RANO JE GOVORITI O SARGAREPAMA

Intervju sa albanskim ministrom inostranih poslova Paskal MILO

Albanski ministar inostranih poslova Paskal MILO, pozitivno je prokomentarisao inicijativu za bilaterlani susret Milosevic - Rugova. On smatra ovaj akt "prvim korakom u pravom smeru". Takav komentar se mnogo ne razlikuje od preovladjujucih komentara u krugovima medjunarodnih aktera, zainteresovanih za uzavrelu krizu kroz koju prolazi Balkan. Medjutim, ministar je istovremeno izrazio i rezerve prema brzim rezultatima koji bi se mogli ocekivati sa albansko - srpskog susreta u Beogradu. "Ostaje nekoliko kilometara da se predje do destinacije i sada i u ovom trenutku niko ne moze reci koliko ce vremena biti za to potrebno", rekao je Milo.

Poslednji razvoji u kosovskoj krizi zatekli su u dosta nepovoljnom polozaju Albaniju, koja se jos uvek bavi ranama duboke unutrasnje krize kroz koju je prosla prosle godine. Tirana se izjasnila za mirno resenje kosovske krize i za jednak status pokrajine sa statusom ostalih republika u Federaciji, Srbije i Crne Gore. Iako nemo odobrena od strane velikih zapadnih drzava, ova pozicija se jos uvek nije uvrstila u bliskoj agendi medjunarodnih formuma za Kosovo, dok je Rusija kategoricki odbacila jedno takvo resenje.

"Kosovo Republika znaci rat u SRJ", ovo je izjavio pre nekoliko dana u Strazburu na sastanku ministara inostranih poslova Saveta Evrope sef ruske diplomatije Primakov, optuzujuci zatim ostro Albaniju zbog podrske "terorizmu na Kosovu". Na drugom krilu medjunarodnih stajalista nalaze se SAD cije su ceste diplomatske misije belezile i jedine konkretne poteze u pravcu pronalazenja kompromisa. I dok je Kontakt grupa izgubila pocetno jedinstvo protivljenjem Rusije prema poslednjim sankcijama protiv Beograda, americka diplomatija je poslala u region svog glavnog pregovaraca ambasadora Holbruka. Upravo je ovaj, napokon, ubedio Milosevica i Rugovu da iniciraju jedan bilateralan susret upravo u trenutku kada se situacija na Kosovu opasno zaostrava iz sata u sat, sto jos jednom pokazuje da americko resenje u poslednjem trenutku moze biti i jedini preostali otvoreni prozor u pravcu izbegavanja konflikta sa panbalkanskim posledicama. U ovom intervjuu za AIM, albanski ministar inostranih poslova Paskal MILO govori o vec navedenim temama, isticuci mirnu liniju koju sledi njegova Vlada i odbacujuci "srske i ne samo srpske" optuzbe o tome da Albanija podstice trgovinu oruzja i prelazak ljudi prema Kosovu. Milo kaze da je jos uvek rano govoriti o ublazavanju sankcija u Jugoslaviji i njenoj integraciji u medjunarodnoj zajednici.

AIM:-Milosevic i Rugova ce se sastati u Beogradu da bi raspravljali o pocetku dijaloga. Kao Vi gledate na takav korak i buducnost krize na Kosovu?

MILO: - Dijalog izmedju predsednika Milosevica i Rugove, kako su konstatovali i svi glavni akteri medjunarodne politike koji se bave Kosovom, predstavlja prvi korak u pravom smeru. Ja bih se pridruzio ovakvom stavu, ali dodajuci da je to pocetak jednog procesa koji se ocekivao i koji uliva nade da moze otvoriti jednu novu epohu u odnosima izmedju strana u konfliktu. Sigurno je da od susreta u petak ne treba ocekivati spektakularne stvari, to je tek prvi kontakt koji se ostvaruje u atmosferi sada vec otvorenog konflikta, dubokog nepoverenja i istorijskog neprijateljstva. I kao posledicu toga, ne treba gajiti suvise nade da ce petak biti dan cuda. Ako budemo polazili od ovakvih razmisljanja, onda mozemo doziveti veliko razocarenje koje moze stetiti buducem procesu razgovora, za koji se pretpostavlja da ce biti teski, delikatni, sa usponima i padovima, za koje ce bez sumnje biti potrebna snazna i odlucna podsticanja medjunarodnih faktora, posebno SAD. Dakle, ja smatram susret Milosevic - Rugova pozitivnim, ali da bi se doslo do kraja konflikta, potrebno je proci vise kilometara. Koliko ce vremena biti potrebno da se ti kilometri predju, tesko je reci.

AIM:-Albanija je optuzivana da je stimulisala trgovinu oruzja i ilegani prelazak ljudi u pravcu Kosova. Kakav je albanski odgovor na ove optuzbe i koliko su one osnovane?

MILO:-Ove optuzbe su proizasle kao produkt srpske, i ne samo srpske, propagande, kako bi se napravio balans u negativnom toku dogadjaja i pogorsanom imidzu Srbije na medjunarodnom planu. Mogu reci da je Srbija na neki nacin uspela da stvori utisak u medjunarodnoj javnosti da se iz Albanije odvija intenzivna trgovina velikih srazmera, ilegalnim putem, ljudi i oruzja namenjeno Kosovu.

Kao posledica toga, uspeli su da senzibiliziraju u ovom pravcu i odredjene segmente u medjunarodnoj javnosti, u onim vladama koje su bile sklone da sa naklonoscu gledaju svako srpsko nastojanje za optuziuvanje Albanije. Albanska Vlada je odavno izrazila svoj stav u odnosu na ovu buru "u casi vode", koju je podigla srpska strana i njeni saveznici. Mi smo rekli predstavnicima vlada Kontakt grupe da nema apsolutno nijednog istinitiog elementa u srpskim optuzbama upucenim Albaniji i da je albanska drzava bila i da ce biti spremna da saradjuje sa medjunarodnim faktorima za snizavanje tenzija i za zapocinjenje dijaloga i da ce pruziti stranama iskrenu saradnju u tom pravcu.

Mi smo preduzeli sve moguce mere koje od nas zavise, kako bi smo kontrolisali granicu na sto potpuniji nacin i da saradjujemo sa misijama posmatranja i monitoringa raznim medjunarodnih organizacija, kao sto su OEBS, EU itd. Sa zadovoljstvom konstatujemo da imamo identicne stavove. Izvestaji OEBS i EU, dakle njihovih misija sa albanske granice dokazuju da srpska propaganda nije nista drugo nego jedan nameran produkt srpske diplomatije kako bi uticala na medjunarodnu javnost.

Mi ne zelimo da se pokazemo istovremeno i kao veliki hriscani, pa da izjavljujemo da preko nase granice ni muva ne moze da preleti. Bivajuci svesni situacije kroz koju prolazi albanska drzava, a posebno vojska i policija, mi smo svesni i nedostataka u rigoroznoj kontroli duz citave severoistocne granicne linije. Postoje individualni ilegalni prelasci, takvih je bilo i bice ih i dalje. Osim nasih tehnickih nemogucnosti, razlog ovome je i veoma nepristupacan planinski reljef Albanije u pogranicnom pojasu sa Kosovom, gde je nemoguce u potpunosti kontrolisati prolaze i planinske puteve koji prodiru iz Albanije na Kosovo.

AIM: - Albanija je zvanicno zatrazila medjunarodno vojno prisustvo na njenoj teritoriji. Da li to znaci da albanska vojska nije u stanju da se suoci sa neocekivanim razvojima na severnoj granici?

MILO: - Medjunarodno prisustvo nije trazeno toliko da bi se zastitile albanske granice, koliko da bi se osmatrao nas granicni pojas, i to kao treca i neutralna strana u konfliktu. Ovde nije rec o odbrani albanske teritorije, jer njenu odbranu u slucaju ugrozavanja ratom ne bi vrsila samo albanska vojska, koja se oporavlja, vec bi to uradio citav narod koji je istorijski branio svoju domovinu na osnovama svenarodne mobilizacije. Tako bi se desilo i u slucaju eventualnog konflikta ili pak sasvim nezeljenog rata za nas, ali u slucaju da nam se nametne, mi cemo znati da se borimo kao jedan narod i kao jedna jedinstvena nacija.

AIM: - Eventualni pocetak dijaloga izmedju Srbije i Albanaca na Kosovu mogao bi u veoma bliskoj buducnosti postaviti problem olaksavanja ili ukidanja sankcija prema SRJ, kao njene postepene integracije u medjunarodnim organizacijama izvan kojih se trenutno nalazi. Kakva ce biti pozicija Albanije u jednoj takvoj situaciji?

MILO: - Mi smo podrzali politiku stapa i sargarepe koju medjunarodna zajednica primenjuje prema Beogradu. Kao strana direktno zainteresovana za konflikt, bili smo skloni tome, a verujem da smo bili u pravu da se u odnosu na Beograd primeni s pocetka politika pruzanja vise stapova i manje sargarepa. Mi smo bili i jesmo za to da se ti odnosi mogu promeniti u zavisnosti od ponasanja Milosevica prema pitanju Kosova, kao nepromenljivi uslov u svim medjunarodnim pregovorima oko ove krize. Jos je uvek rano da se govori o nekom preinacenju odnosa u prilog sargarepa i to zbog toga sto razgovori tek pocinju i jos uvek nije poznato kakav ce biti realan stav Beograda. Ipak, Albanija je dokazala da je za usvajanje jedne moderirane politike, koja uzima u obzir sve opcije koje bi donele konkretne rezultate na terenu. Nasa aktulena pozicija prema mogucnostima ukidanja aktuelnih sankcija ima u vidu upravo situaciju na Kosovu i tendenciju razvoja dogadjaja u globalnom okviru krize. Ako se uistinu uvide pozitivni koraci i jedan supstancijalan progres u dijalogu izmedju Beograda i Albanaca na Kosovu, onda smo mi misljenja da se moze razmotriti i mogucnost da se Beogradu moze ponuditi i veca kolicina "sargarepa", u cilju integrisanja, ali da se istovremeno i monitorizuje od strane medjunarodne zajednice do zadovoljavajuceg okoncanja konflikta na Kosovu.

AIM Tirana Remzi LANI