumevanje" za zahtev za produzetak misije UN u Makedoniji.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI