POLICIJSKO SAMOVOLJE IZASLO NA VIDELO

AIM Sofija, 21.05.1998

Prekoracenja ovlascenja u sistemu Ministarstva unutrasnjih poslova obelodanili su sef bugarske istrazne sluzbe Bojko Raskov i vrhovni tuzilac Ivan Tatarcev. Obojica su urucili svim parlamentarnim grupama, predsedniku Tojanovu i premijeru Kostovu fascikle koje sadrze dokumenta o prekoracenim ovlascenjima od strane policajaca i slucajevima kada su osumniceni tesko batinani za vreme pritvora, a neki cak i umrli usled toga. Raskov i Tatarcev su s tim u vezi objavili da su u Bugarskoj vidni zaceci policijsjke drzave.

Fascikla kompromitujucih materijala protiv resora ministra unutrasnjih poslova Bogomila Boneva dosla je kao sledeci potez u ratu izmedju MUP-a i Vrhovnog tuzilastva. Serija medjusobnih optuzbi rukovodilaca tih institucija naterala je mnoge posmatrace u zemlji da najave pocetak rata izmedju izvrsne i sudske vlasti. Dve strane se medjusobno optuzuju za nezadovoljavajuce rezultate u borbi protiv kriminala - ahilova peta Bugarske u postkomunistickom periodu.General Bonev optuzuje vrhovnog tuzioca da pusta zlocince na slobodu umesto da ih osudjuje. Sa svoje strane Raskov i Tatarcev traze energicnije akcije policije. Skandal koji je izbio posle urucenja fascikle, popracene pismom od 13 stranica u kome se analizira borba protiv kriminala nastavio je razmenu udaraca.

Ovaj materijal ima tri poglavlja u kojima se napada MUP. U prvom se razmatra 135 slucajeva nemotivisanog policijskog nasilja nad gradjanima. Drugo je posveceno oglasavanju istrazne tajne, a u trecem su navedeni slucajevi nepropisnog koriscenja specijalnih obavestajnih sredstava.

Najfrapantniji slucajevi policijskog nasilja zavrseni su smrcu ali je rukovodstvo MUP-a utajilo tu inforamciju od javnosti. U novembru prosle godine su u jednoj sofijskoj rejonskoj stanici MUP-a za pljacku zadrzana tri lica. Prilikom trodnevnih saslusanja pocinioci su zestoko batinani i podvrgnuti neljudskim mucenjima da bi priznali svoju krivicu. Posto su izruceni sudskim organima medicinskim pregledom su konstatovane mnoge telesne povrede. Stanje jednog od uhapsenih, Minca Sartmaceva naglo je pogorsano i on je nekoliko dana kasnije preminuo. Sudsko-medicinska ekspertiza je konstatovala tragove zestokog batinjanja po glavi i telu, nabrekline na mozgu i plucama i mnostvo hematoma. Navedene povrede zadobijene su udarcima tupim predmetima kao sto je policijska palica, konstatovali su sudski lekari. Verzija MUP-a povodom tog slucaja glasi da je Sartmacev pokusao bekstvo i pao niz stepenica. Drugi preziveli - Stanimir Georgiev, kao i ekspertiza, potvrdili su da je to nemoguce.

Od 1994. g. do sad bilo je 8 slucajeva nasilne smrti u policijskom pritvoru. Poslednji od njih, taj Sartmaceva, dogodio se kada je na celu ministarstva Bogomil Bonev. Ostali primeri na spisku Tatarceva i Raskova navode slucajeve nepotrebnog policijskog nasilja nad uhapsenim gradjanima. Neki od nastradalih su ne samo tuceni vec i pokradeni. Vojno tuzilastvo koje se bavi pocinjenim zlocinima u sistemu MUP-a i Ministarstva odbrane pokrenulo je 70 sudskih predmeta protiv policajaca koji su tukli uhapcene. Policijska samovolja je najcesce zabelezana u Dobricu (31 slucaja), Ruseu (30) i Sofiji (29).

Medju poznatijim zrtvama policijskog nasilja je milioner iz Krdzalija Erdzan Rasid - Roko. On je uhapsen u akciji koja je licila na americki eksen i optuzen za mnostvo krivicnih radnji. Ovim je slucajem ministar unutrasnjih poslova objavio pocetak borbe protiv organizovanog kriminala ali su nesto kasnije sve optuzbe protiv Roka pocele da se skidaju jedna za drugaom. U svom izvestaju Tatarcev navodi da je Rasid priveden u sofijski istrazni zatvor sa brojnim ozledama i povredama na glavi. licu, ocima, ledjima i nogama. Pukao je i balon sa skandalnim hapsenjem takozvanog ciganskog bosa Kirila Raskova. Car Kiro je uhapsen pod optuzbom da je narucio bombaski atentat ispred redakcije najtiraznijeg bugarskog lista "Trud". Kasnije je utvrdjeno da je policija primenila silu prema cetvorici uhapsenih pocinilaca atentata da bi svedocili protiv car Kira.

Duso se kao osnovni razlog odsusta efikasne borbe protiv orgnaizovanog kriminala navodi los zakon o policiji koji je na snazi vec nekoliko godina. On daje ozbiljna pravomocja organima reda ali ponekad policajci prekoracuju svoja prava i tako se stize do zlocina, zakljucuju Tatarcev i Raskov. Sem toga ani su alarmirali da je zaprepascujuci broj prekinutih predmeta zbog nepoznatog pocinioca. U 1997. g. nisu pronadjeni pocinioci 130.000 krivicnih radnji od ukupno 180.000 predmeta. Sem toha Tatarcev i Rackov zameraju policajcima da ne koriste efikasno specijalna obavestajna sredstva. Za osam meseci odkako je izmenom zakona predvidjeno njihovo koriscenje nije ispostavljen niti jedan dokaz dobijen ovim putem.

Drugi osnovni problem da bi borba protiv kriminala bila efikasnija je prema predstavnicima sudskog sistema u brojnim medijskim nastupima Bogomila Boneva. Ministar unutrasnjih poslova koji uziva najveci rejting medju bugarskim ministrima u svojoj zelji da demonstrira aktivnost otkriva istraznu tajnu, tvrde oni. Takav je bio skandalni slucaj sa pronadjenim ilegalnim pogonom za preradu opojnih droga u selu Opicvet. Nezavisno od briljantne akcije policije na licu mesta je uhvacen samo jedan covek - sitni izvrsilac narudzbina. Zbog brojnih televizijskih nastupa Boneva osumnjiceni su uspeli da pobegnu u inostranstvo.

General Bonev uzvratio je udarac svojom verzijom o samovolji njegovih podredjenih ali u globalu nije uspeo da odbije udarac Tatarceva i Raskova. "Pre 2 meseca proverili smo 97 signala Amnesti internationala, ali se od njih svega 9 potvrdilo", izjavio je on, dodajuci da se svaki policajac optuzen za pocinjeno krivicno delo oslobadja duznosti. On je prebacio krivicu na istraznu sluzbu gde hiljada uhapcenih leze bez suda i presude godinama.

Vecina politicara su kategoricni da niko nije pobednik u ratu MUP-a i Tuzilastva. Do sad rat izmedju institucija nije doveo do povecanja broja uhvacenih ili osudjenih kriminalaca. I dalje stradaju obicni gradjani.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV