ZAKON O UNIVERZITETU I NAORUZAVANJE SRBA

AIM JUNIOR Pristina

Kakav izgleda jedan vecernji izlazak u Pristini? Samo se "entuzijasti" mogu videti na ulici posle 23 sata. Svi gledaju na sat i zure kuci. Ne, nema policijskog casa. Policajci u civilu, kroz prozore civilnih automobila drsko zagledavaju prolaznike. Posebno su sumnjivi oni koji zastajkuju i razgovaraju prilikom slucajnih ulicnih susreta. Uniformisani policajci, nocu, iz bezbedonosnih razloga, radije stoje po ulazima nego sto patroliraju ulocama. Zabave, bez obzira na sve ipak ima, ali to nije to. Pristina je dakako imala i boljih nocnih momenata...Vec tri noci uzastpno, negde pred zoru, gradom odjekuju pucnji. Svedoci smo zle prognoze o tome kako ce oruzani konflikti krenuti i po urbanim sredinama. Za preksinocnu pucnjavu imali smo zvanicno saopstenje: "Teroristi napali policijsku patrolu"... A sta je bilo sinoc? Sta da ocekujemo veceras?

To niko nezna. Nije ni bitno. Bitno je da rezim sprema novi Zakon o univerzitetu po kojem bi drzava preuzela vecu kontrolu nad univerzitetima, specijalno po pitanju kadrovske politike, obzirom da po predlogu tog Zakona univerziteti nece vise imati dosadasnje Savete, zatim drzava ce imenovati rektore i dekane, dok ce ovi zadnji imati funkcije i ovlascenja direktora. Glasnogovornik, neimenovani portparol a istovremeno i potpredsednik Vlade Republike Srbije, Vojislav Seselj, na BK Televiziji izjavljuje kako drzava na isti nacin upravlja drzavnim obrazovnim institucijama u Francuskoj i Svedskoj. Dobro je da se bar u necemu aktuelna vlast ugleda na tekovine zapadnog drzavnog menadzementa. Medjutim, otkud taj Zakon bas sada? Koja je njegova politicka pozadina?

Ukoliko uzmemo u obzir vreme i obratimo paznju na imperativ urgentnosti aktuelne politicke sitaucije u SRJ, videcemo kako se pozadina tog, pre svega politickog cina nazire, u potrebi aktulene vlasti u Srbiji za konsolidovanje politicke moci na svim nivoima, a sto umnogome remete dve jake intelektualne grupacije vezane za Univerzitete. Rec je o grupacijama koje nastupaju sa dijametralno suprotstavljenih pozicija i to pozicija koje upravo zato apsolutno ne odgovoraju vlastima, odnosno vrhu vlasti u Beogradu. Jednu grupu cine gradjanski i prozapadni orijentisani intelektualnci Univerziteta u Beogradu (posebno filozofski i pravni fakultet), koji vec duze vreme smetaju vlastima, a drugu grupaciju cine dojucerasnji verni podanici rezima, intelektualci pristinskog univerziteta koji se protive samoj ideji, a da se ne prica o samoj implementaciji srpsko-albanskog Sporazuma o skolstvu na Kosovu, koji su pre dve godine potpisali tadanji predsednik Srbije Slobodan Milosevic i lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova. Pomenuti Zakon o Univerzitetu se upravo iz predocenih razloga i pokrece bas u ovom trenutku (otud je rec o politikom cinu) kada je potrebno ucutkati i razvlastiti gradjanski akademski Beograd (zajedno sa nezavisnim medijima) i srbofilsku nacionalnu Pristinu, cije srbovanje u ovako delikatnim politickim uslovima steti politici zvanicnog Beograda, kada Srbija ima za cilj opste centralizovanje politicke moci u SRJ (recimo putem nedavnog Referenduma o stranom (ne)mesanju u resavanje kosovskog problema). Stoga je evidentno da neko dodatno, kosovsko lokalno srbovanje, remeti politicku strategiju beogradskih vlasti povodom Kosova u njihovom diplomatsko - politicko medjunarodnom kursu, koji upravo uzima pozitivan zalet (poziv Slobodana Milosevica Ibrahimu Rugovi na pocetak pregovora bez stranih posrednika i ne na nekom neutralnoim terenu, na sta je Rugova pristao, a sto su prethodno bili njegovi protokoalrni preduslovi) sto je, obzirom na pozitivne reakcije medjunarodne javnosti "veliki uspeh" zvanicne spoljne politike, a u vezi sa "unutrasnjim" stvarima.

Tako, ukoliko sada rezim konacno donese Zakon o Univerzitetu, a u cije usvajanje ne bi trebalo nimalo sumnjati, ima priliku da "pocisti akademsku opoziciju sa vaznih funkcija na univerzitetima u Beogradu i Pristini (i ne samo na ta dva univerziteta) obzirom da i jedni i drugi remete politicku koncepciju srpsko-leve Srbije; dakle Srbije koja ne skrece suvise udesno, posebno ne u desetercu (Pristina) i Srbije koja nije bas odusevljena prozapadnim samoorganizovanjem gradjana (Beograd i tamosnja siroka lepeza civilnih inicijativa i nevladinih organizacija, a cija je strateska intelektualna baza upravo beogradski univerzitet). Takvom politikom, vlast se udvara Srbima van Kosova, jer sprecava "subverzivno" institucionalno delovanje intelektualne "pete kolone" prestonice, putem univerziteta, kao i "hipersrpski" uticaj kosovskih Srba zbog kojih ovi drugi Srbi nisu bas voljni da ginu, pa bi shodno tome bolje bilo da se ovi ovde malo obuzdaju i budu pragmaticniji.

A kada smo vec kod pragmaticnosti, dogadjaji na Tehnickom fakultetu u Pristini predstavljaju jasan primer kao je tesko graditi politicku pragmatiku na terenu uzavrelih nacionalnih strasti, terenu koji je iz dana u dan sve puniji caurama iz automata kineske, odnosno jugoslovenske proizvodnje. Na Tehnickom fakultetu u Pristini studenti srpske nacionalnosti vec vise dana protestvuju, jer ne zele da prostorije ustupe svojim kolegama Albancima, mada su svesni da je to "izgubljena" bitka. Raznosi se fakultetski materijal, prazne kabineti. Ima cak i polupanih prozora...Reseni su da istraju do kraja "bez obzira na posledice, a imaju i podrsku svog rektora Radivoja Papovica, koji je pre neki dan ponovo izabran na ovu funkciju.

Sto se tice automata, stvar nije nimalo naivna, bar ne iz srpske perspektive (bez obzira na svu verbalnu nadmenost RTS izvestaja sa kosovskih zarista), o cemu svedoci tekuca akcija zaduzivanja i podele oruzja vojnim obveznicima po Pristini, uglavnom srpkse nacionalnosti. Zar je dotle doslo da vlast deli oruzje srpskim porodicama, da se u nekom, svakako ocekivanom hipotetickom slucaju sami brane? Zar je albanski oruzani pokret toliko jak da vec potstojeci vojno-policijski efektivi nisu dovoljni da obuzdaju i neutralisu njegove, aktivnosti? Ima li to mozda veze sa glasinama koje su u opticaju po Pristini u zadnjih nedelju dana o nekim "crnim" i "belim" tackama odbrane, gde su pritom crne tacke lokacije koje ce vojska ili policija otezano "braniti" u slucaju nekog masovnijeg konflikta u uslovima urbanih lokaliteta Pristine? Po toj logici se i citav Tehnicki fakultet ustupa albanskim studentima i profesorima, posto Srbi uglavnom zele da se koncentrisu u centralnim delovima grada koje je lakse braniti, dok se u nekom eventualnom kontranapadu "ne mora voditi toliko racuna o pretezno albanskim rubnim delovima Pristine". Mnogo je pitanja i jos vise nedoumica i nepoznanica, narocito u vezi sa eventualnim oruzanim sukobima veceg intenziteta u samom glavnom gradu Kosova - Pristini, koji bi zbog vece gustine naseljenosti uzrokovali i vece zrtve. Iz te sumorne "sarajevske" ili "bejrutske" perspektive, sasvim je prirodno odusevljenje i podrska koju mnogi politicki faktori iz medjunarodne zajednice pruzaju iniciranim kontaktima srpske i albanske strane na najvisem nivou, u nadi da ce iz toga proizaci neki konketan dogovor ili bar znacajniji pozitivan i pacifikacioni korak.

AIM Pristina Dorijan NUAJ