SVERC, KRV ILI KANCER ALBANIJE

AIM JUNIOR Tirana

U glavnim kafeima i barovima u Tirani- kao i u citavoj Albaniji, na desetine hiljada ljudi svakodnevno se izvodi uobicajeni ritual. Kafa, zatim jedna cigareta, a onda razgovor o svercu. Sad se vec ovaj nezakoniti ekonomski fenomen u Albaniji pretvorio u temu politickih rasprava. Svi govore, svi optuzuju, ali opet nastvaljaju da piju kafu i puse cigaretu, robu koja neretko dolazi putevima sverca kroz razlicite carinske prelaze u zemlji.

Ali, koliko su istinite vesti o masovnom svercu i o implikacijama u njemu visokih drzvanih struktura? Koliko je realno snazna albanska drzava da bi ga zaustavila ili koliko je ona raspolozena da definitivno blokira ilegalnu trgovinu stranih i albanskih svercera? Vec duze vreme se u fiokama pravnih eksperata u albanskom parlamentu nalazi jedan projekat o smanjenu akciza na duvan. To je dosije za koji se ne ocekuje da ce se ubrzo otvoriti i usvojiti u albanskom parlamentu. Danas je drzava veoma slaba, mnogo vise nego ranije, da bi se suprotstavila pritisku grupa koje kontrolisu sverc. Danas se vise ne govori o ocarinjenoj robi, vec o kolicinama svercovane robe, na koje slucajno nailaze patrole finansijske i kriminalisticke policije. Albanske carine - koje su i ranije flertovale sa svercerima - posle dogadjaja od marta 1997. prestale su da postoje.

Medjutim, alarmantne cifre ocarinjenih roba iz avgusta 1997. godine - meseca kada je izvrsna vlast presla u ruke socijalisticke Nanoove vlade, govore o jednoj neobjavljenoj slobodnoj trgovinskoj zoni, gde robe prelaze camcima pored policije i korumpirane carine i gde povremeno patrole - u vecini slucajeva neinforisane ili ostavljene van uskog korupcionog kruga - intervenisu sekvestirajuci odredjene kolicine cigareta ili svercovane kafe u vise nego skromnim nivoima u poredjenju sa dnevnim potrebama populacije.

Naravno, kraljica svercovane robe i dalje je cigareta. Godisnje potrebe gradjana za cigaretama je sest hiljada tona. Prema fiskalnom kodu najniza cena za jednu tonu cigareta je oko devet hiljada americkih dolara. Trgovac koji kupuje cigarete po ovoj ceni je obavezan da finansijski isplati drzavi kao akcizu, u vidu carinskih taksi i drugih fiskalnih obaveza oko 16 500 dolara za tonu cigareta. Plus devet hiljada dolara kojima kupuje ovu kolicinu ukupno iznosi 25 hiljada dolara, sto je cena jedne tone cigareta, ukoliko prodju kroz carinu. Od ovog kolosanog troska, trgovac treba da izvuce i dobit za sebe i zato cesto suoceni sa takvim troskovima, trgovci i bosovi s one strane granice biraju put sverca. I rezultat je impresivan. Tokom deset meseci Nanoove vlade ocarinjeno je 22 tone cigareta u odnosu na sest hiljada tona kolike su realne potrebe zemlje. U drzavnu kasu je uslo 54 hiljade dolara u vidu taksi i akciza dok je trebalo inkasirati 82 miliona i 500 hiljada dolara. Prema samim svercerima, skoro polovina, dakle u ovom slucaju oko 40 miliona dolara ulazi u dzepove onih koji obezbedjuju zatvoreni krug sverca. Piramidalna struktura, koja svi su izgledi pocinje na vrhu izvrsne vlasti, pa sve do obicnog policajca u policijskim punktovima kuda prolazi put fantazmickih isporuka. Ostali deo direkno ulazi u dzepove velikih bosova koji kotrolisu uglavnom zonu juga Albanije na granici sa Grckom i Makedonijom. S druge strane borba protiv sverca je skromna i povrsna: policijske snage su blokirale samo 200 tona svercovanih cigareta ili polovinu kolicine nacionalne potrosnje u zemlji za mesec dana.

Kafa je druga preferirana roba za sverc. Nacionalna potrosnja je oko sedam hiljada tona godisnje. Albanski i strani trgovci kupuju je za cenu ne manju od 4 000 americkih dolara po toni, neprzenu i nepreradjenu, dakle u zrnu. Finansijske obaveze pri redovnom carinjenju su oko 10 hiljada dolara po toni. Dakle, kada bi sve bilo regularno, u drzavne kase za deset meseci vladanja Nanoa trebalo bi da udje oko 58 miliona americkih dolara. U stvari, za ovih deset meseci nove vlade, ocarinjeno je samo 125 tona przene kafe ili jedna petina kolicine jednomesecne nacionalne potrosnje u zemlji. U drzavnu kasu se slilo samo 500 hiljada americkih dolara. Shema raspodele kolosalne razlike koju obezbedjuje mreza sverca je ista kao i kod cigareta.

Nesto drugacije stanje je sa gorivom. To iz mnogo razloga, a glavni je taj sto posle ukidanja embarga prema bivsoj Jugoslaviji i same kolicine goriva kojim se krsila ekonomska blokada prema Beogradu, sada u Jugoslaviju ulaze preko komotnijih puteva Bugarske i Rumunije. Naftni derivati koji dolaze u Albaniju su u manjim kolicinama, a sledstveno tome i podlozniji kotroli - i one su uglavnom namenjene trzistu u zemlji. To je uglavnom nafta za kojom su ancionalne potrebe za godinu dana oko 500 hiljada tona. Tokom ovih deset meseci ocarinjeno je samo 70 hiljada tona ili samo potrebe za mesec ipo dana, dok je blokirano od strane policije oko 15 hiljada tona, ili jedna trecina nacionalnih potreba za mesec dana. Ostali deo, kao i obicno, ulazio je i izlazio i trosio se kao svercovana roba.

U odnosu na ove skandalozne cifre, svako pitanje i svako "zasto" je suvisno. Jedan stranac, naravno, ne moze Albance zacuditi ovakvim ciframa. To iz razloga sto je sverc stara druzbenica albanske drzave na kratkom putu istorije njenog stvaranja. Enver Hodza je bio prvi drzavnik koji je ozvanicio sverc, naravno na "albanski nacin". U Dracu je radila jedna gigantska fabrika duvana koja, posto je obezbedjivala potrebe zemlje za duvanom trece klase, sa najboljim duvanom je prozivodila Marllboro, Rothmans, Merit, i dr., namenjeno inostranom trzistu, gde su se ukrcavali na svercerskim brodicima koji su pristajali na pristanistima u Valoni i Dracu. Trgovinom je upravljala tajna uprava koja je bila drzavna, bez obzira na to sto ona nije nigde figurirala. Dohotci su se slivali na racun ministarstva za odnose sa inostranstvom, veoma cudna i enigmaticna struktura koja je po svom cilju i aktivnostima koje je preuzimala na sebe i polazeci od samog naziva, bila u suprotnosti sa totalnom ekonomskom izolacijom Albanije posle 60 -te godine. Kasnije je taj novac prelazio u tajne fondove Centralnog komiteta Partije rada i koriscen je za deviznu kupovinu roba koje se nisu mogle obezbediti trgovinom "u naturi" sa zemljama bivseg Istoka. Naravno, ne zaboravljajuci tu ni odmore ni lecenja van zemlje, slojeva crvene aristokratije Politbiroa. Mnogi od turista 1987. godine na obalama Draca se secaju da je tog jula primorje bilo puno Marllbora, Merita i Kenta. U narodu su se sirile glasine da je potpoljen jedan grcki brod sa cigaretama. U stvari, jedan grcki brod uistinu je bacio u more velike kolicine svercovanih cigareta, ali tek posto je primecen od strane italijanske carinske policije koja je patrolirala Jadranom. Svi paketi, kako se kasnije doznalo bili su albanske proizvodnje i bili su natovareni na grcki brod iz super tajnih magacina fabrike duvana u Dracu.

Jedna tajna studija italijanskog Instituta za strateske studije, informativna struktura pri ministarstvu odbrane u Rimu, dugo je pisala o prirodi konflikta koji je izbio u Albaniji tokom 1997. godine, uporedo sa velikim politilckim povodima koji su okarakterisali socijalni haos u zemlji. Prema izvestaju "Ilirsko pitanje", "neredi su bili vodjeni od strane grupa malih i srednjih lokalnih delikvenata koji su profitirali usled haosa zarad licnog bogacenja. Trgovina drogom i oruzjem koja je zapocela posle uspostave embarga OUN prema Srbiji zavrsila se posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Ova trgovina je donela mnogo novaca i dolara Albaniji, koji su imali jedan "mali" defekt: bio je to prljav novac". "Glavni kanal sverca koji je redovno krsio embargo, prema ovom Izvestaju, bila je Valona. Od njega su svoje poreklo i to ne slucajno, mnoge imale i piramidalne sheme koje su prema Izvestaju "sluzile kao gigantska perionica gde se prljav novac reciklirao, zamenjujuci se ustedjevinom obicnih ljudi".

Ukrstanje trgovinskih puteva Istoka i Zapada, cini se da su prikljestili Albaniju - i uz drzavnu volju ove poslednje - na teskom krstu nezakonite trgovine i sverca. Sporazumi potpisani od strane Finoa i Nanoa 1997. godine imali su rezultate, ali ipak skromne. Ono malo brodova sa gorivom i cigaretama sto je uhvaceno bili su zrtve upravio italijanskih straza, koje kako se cini ne prate podjednako i njihove sunardnike koji polaze brodicima punih cigareta Marllboroa sa obala Pulje...

Prema vladinim izvorima, sada se vec na stolu albanskog predsednika Meidanima nalazi dosije sa imenima i tacnim ciframa sverca, cinjenica koja je cini se, odlozila dekretiranje Finoa od strane predsednika Meidanija na mestu ministra u novoj vladinoj strukturi izabranoj na prolece. Fino je izabranm za predsednika vladine Komisije protiv sverca, a to predstavlja istinski izazov i za provladinu stampu koja povremeno nije stedela optuzbe na racun aktuelnog zamenika premijera Albanije za sverc cuvajuci nekako od napada i premijera Nanoa.

Negde u dubini liksuznog naselja u Tirani, nekada zatvorene rezidencije komunisticke nomenklature, nalaze se uredi albanskog ogranka firme cigareta Rothmans. Ona je pre nekog vremena zatvorila vrata, posto je bankrotirala. Originalnim cigaretama Rothmans je bilo veoma tesko da se probiju na albansko trziste uzurpirano od strane svercovanih pakli sa istom etiketom.

AIM Tirana Sokol BALA