"SRPSKI STRAHOVI"

AIM JUNIOR Pristina

Susret Milosevic - Rugova, kao bomba je odjeknuo kod srpskog stanovnistva na Kosovu. Cini se da se TV slikom, na kojoj se Milosevic srdacno rukuje sa Rugovom i ostalim clanovima albanske delegacije, opipavaju krajnje granice izdrzljivosti, inace nepripremljenog ovdasnjeg srpskog stanovnistva za "ovako nesto".

Slicno albanskom stanovnistvu, koosvski Srbi se poslednjih godina nisu mogli opredeljivati prema unutrasnjim politickim pitanjima, vec iskljucivo prema nacionalnim. Kao dominantno, uvek se postavljalo pitanje opstanka i ostanka na ovim prostorima. Vecina Srba je svoju sudbinu vezala za lojalnost Slobodanu Milosevicu i SPS-u, verujuci da ce im biti omogucen nastvak uspostavljene koncepcije zivota, koja je podrazumevala iskljucivanje bilo kakvog kompromisa sa albanskom stranom. Kako je medjunarodna zajednica pritiskala Milosevica da resi barem skolstva na Kosovu, tako je rastao otpor kosovskih Srba (i socijalista) da se bilo sta u tom smeru uradi. Ali, kada je pre nekoliko godina potpisan Dogovor o skolstvu i kada su u Komisiji "Tri plus tri" i u Kosovskom okrugu postavljeni kadrovi koji nisu sa Kosova, dogodila se velika migracija glasaca SPS-a ka radikalima, koji su nudili resenja koja su u osnovi bila prirodni nastavka trasirane koncepcije SPS-a.

A onda se temperatura na Kosovu naglo povecala. U "strahovima" srpskog stanovnistva, aktualiziovao se ceo spektar politickih i vojnih mogucnosti za Kosovo sa naglaskom na ona najgora, koja su u potpunosti rusila ustaljenu svakodnevicu i stvarala pomisli i aluzije na masovna ili tiha iseljavanja. Tome je doprinelo i potpisivanje Sporazuma o normalizaciji stanja u obrazovanju na albanskom jeziku. Naime, bilo kakav kompromis i kasniji zajednicki zivot se dovode u vezu "sa preglasavanjem i istiskivanjem Srba sa ovih prostora od strane Albanaca" pre svega na osnovu postojece velike brojcane prednosti. Shodno tome, za veliki broj Srba na Kosovu je irelevantna dilema - autonomija ili federalna jedinica. Mnogo je vaznije pitanje zadrzavanja postojece koncepcije zivota -"u Srbiji i bez prisustva Albanaca na bitnim mestima".

Susret Milosevic - Rugova samo je poslednja kap u casi "srpskih strahova". Sam cin dogovora o vodjenju razgovora, dozivljava se kao "pocetak izdaje", jer kako se ovde komentarise "tok dogadjaja previse podseca na atmosferu napustanje srpske Krajine ili potpisivanje Dejtonskog sporazuma". Kod mnogih Srba vlada misljenje da je Srbija u ovoj situaciji u defanzivi i da se "situacija polako raspada". To se odnosi na vesti o naglom sirenju OVK, priblizavanju "fronta" Pristini i okolini (gde je najveca koncentracija srpskog stanovnistva), prekidanju saobracaja na vaznim putevima i vestima o civilnim zrtvama. Sa zebnjom se dozivljavaju i glasine o "vezanim rukama " milicije i vojske. Najavljeno preispitivanje sankcija zbog pocetka dijaloga, asocira na "trgovinu" u kojoj ce kosovski Srbi "sigurno izgubiti". U celoj ovoj situaciji naceta je i pozicija Vojislava Seselja u ocima ovdasnjih Srba za kojeg se vec prica da je "kupljen".

"Srpski strahovi" se pored ostalog mogu objasniti nedostatkom kompletne predstave o aktulenim dogadjanjima na Kosovu i o kretanjima kod Albanaca protekle decenije. Zbog dugogodisnje presije, opterecenosti nacionalnim problemima i forsiranim vestima RTS-a, misljenje vecine kosovskih Srba se formira dobrim delom i od najgorih vesti i glasina. Kao osnov za ovakva razmisljanja dolazi intelektualna podloga od odredjenih krugova sa pristinskog Univerziteta, u cijim radovima, analizama i projekcijama buduceg stanja na Kosovu preovladavaju pesimisticki tonovi. Zbog insistiranja medjunarodne zajednice da se resavaje kosovskog problema zapocne od problema skolstva, Univerzitet je postao centar otpora. Vremenom je na Univerzitetu stvoreno jezgro nacionalnog opozicionog ponasanja prema Milosevicu i zvanicnim drzavnim i partijskim strukturama na Kosovu i u Beogradu, ma kako to cudno zvucalo. Time je stvorena znacajna pukotina izmedju njih, koja se vremenom povecavala da bi u poslednje vreme ona u potpunosti prekinula sa radom. Samim tim, prekinuta je i mogucnost medjusobnog informisanja i koordinacije poteza. Univerzitet je nastavio po svom i rezultat toga je studentski protest na Tehnickom fakultetu i reizbor dr.Radivoja Papovica za rektora. Ova politicka struja nema sanse da ozbiljnije ugrozi Miloseviceve poteze na Kosovu. Nedostatak vece logisticke podrske od strane preduzecca i organizacija u Pristini (ciji su rukovodioci uglavnom lojalni kosovskom SPS-u), rupa u informisanju o njihovim aktivnostima i forsirano donosenje Zakona o Univerzitetu (koje ce verovatno prouzrokovati Papovicevu smenu) ce minimizirati ovu politicku struju. Iz krugova koji "sprovode" Miloseviceve poteze, moze se cuti konstatacija da je "privodjenje na razgovor kosovskih Albanaca bez direktnog ucesca trece strane velika pobeda koja ce dovesti do cepanja albanskog politickog pokreta na dve struje, od kojih ce se ona druga naglo prikloniti OVK". To bi navodno omogucilo drzavi Srbiji da efikasno odugovlaci razgovore i istovremeno primenjuje sirok spekter mera.

Dijalog je ipak zapocet. On je u ovom trenutku bez medijatora, sto ne znaci da se on u kasnijoj fazi nece ukljuciti u igru i "nametnuti politicko resenje". Cini se da je bio neophodan "hitan uspeh" americke spoljne politike u vidu pocetka pregovora na Kosovu, koji ce ocekuje se biti "overen" neuvodjenjem novih sankcija. Iako u nekim odasnjim krugovima vlada misljenje da je Holbrukova misija uspela zbog ogromnog neposrednog pritiska na Rugovu, a da je Milosevic je to verovatno dobro osetio i poceo da se cenka, ipak je ocigledno da tokom ove americke misije, Milosevic ponovo otvorio krizu u Crnoj Gori (pokusaj smene Kontica), a potencirao i krizu u Bosni (vesto tempirano zadedanje Skupstine Republike Srpske).

Mada jos uvek nije iskristalisano misljenje da li je Milosevic "dobro pazario", kosovske Srbe itekako plasi njegovo "licno ucesce" u kontaktima, kao i prilikom slicnih situacija.

AIM Pristina Slavisa MARIC