SEKSUALNOM APSTINENCIJOM PROTIV NEZAPOSLENOSTI

AIM Skopje, 20.05.1998

Makedonska Vlada kao svoj trenutno najveci uspeh predstavlja ubrzan rast zaposlenosti od pocetka ove godine. Idilicna slika je, medjutim, ovih dana prilicno umrljana saznanjem da kontroverzni Zakon o smanjivanju nezaposlenosti ne daje rezultate koje su ministri krajem prosle godine optimisticki predvidjali. Podaci govore da, i pored novih zaposljavanja kojim se pretstavnici vladajuce koalicije na sav glas hvale, broj nezaposlenih u Makedoniji i dalje raste i da u ovom trenutku na salterima Zavoda za zaposljavanje posao ceka oko 270 hiljada ljudi.

Da li u funkciji kampanje za parlamentarne izbore, koji treba da se odrze u oktobru ove godine, ili pak iz iskrene namere da se nesto ucini za ublazavanje najveceg makedonskog problema, premijer Branko Crvenkovski je na kraju prosle godine teatralno najavio veliku akciju za otvaranje novih radnih mesta. U tom cilju je i donesen pomenuti Zakon o smanjenju nezaposlenosti, a njegova osnovna karakteristika lezi u cinjenici sto predvidja da svi subjekti koji u sledece dve godine zaposle nove radnike budu oslobodjeni placanja doprinosa za drzavu, znaci onih obaveza koje se placaju zajedno sa platom radnika. Zakon je doziveo puno kritika. Vladajuce partije, Socijaldemokratski savez Makedonije i Partija za demokratski prosperitet, odmah su bile optuzene da jeftinim marketinskim potezom zauzimaju dobru startnu poziciju u izbornoj godini. Ekonomski strucnjaci, sa svoje strane, upozoravali su da ce ovaj zakon stvoriti nelojalnu konkurenciju na trzistu. Firme koje zaposljavaju radnike na osnovu novog zakona nalaze se u povoljnijem polozaju u odnosu na kompanije koje za svoje radnike moraju da izdvajaju ne samo platu, nego i porez drzavi, naime, tako u startu na trzistu izlaze sa nizom cenom proizvoda. Osim toga, Vlada je bila kritikovana i zbog toga sto ovim zakonom na neki nacin nagradjuje poslodavce koji su do sada potkradali budjzet, jer nisu uplacali doprinose za radnike koje su zaposljavalje "na crno", a kaznjava upravo one koji su uredno podmirivali svoj dug prema drzavnom budjzetu, postujuci zakon o prijavljivanju svojih zaposlenih.

Zakon je naisao na ostru kritiku i od strane samih nezaposlenih, buduci da pravi diskriminacuji medju njima. Naime, on vazi samo za one nezaposlene koji su najmanje godinu dana bili prijavljeni u Zavodu za zaposljavanje. Posto u Makedoniji nema zakonske obaveze za prijavljavanje nezaposlenosti, oni koji se nisu prijavljivali na Zavod stavljeni su u neravnopravan polozaj, jer se na njih ne odnose zakonske pogodnosti. U tom smislu sama od sebe se postavljaju pitanja: zasto ovi ljudi moraju na zaposljavanje cekati jos najmanje godinu dana ili zasto su zatvorena vrata pred nosom onim mladim ljudima koju ce u medjuvremenu maturirati ili diplomirati, ili, jednostavno ostali bez posla. Teoretski, svi bi mogli naci posao, ali, prakticno, nijedan gazda nije lud da prima na posao nekoga za koga bi morao placati doprinos, umesto da koristi mogucnost da to za njega radi drzava.

I pored svih kritika i najava kako bi ovakvo resenje moglo pasti na Ustavnom sudu, SDSM je sa svojom parlamentarnom vecinom uspeo da progura Zakon u Sobranju Makedonije i on je stupio na snagu 1 januara ove godine. Jedina pozitivna strana ovog zakona je delimicna eliminacija zaposljavanja na "crno". Gazde su samo legalizirali one koji su ionako bili zaposleni i primali platu, ali nisu bili prijavljeni na zvanicna mesta kako se za nih ne bi placali doprinosi. Sada kada drzava placa to sto bi trebalo da placaju poslodavci, niko nije lud da krije svoje radnike. Zaposleni su tako dobili zaposlenje "na papiru", poslodavci su cisti, a jedino je izgubila je drzava koja sada iz budjzeta mora placati doprinose novoprijavljenim radnicima.

Jodj su prvim radnim danom u ovoj godini, u medijima je pocelo euforicno pracenje situacije na berzi rada pod novonastalim okolnostima. Kao u doba socijalistickih akcija za zaposljavanje, drzavna televizija je svake veceri u centralnom dnevniku raportirala o novim "radnim mestima" u unutrasnjosti drzave. Naser Ziberi, potpredsednik Vlade i ujedno ministar za socijalnu politiku je u tim danima optimisticki predvideo da ce se primenom ovog zakonom zaposliti oko 50 hiljada ljudi. Premijer Branko Crvenkovski, koji je i lider SDSM, na proslavi godisnjice partije pre dve nedelje izjavio je kako je Vlada od pocetka akcije uspela da zaposli 30 hiljada novih radnika. Ova izjava je izgleda bila povod da neki mediji krenu tragom vladinog hvalisanja i ponovo se pozabave efektima kontroverznog Zakona. Pokazalo se, medjutim, kako je namestenicima u Zavodu za zaposljavanje zabranjeno da daju izjave o novoprijavljenim nezaposlenima. Odmah je bilo jasno da "tu nesto nije u redu". Novinari su se za zvanicne informacije obratili portparolu Vlade Zoranu Ivanovu. Na jednoj od redovnih pres konferencija, Ivanov je nevoljno priznao da se, pored novih zaposljavanja, evidentiraju i novi nezaposleni, ali kada se ispod svih brojki podvuce linija, ipak ima 5 hiljada manje nezaposlenih, nego ih je bilo na pocetku godine, dakle pre stupanja Zakona na snagu.

Podaci koje je pre desetak dana objavio Zavod za statistiku Makedonije potvrdjuju upravo suprotno. Istina, beleze se nova zaposljavanja, ali u isto vreme raste i broj nezaposlenih! Brojkama - od 1 januara do 11 maja ove godine zabelezena je 31 hiljada novozaposlenih, ali od 1 januara do kraja marta (ovi se podaci ne azuriraju bas tako revnosno kao nova zaposljavanja) i broj nezaposlenih je povecan za 11 hiljada. Konkretnije, ako je u Makedoniji na kraju prosle godine bilo registrovano 256.666 nezaposlenih, na kraju marta ove godine njihov je broj povecan na 268.900. Kriticari zakona nisu iznenadjeni ovim podacima. Prema njima, logicno je da i pored svega raste broj nezaposlenih jer se u Makedoniji prakticno ne otvaraju nova radna mesta, nema rasta proizvodnje, ne raste izvoz, a povrh svega jos propadaju velike firme koje "produciraju" nove nezaposlene. Tako ispada da su nova zaposljavanja samo "sminka" fiktivnim brojkama, jer su predmetna radna mesta i ranije postojala, a novih zaposljavanja realno

• nema.

I pored svega Vlada, uz svesrdnu pomoc drzavnih medija, produzava da eksploatise brojku novih zaposlenih, zaboravljajuci (ili zabranjujuci) spominjati broj novih nezaposlenih. U tom smislu, nedavno se na drzavnoj televiziji pojavio potpredsednik Vlade Dimitar Buzlevski da odbrani kontroverzni zakon. Tragedija vlasti je sto je za branitelja odabrala upravo Buzlevskog koji ovaj fenomen nije objasnio u stilu ekonomskog strucnjaka, kao sto je bio red i kako se ocekivalo, nego se pojavio u ulozi eksperta za populacionu politiku. Porast nezaposlenosti, i pored "uspesnosti" zakona, sugerise njegova "analiza" ima se zahvaliti "brojnosti novih generacija punoletnih gradjana, koji u hiljadama dostizu zrelost i odmah se prijavljuju u Zavod za zaposljavanje".

Posto je sledeci mesec vreme kada ce jos hiljade punoletnih gradjana Makedonije "dostici zrelost" i zavrsiti neku skolu ili fakultet, ne bi bilo cudno da Vlada, posebnom odlukom, produzi skolsku godinu jos koji mesec. Barem do oktobra kada bi trebalo da budu odrzani parlamentarni izbori. Tako oni koji su diplomirali ne bi odmah jurili na saltere da traze posao i kvarili uspeh vladajuce koalicije u akciji intenzivnog zaposljavanja. A buduci je SDSM, kako je rekao njen lider Crvenkovski, naumila da vlada jos dugo, nece biti nikakvo cudo da ova partija pozove gradjane na seksualnu apstinenciju. Nema smisla da se radjaju deca koja kad porastu traze jos i posao.

AIM Skopje

GORDANA MILKOVSKA