SPORAZUM O OBRAZOVANJU-IGRA NERAVA

Pored tragicnih, ali i nekih pozitivnih dogadjanja koja ovih poslednjih nedelja potresaju Kosovo, malo je falilo da u zasenak padne marta meseca potpisan Aneks Sporazuma o dinamici povratka albanskih djaka i studenta u skolske i univerzitetske objekete. Ponovnom fokusiranju paznje na ostvarivanju ovog Dogovora kojem se stalno preti raznoraznim preprekama, svakako je doprineo visednevni strajk studenta tri fakulteta pristinskog Univerziteta na nastvanom srpskom jeziku, koji obecavaju da ni po koju cenu nece dozvoliti da zgrade koriste i albanski studenti. Ili, preciznije mogu, ali posto priznaju zakone drzave Srbije.

Ni poslednjeg dana, (15. maj), kada je po naknadno preciziranom datumu trebalo otvoriti vrata ucionica i kabineta za studente albanske nacionalnosti na masinskom, elektrotehnickom i arhitektonskom fakultetu, smestenih u jednom kompleksu, srpski studenti nisu promenili svoje misljenje. Naprotiv, posle medjusobnih svadja, gde je jedan manji broj njihovih kolega odustao od ovakvog vida iskazivanja "svojih osecanja" Krizni sptab studentskog protesta '98. je saopstio ne samo da ce vratiti vec odnetu opremu iz kabineta, vec da ce u ponedeljak nastvaviti sa nastavom.

S druge strane, u vecernjim satima, kada je vec isticao rok za normalizovanje nastave na albanskom jeziku u ova tri fakulteta, u Pristinu se iz Beograda vratila pregovaracka trojka gde je razgovarala sa posrednicima u ovom Dogovoru, predstavnicima italijanske zajednice Sent Eudjidio i obavestila javnost da su dobili kljuceve fakulteta (gde se jos uvek nalaze srpski studenti) te da se nastava na srpskom i albanskom jeziku nece odvijati u razlicitim objektima. Kako ce se jos jedna tragikomicna epizoda zavrsiti, videce se sledecih dana, ali se svakakko jos dugo nece znati koliko ce se upravo ovaj Sporazum o obrazovanju eksploatisati i zloupotrebljavati u politicke svrhe i dobijanju u vremenu.

Posle vracanja zgrade Albanoloskog Instituta cija je vrata, uzgred budu receno i pored pokazivanja kljuceva novinarima i znatizeljnim okupljenim gradjanima, trebalo razvaliti, kretori Sporazuma o normalizaciji obrazovanja na albnskom na jeziku, odredili su i tri prva fakulteta koja su po naknadno potpisanom Aneksu o Dinamizaciji povrataka studentata Albanaca trebala biti otvorena do 30 aprila.

Albanska strana je posrednicima predlagala otvaranje vrata filoloskog, filozofskog i prirodno-matematickog fakulteta, a srpska pregovaracka trojka predlagala je da se prvo otvori fakultet umetnosti, fizicke kulture i metalursko -rudarski fakultet u Kosovskoj Mitrovici. Predstavnici Sent Eudjidija odlucili su se za "zlatnu sredinu", uspevsi da postignu saglasnost o otvaranju prostorija Tehnickog fakulteta gde su smestena pomenuta tri fakulteta. U startu je srpska strana ovaj predlog docekala rasirenih ruku, nudeci cak zgradu na "poklon" odnosno na koriscenje samo albanskim studentima. Ali je zatrazila zauzvrat zgrade filozofskog i filoloskog fakuteta. Albanci nisu prihvatili takvu "ponudu" u prvom redu, sto je to "u potpunoj suprotnosti sa Sporazumom koji predvidja da se objekti zajednicki koriste, a ne da se izvrsi fizicka podela zgrada". Posrednici su se sa ovim slozili, isticuci da ce se "bez obzira na srpsku ponudu studentima ove nacionalnosti obezbediti prostor za studiranje na Tehnickom fakultetu". Jedan od clanova italijanske zajednice je svojevremeno istakao da je "njihova stvar da li zele ili ne da koriste prostorije, ali da se nece prihvatiti varijanta etnicki cistih fakulteta".

U medjuvremenu, pozitivnog pomaka nije bilo ni kada su u pitanju osnovne i srednje skole. Do sada su samo dva objekta predata na koriscenje albanskim djacima: u Podujevu, i u Orahovcu. Clan albanske pregovaracke trojke Rexhep Osmani tvrdi da je srpska strana ponudila predlog po kojem, kako on istice "od 67 srednjih skola, 40 njih ce zadrzati za sebe, i to one najbolje u gradskim centrima, dok ce Albancima osloboditi 27 ostalih objekata koji su u jadnom stanju, cak neki od njih i neupotrebljivi". Kako je istakao, albanska strana je ponudila tri varijante oslobadjanje objekata. Prvi predlog albanske strane je realizacija Aneksa Sporazuma onako kako je i potpisan od strane triju strana 23. marta. Druga varijanta predvidja povratak albanskih studenata i ucenika na nacin koji bi uzeo u obzir stanje u vreme kada su oni proterani iz njih. Treca varijanta predstavlja podelu skolskih objekata, ali ne na nacin koji je trazila srpska strana (fizicko odvajanje obrazovnih objekata).

Za sada, izgleda da su stvari ostale na nivou ideja i predloga te je pitanje krajnjeg roka potpune realizacije potpisanog sporazuma pre 20 meseci i dalje otvoreno, sto se ovde vec karakterise kao "igra nerava".

1. aprila kada je trebalo da se otvore vrata objekata Tehnickog fakulteta, (mada je naknadno javljeno da se rok pomera do 15. maja) Nezavisna Unija studenata Univerziteta u Pristini na nastavnom albanskom jeziku, pozvala je studente i nastavnike ovog fakulteta da se okupe na plato udju u objekat. Medjutim, tome su se suprotstavile policijske snage koje su blokirale ne samo ulaz zgrade Fakulteta, vec i sve prilazne puteve.

Nekoliko dana kasnije, oko 200 srpskih studenata organizovalo je protestno okupljanje na Tehnickom fakultetu, zahtevajuci od ministrastva obrazovanja Srbije "ponistavanje Sporazuma o obrazovanju", ocenjuci pismo ministra Jove Todorovice da moraju da napuste zgradu i nastavu nastave na Filoloskom fakultetu, pravom izdajom. Oni su cak zapretili da ce "ako je potrebno, fakultet braniti i oruzjem". Ustaljeno je misljenje i nekim nezavisnim i srpskim i albanskim krugovima kruzi da ovi studenti imaju podrsku rektora Radivoja Papovica, koji je samo dan pre protestnog okupljanja njegovih studenata izjavio da je "povratak albanskih studenta na Univerzitet ne samo protiv Ustava Srbije i srpskog naroda, vec i protiv lojalnih Albanaca i zato kada necemo dozvoliti njihov povratak".

Sada vec intenzivno protivljenje rektora Radivoja Papovica, prema vecini posmatraca predstavlja "samo deo scenarija vlasti za sprecavanje ili u najmanju ruku prolongiranje striktne primene Sporazuma". Cak, dodaju oni "Papovic moze imati uticaja i moze biti jak samo ako ga kao takvog zeli srpski rezim".

Bilo kako bilo, albanska strana se ipak pokazuje optimistickom i veruje da ce se Tehnicki fakultet vratiti na koriscenje, dok postupci srpske strane zavise od "sudbine njihovih predloga i zahteva", koji zele zgrade koje sacinjavaju "jezgro" Univerziteta, cak i sam studentski centar. Ipak, 15. maj je znacajan datum ne samo zbog ova tri fakulteta, jer predstoji odredjivanje tri fakulteta gde treba da se odvija nastava i na albanskom jeziku. Sporazum o albanskom obrazovanju na Kosovu moze uci u drugi cor sokak, te ce sve ipak zavisiti od medjunarodnog pritiska. Uostalom, njegovo ostvarivanje cini jos tezim cinjenica da se ovaj Sporazum pominje u svim medjunarodnim pristupima problemu Kosova, sto se moglo uociti i tokom poslednje turneje americkih emisara Ricarda Holbruka i Roberta Gelbarda, tokom cijih maratonskih razgovora na relaciji Beograd - Pristina- Tirana, obrazovanje na albanskom jeziku zauzelo je ne tako mali prostor.

U medjuvremenu, iako ga ovdasnji Albanci zbog vrlo radikalnih nastupa ignorisu odavno, tesko da se mogu zaboraviti pretnje, rektora srpskih studenata Radivoja Papovica: "Univerzitet ce biti Univerzitet Srbije i srpstva". Njegovi studenti, ugledajuci se na njega porucuju: "Branicemo univerzitet, bez obzira na posledice". Albanski studenti se jos uvek smeju paroli koja je postala moto srpskih kolega: "Ne dajte im olovke", odnosno ideji da je cak zalepe na prozoru Studetske menze. Ovo su brojni domaci i inostrani novinari vec snimili kamerama i fotoaparatima. Kakav je bio njihov prateci komentar, moze se samo naslutiti...

AIM Pristina Arbnora BERISHA