IZBEGLICE NA IVICI GLADI

Posle dogadjaja u regionu Drenice, na hiljade osoba je napustilo svoje kuce u trazenju bezbednijeg smestaja u okolnim opstinama, a kasnije i u Pristini i udaljenijim mestima. Vise od 23 hiljade osoba, uglavnom zene i deca napustili su sela regiona Drenice, stvarajuci tako veoma tesku humanitarnu situaciju. Humanitarnim organizacijama se dugo nije dozvoljavalo da ulaze u ugrozenu zonu pod obrazlozenjem da im se "ne moze garantovati fizicka sigurnost", dok su srpski zvanicnici u nekoliko navrata tvrdili da je sa "humanitarnom pomocu stizalo i oruzje i oprema za teroriste".

Usled posledica u selima opstine Djakovica, tokom poslednjih dana je samo u ovom gradu utociste naslo oko sest hiljada osoba, zene deca i staraca. Tamosnji Odbor za emergentnu pomoc, organizacija stvorena nakon izbijanja krize na Kosovu, navodi da je za ovaj broj izbeglica obezbedjen smestaj i ishrana za odredjeno vreme.

Izbeglice su cak stigle i u Crnu Goru, gde je prema podacima Demokratske Unije Albanaca samo u Gusinju do sada smesteno 262 osobe. Prema njihovim prezimenima moze se konstatovati da se radi o osobama koje su se smestile posebno u ovom gradu i Plavu kod bliskih ili daljih rodjaka. Prema raspolozivim informacijama, izbegli su uglavnom iz Peci, Decana, Pristine, Donje Kline, Djakovice, ali i iz Srbice, Glogovca Vucitrna...

Komesarijat za izbeglice OUN sa sedistem u Podgoprici i postalim gradovima Crne Gore tvrdi da je u Crnoj Gori smesteno vise od pet hiljada izbeglica sa Kosova. Isti izvor tvrdi da se radi o Albancima, Bosnjacima, Srbima i Crnogorcima. S druge strane Ministarstvo unutrasnjih poslova Crne Gore istice da je samo prosle nedelje u ovu republiku prebeglo oko 800 izbeglica sa Kosova, a ocenjuje se da ih najvise ima u Ulcinju.

Opstinski komesar za izbeglice u Ulcijnju goslodin Rifat Hajdinaga, tvrdi da je u periodu od 7. marta do danas ovaj Komesarijat evidentirao 151 porodicu sa 492 clanova, od kojih su najbrojnija deca i mladi razlicite dobi. Jedna izbeglica (majka koja se tu nalazi sa svoje troje dece) lokalnim medijima je izjavila da je bila primorana da privremeno napusti svoju kucu zbog opasnosti "koja joj je pretila od strane srpskih, vojno-policijskih snaga i kako bi spasila svoju decu od moguceg masakra". Albanski politicki subjekti u Crnoj Gori su osnovali posebne stabove za prihvat izbeglica sa Kosova.

Jedan broj izbeglica stigao je i u Albaniju gde je u regionu Kuksa smesteno 22 osobe. Izvori su u pocetku javljali da je vise od hiljadu izbeglica smesteno u ovom severnom gradu Albanije, medjutim, ove vesti su opovrgnute od strane albanskih zvanicnika. Izbeglih je bilo i u Makedoniji, medjutim "Gligorovljevi koridori" cini se da su udaljeniji za Albance sa Kosova.

Stanje izbeglica, koje uzger budi receno sebe tako ne dozivljavaju, veoma je tesko. Mali je broj humanitarnih organizacija koje su uspele da pruze pomoc razmestenoj populaciji. Komitet Crvenog krsta izgleda da nije mogao da pruzi adekvatnu pomoc jer se nedavno pozalio da su njeni radnici "dobili anonimne telefonske pozive gde im je preceno smrcu", mada do danas nisu obelodanili ko im je upucivao pretnje. Za sada izbeglima iz svojih domova pomaze samo dobrotvorno Humanitarno drustvo "Majka Tereza". U medjuvremenu, Albanci su osnovali i jednu Komisiju za hitnu pomoc, koja se ipak cini nemocnom u odnosu na stvorenu situaciju. Stanje izbeglih nije se mnogo promenilo ni posle izjava predstavnika medjunarodnih organizacija "da ce se Kosovu pruziti pomoc". Njihovo veoma tesko stanje konstatovala je tokom svoje kratke posete Sadako Ogata.

Tesko stanje izbeglog civilnog stanovnistva konstatovao je i dr. Aljus Gasi, savetnik za zdravstrvenu i humanitarnu politiku lidera kosovskih Albanaca, dr. Ibrahima Rugove, koji je i poslao pismo OUN odnosno rukovodiocima Svetskog programa za hranu pri ovoj organizaciji i zatrazio urgentnu intervenciju pruzanju pomoci Kosovu u hrani i lekovima. U Gasijevom pismu se kaze da je "kao posledica visegovdisnjeg aparhejda i srpskih napada na Kosovo, situacija dostigla stepen zlocina protiv covecanstva, gde je zivot vecine populacije u opasnosti". Dr. Gasi je izneo podatak da je poslednjih godina vise od 60 hiljada kosovskih porodica zivelo uglavnom od humanitarne pomoci koja im je obezbedjena domacom solidarnoscu i od srane medjunarodnih humanitarnih organizacija koje su stacionirane na Kosovu. "Medjutim, nastavio je on, posle srpskog masakra na Kosovu, kada je veliki broj Albanaca primoran da napusti svoje kuce, situacija se jos vise pogorsala".

Ovdasnji subjekti tvrde da "je Kosovu potrebna urgentna pomoci u hrani i lekovima", te je zato i ured dr. Rugove pozvao zvanicnike OUN odnosno direktora i odgovornog Sektora za Evropu da napokon poseti Kosovo i da se upoznaju sa alarmatnim ovdasnjim stanjem. Takvi pozivi su upuceni i od strane ostalih politickih i humanitarnih subjekata Kosova, koji tvrde da je stanje na Kosovu bilo tesko i pre dogadjaja u Drenici i Zapadnom delu Kosova, ali da je sada situacija postala drmaticna.

Nekoliko desetina hiljada Albanaca i nekoliko hiljada Srba i Crnogoraca, cekaju na promenu stanja da bi se vratili svojim kucama. Obe strane pominju i raspravljaju o pitanjima izbeglih, cija se sudbina neretko koristi u politicke svrhe, ali je malo za njih uradjeno. Uostalom, to se pokazalo i ranije, kada je nekoliko hiljada srpskih izbeglica iz Hrvatske smesteno na Kosovu, a koje skoro tri godine posle napustanja svojih domova cekaju na hladnim parketima sportskih hala ili neudobnih baraka zalogaj milostinje. Slicna sudbina izgleda ocekuje i vise hiljada Albanaca.

Tacan broj izbeglih ljudi se nezna, jer se on menja iz sata u sat. Sela pogranicnog pojasa sa Albanijom gotovo da su potpuno ispraznjena. Tamo se nastavljaju oruzani okrsaji. Kuca je sve manje, beskucnika sve vise...

AIM Pristina Besim ABAZI