SIMBOLICAN GEST DOBRE VOLJE

Sastanak Milosevic-Rugova

AIM, BEOGRAD, 15. 5. 1998.

U petak, 15. maja, lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova pojavio se ziv, zdrav i nasmejan na vratima beogradskog Belog dvora nakon svog prvog susreta sa predsednikom SR Jugoslavije Slobodanom Milosevicem. Sudeci po Rugovinoj izjavi nakon susreta, te saopstenju iz Milosevicevog kabineta, razgovori su protekli u atmosferi medjusobnog postovanja i razumevanja, a nastavice se iduce nedelje u Pristini, na nivou radnih grupa. Ceo susret, koji je ujedno bio prva prilika za obojicu da svog suparnika vide "uzivo" trajao je ispod sat vremena, lideri su razmenili gledista i nisu se ni o cemu dogovorili.

Niko, u stvari, nije ocekivao vise od toga. Svi analiticari se slazu da je ovaj susret pre svega bio simbolican gest uzajamne dobre volje nego sto je trebalo da oznaci pocetak istinskih pregovora, za koje je jos uvek neizvesno hoce li ih biti. Srbija jos uvek uporno odbija da prihvati strano posredovanje (konkretno Filipa Gonzalesa kao izaslanika Organizacije za evropsku bezbednost I saradnju), dok Albanci ne veruju da ce Milosevic ispostovati bilo kakav dogovor ukoliko ga na to ne natera neko sa strane. Sa druge strane, svima je jasno da je i ovaj inicijalni susret upravo rezultat stranog mesanja - to jest petodnevnog buldozerskog napora Ricarda Holbruka. Holbruk je tokom tih pet dana tri puta putovao na relaciji Beograd- Pristina i nazad, uz jedno svracanje u Tiranu, dok nije ugovorio sastanak. Mada nije uspeo da uvede Gonzalesa u igru, ipak je jos jednom potvrdio svoju reputaciju "buldozer-diplomate" koji je u stanju da pomeri pregovaracki proces iz gliba.

Mora se priznati da je taj glib jos u prosli petak, dan uoci Holbrukovog dolaska, izgledao dubok i lepljiv poput drenickog blata. Zvanicnog Klintonovog izaslanika za bivsu Jugoslaviju, Roberta Gelbarda prilikom predhodne posete Milosevic je drsko odbio cak i da primi. Kontakt grupa je prilicno neuverljivo pretila novim sankcijama Srbiji, a i sama se nasla na ivici raspada. Pogorsana situacija na Kosovu i svakodnevne pogibije nisu obecavali ni naznaku mogucnosti za bilo kakvu komunikaciju.

Ipak, zahvaljujuci Holbruku, Milosevic i Rugova srdacno su se rukovali u predvorju Belog dvora, najvljujuci seriju albansko -srpskih pregovora.Rugova je u Beograd dosao sa clanovima delegacije koju su cinili Mahmut Bakali,Fehmi Agani,Pajazit Musi i Veton Suroi. Na sledece razgovore Slobadan Milosevic ce poslati drzavnu delegaciju koju ce naravno predvoditi Ratko Markovic a cinice je potrptredsednici republicke vlade radikal, Tomislav Nikolic,julovac Milovan Bojic, ministar Ivan Sedlak i podpredsednik savezne vlade Vladan Kutlesic.

Milosevic je posle sastanka ostao u Belom dvoru a delegacija sa Kosova boravak u Beogradu okoncala je posetim rezidenciji americkog ambasadora i susretu sa predstavnicima zemalja clanica kontakt grupe akreditovanih u Beogradu.

Kako je Holbruku ovo uspelo? Diplomatski izvori tvrde da, kao ni ranije, americki diplomata nije dosao u Beograd bez podugackog stapa. Taj stap je ovaj put bio u vidu izvrsnog predsednickog ukaza predsednika Klintona, kojim se Srbiji uvode nove, i mnogo ostrije sankcije od onih koje je nedavno uvela Kontakt grupa. Na ovom papiru, kome je falio samo pecat i datum da stupi na snagu, nalazio se detaljan spisak imovine pod kontrolom Srbije i SRJ koja ce u slucaju Miloseviceve nekooperativnosti biti zamrznuta. Isti dokument sadrzao je i veoma dugacku listu srpskih zvanicnika kojima ce biti zabranjeno da putuju na Zapad. Na kraju, predsedniku SRJ je skrenuta paznja da je obezbeden mehanizam kojim bi pomenute sankcije bile automatski usvojene od strane Evropske unije, sa obavezujunom snagom za sve clanice, ukljucujuci i "srpske prijatelje" kao ato su Grcka, Italija i Francuska. Suocen sa ponudom koja se nije mogla odbiti, Milosevic je pristao da licno primi Rugovu i time prekine farsu koju Ratko Markovic i njegovi drudjbenici vec vise od mesec dana,jednom nedeljno igraju u Pristini.

Slamanje otpora Ibrahima Rugove da pristane da razgovara sa Milosevicem bez posrednika islo je nesto teze. Ipak, u situaciji u kojoj se nasao nakon raspada svoje stranke i moguceg gubitka legitimiteta unutar albanske scene, Rugova je morao da prihvati ponudenu slamku. U zamenu je dobio obecanje da ce ga americka vlada snazno podrzati, kao i da ce preduzeti korake da osujeti ekstremiste iz dijaspore koji prucaju materiijalnu i politicku podrsku Oslobodilackoj vojsci Kosova. Vladi u Tirani je ukazano na korake koje treba da preduzme u pravcu sprecavanja dotura oruzja preko granice i uspostavljanja kontrole na severu zemlje. Osim stotinak medjunarodnih policajaca koji ce uskoro poceti da obucavaju i savetuju albanske kolege za taj posao, Tirani je ovih dana odobren i pozamasan kredit od strane Medunarodnog monetarnog fonda. Govori se i o razmestanju jednog broja italijanskih vojnika na albanskoj granici.

Ostaje da se vidi hoce li to biti dovoljno da spase poljuljani auroritet albanskog lidera. Dvojica clanova njegovog pregovarackog tima, Hidajet Hiseni I Bujar Dugoli, vec su dali ostavke u znak protesta zbog Rugovinog pristanka da se vidi sa Milosevicem bez posrednika. Razgovorima nije bio odusevljen ni akademik Redzep Cosija koji je izjavio da ono sto se desilo u Beogradu ne obecava nista dobro Albancima. Oslobodilacka vojska Kosova jos uvek se nije zvanicno oglasila, ali iz njihovih ranijih saopstenja sledi da nikakav dogovor izmedju Milosevica i Rugove nece priznati.

Najveca nepoznanica je ipak da li ce Milosevic i Rugova biti u stanju da nakon Holbrukovog provodadzisanja nastaviti nastaviti da se prave da zive na razlilitim planetama, dovikujuci jedan drugom da je Kosovo iskljucivo srpsko, odnosno albansko. "Rugova je u nekoliko navrata najavio da ce u razgovorima sa Milosevicem insistirati na nezavisnosti, a Milosevic ce bez sumnje ponavljati da je Kosovo u Srbiji", rekao je ovom novinaru jedan veoma visoki amerilki zvanicnik neposredno nakon zavraetka Holbrukove misije: " Nemamo garancije da ce razgovor promeniti stanje na terenu. Tacnije, ocekujemo kratkorocno pogorsanje, kao rezultat delovanja onih snaga koje smatraju da je cilj moguce postici iskljucivo silom. Glavno je da se Milosevic licno obavezao da saraduje na mirnom resenju. Sem toga, ostace zabelezeno da su Sjedinjene Americke Drzave ugovorile prvi direktan susret izmedu dvojice lidera u trenutku kad niko drugi to nije mogao". Nas sagovornik je istakao i da ne Amerika nastaviti da insistira da Milosevic prihvati Gonzalesa i otvaranje stalnih kancelarija OEBS u Jugoslaviji.

Osim Amerike i Holbruka licno, najveci politicki profit iz ove misije izvukao Milosevic licno: em je najverovatnije postigao ponistavanje zabrane stranog investiranja u SRJ (formalna odluka o tome ocekuje se na sastanku Kontakt grupe u Birmingemu), em je izbegao uvodenje novih sankcija, em je ponovo postao "faktor mira i stabilnosti na Balkanu". Za uzvrat, za sada, nije dao nista osim svoje reci da nece opstruirati dijalog. To sto je "volja naroda" izrazena na referenduma prekrsena uzece mu za zlo samo onaj deo srpske opozicije koji jos uvek misli da se sa Milosevicem moze takmiciti u nacionalizmu. Uostalom, Milosevic vec sada sa uspehom gura pod tepih Holbrukovu porednicku ulogu: drzavni mediji u Srbiji javili su o susretu sa Rugovom ne pominjuci ni Holbruka ni Gelbarda.

Ipak, Milosevic nema razloga da se previse raduje ovom kratkorocnom uspehu, jer Kosovo dugorocno ostaje kamen o vratu Srbije, a cena odrzanja srpske administracije u regionu (izrazena u ljudskim zivotima) raste iz dana u dan.

Najteze ce, ipak, biti Rugovi, koji se nalazi pritesnjen izmedu UCK i siledzijskog stava Beograda. To je igra na sve ili nista, i Rugova ce se izvuci iz tog procepa samo ako u dogledno vreme dobije konkretne ustupke od Milosevica.

Iako, dakle, treba biti veoma oprezan kad je rec o kratkorocnim efektima Holbrukove misije, nema sumnje da je dugorocno ucinjen korak u dobrom pravcu, i tracak nade se pojavljuje tamo gde ga do juce nije bilo uopste. Moze se, naravno ispostaviti da je on stigao prekasno, ali ni Milosevic ni Rugova, ni Srbija ni Kosovo zajedno, jos jednu ovakvu sansu definitivno nece imati.

Dok se u Beogradu pregovaralo na Kosovu se ratovalo. Napadnuti su policijski punktovi, jedan na domak Srbice a drugi u opstini Istok. Povredjenih nije bilo. U Djakovickim pogranicnim selima pucalo se vise sati i nema podataka o zrtvama. U medjuvremenu je nestao i Zarko Spasic, radnik ugljenokopa Belacevac kome se gubi svaki trag posto je odvezao dezurne radnike u 22 sata.

Uprkos danasnjem isticanju datima i satnice za predaju zgrada tehnickih fakultetia albanskim studentima, tamo su vec osam dana zabarikadirani srpski studenti sa namerom da tamo poduze i ostanu.

Dejan Anastasijevic (AIM)