TIRANA-RIM:JADRAN ILI KOSOVO IZMEDjU?

Zgusnuti dolasci i odlasci italijanskih misionara na svim nivoima, uocljivi su od pocetka maja u Tirani. Oni dolaze uglavnom da bi izvrsili pripreme posete italijanskog premijera Prodija 27. maja, da bi inaugurisao otvaranje Sajma Istoka koji se reklamira na svim drzavnim i privatnim TV stanicama u Albaniji. Posle Prodija ocekuje se da ce Tiranu posetiti i ministar inostranih poslova Dini zajedno sa delom italijanskog vladinog kabineta. Sva ova aktivnost ima jedno objasnjenje: Zajednicki interes Italijana i Albanaca za razvoje medjusobnih odnosa.

Italija je glavni ekonomski partner Albanije: prva zemlja izvoza i uvoza, prva zemlja po obimu ekonomske pomoci (vise nego sve zemlje EU zajedno) i sto je najvaznije, prva zemlja u investicijama u Albaniji. Aktuelno, u Albaniji deluje oko 100 italijanskih investitora sa oko 200 milijardi lira investicija, 3 500 Italijana se nalaze u Albaniji u svojstvu biznismena, aktivista humanitarnih udruzenja, vojnih ili policijskih eksperata i tako dalje. S druge strane, oko 100 albanskih emigranata radi u Italiji.

Prema jednom Izvestaju italijanskog ministarstva inostranih poslova, Albaniji ce se dodeliti 400 milijardi lira u raznim oblicima tokom naredne tri godine: 110 milijardi je vec aktivirano u razlicite projekte, dok se ocekuje usmeravanje ostalih 210 milijardi razne prioritetne sektore, kao sto je reizgradnja institucija, razvoj slabe albanske infrastrukture i tako dalje. 60 milijardi lira, namenjeno je ponovnom stavljanju u rad indistrije hroma, koja Italiju posebno interesuje i kao zemlju koja predstavlja znacajnog uvoznika sirovina.

Osim bilateralnog aspekta, Italija se pojavila i advokat Albanije u medjunarodnim institucijama. Najsveziji slucaj je italijansko politicko sponzorstvo Sporazuma Albanije sa Medjunarodnim monetarnim fondom sledece tri godine, drugacije nazvan i ESAF 2. Politicka valenca italijanskog stava lezi u cinjenici da italijanska podrska sluzi kao promocija politike Nanoove vlade ovih poslednjih meseci, dakle kao porast njenog medjunarodnog kredibiliteta. Dok ekonomska valenca lezi u cinjenici da prema Sporazumu ESAF 2, Medjunarodni monetrani fond ce dati Albaniji oko 180 miliona dolara tokom sledece tri godine, kao pomoc njenim finansijama i njenom platnom bilansu. Veruje se da ce ovaj Sporazum imati vrednost zelenog svetla za ubrzavanje pomoci ili planiranih kredita od strane medjunarodne zajednice za Albaniju na trima konferencijama razlicitih novoa koje su se odvijale prosle godine isto tako pod italijanskim sponzorstvom. Dobro informisani diplomatski izvori preciziraju da je italijanska istrajnost u prilog ovom Sporazumu uspela da prevazidje americki skepticizam u okviru Medjunarodnog monetarnog fonda u vezi sa sposobnoscu Nanoove vlade za pripremu jednog stabilizujuceg srednjorocnog plana i oko definitivnog zatvaranja piramidalnih shema.

Medjutim, bez obzira na ove razvoje, cini se da jos uvek postoje razlike koje cine da kod politickih analiticara prevladava misljenje da su odnosi na politickom planu izmedju dve zemlje iza odnosa na ekonomskom planu.

U stvari, deo razlika i nezadovoljstava je ponovo vezano za ekonomiju. Stvaranje nekih privilegija grckim biznismenima u nekoliko sektora albanske privrede, stvorilo je razumljivu ljubomoru kod italijanskih biznismena sto nije moglo da se ne odrazi i na politiku. Grcka kompanija "SARANTOPULOS", prakticno je dobila vecinu tendera za izgradnju albanskih puteva uz evoropsko finansiranje, dok su Italijani u medjuvremenu, poznati po njihovoj tradiciji u izgradnji puteva, ostali nezadovoljni. Grci aktuelno imaju tri banke u Tirani, nasuprot jednoj italijanskoj banci, joint venture najvece italijanske banke, BANCO di ROMA sa Albanskom nacionalnom bankom. U medjuvremenu, uvoz iz Grcke mozda i zbog tamosnjih nizih cena se povecava.

Na kraju krajeva, moze se reci da albansko -italijanski odnosi, iako stabilniji nego albansko - grcki, nikada se ne uzdizu do najviseg nivoa. Uopste Italija gleda na Albaniju vise kao na jedan problem nego kao na suseda.

S druge strane, cini se da je Tirana nezadovoljna i blagim italijanskom stavom prema Milosevicu u Kontakt grupi. Izmedju Tirane i Rima sada ne postoji samo Jadran, sa svim njegovim problemima (emigranti, nezakonita trgovina itd.), vec i Kosovo sa svim tamosnjim problemima. U poslednjem susretu ministra inostranih poslova Paskala Mila sa specijalnim izaslanikom Dinija - Vattanijem, koji je i rukovodilac rimskog sastanka Kontakt grupe, Milo se nije ustrucavao da zahteva obrazlozenje o razlozima nedostatka kontakata i paznje Rima prema Tirani, u vreme kada su ostali (Solana, Gelbrad, Talbok, Geremek, Van Der Brojek) nekoliko puta sleteli na aerodrom u Rinasu da bi saslusali i zvanicne opcije Albanije. Isto tako, albanski ministar inostranih poslova je izrekao odsecno Ne italijanskom poredlogu za urgentno otvaranje "razgovora o razgovorima" izmedju Beograda i Pristine. Koji su razlozi poljuljanog italijanskog stava? "Zaustavaljanje sirenja nemackog ekonomskog uticaja u Jugoslaviji i u toim sklopu zakljucivanje nekoliko ugovora izmedju jugoslovenskih drzavnih preduzeca (Ugovor o kupovini vecine akcija jugoslovenskog Telekoma, za oko 700 milijardi lira), mogucnost izgradnje gasovoda koji bi iz Rusije preko Jugoslavije stigao u Italiju, i na kraju krajeva, nedostatak snaznih sredstava pritisaka koji su obicno u rukama Amerikanaca itd, neki su od razloga koji objasnjavaju meki italijanski stav prema Srbima" - citira albanska stampa poslednjih dana jednog italijanskog politilckog analiticara.

Nije poznato koliko je povezan sa italijanskom politikom Vincenzo Paglia, medijator Sporazuma o obrazovanju, medjutim stampa u Tirani se nije ustrucavala da ga predstavi kao Milosevicevog andjela spasioca pred sastanak u Bonu.

Tirana koja sebe vidi blizu Vasingtona oko pitanja Kosova, pratila je sa velikom paznjiom poslednju posetu premijera Prodija u SAD. Veruje se da u italijaskoj vladi postoje dve struje, ona ostija prema Milosevicu ili Andreatina linija i linija blagog stava prema njemu ili Dinijeva linija, za kojeg se smatra da je usko povezan sa italijanskim finansijskim krugovima i sa ekonomskim interesima u Jugoslaviji. Italijanski stav koji se, kako izgleda, krece u formuli "ni status kvo ni nezavisnost Kosova, sve ostalo je prihvatljivo", ipak ostaje konfuzan i neodlucan. Italijanska neodlucnost se u Tirani gleda kao neodlucnost koja ne ide u prilog Kosovu i Albaniji.

AIM Tirana Arben KOLA