SRPSKO-ALBANSKI PREGOVORI BEZ GARANCUJE USPEHA

Da li je najzad napravljen prvi i pravi korak ka razbijanju visegodisnje kosovske blokade? To je pitanje koje danas postavljaju mnogi na Kosovu, posle izjave americkog izaslanika Holbruka da ce se u petak u Beogradu sresti vodja kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova i predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic.

Prvi je utisak da su misljenja dosta, pa cak i ostro podeljena. Medjutim, iako se radi o konkretnom dogadjaju, odnosno dogovoru o pocetku albansko - srpskog dijaloga, najnovija podela je u stvari samo dodatak uobicajenim unutaralbanskim podelama. Sukobljavaju se i oko ovog pitanja isti oni koji se ni do sada nisu slagali oko albanske politike otpora, koju je sledio i uspevao da nametne kao preovladjujucu Ibrahim Rugova.

Ipak, treba reci da politicki raspored snaga unutar albanskog pokreta nije onakav kakav je bio do pre nekoliko meseci ili pre godinu dana. Rugova se i sada ponasa kao da se nista nije promenilo, mada se golim okom moze videti da tok dogadjaja na terenu ide u pravcu koji pomalo i plasi od najgoreg. Stvarnost Kosova je represija, sukobi, borba kosovskih ljudi za zivot, a poslednjih meseci ispostavilo da je "djavo odneo salu". Politicki teren pokusavaju da osvoje drugi, odnosno oni koji nude drugu alternativu.

Mada izgleda, ipak ta alternativa(UCK-Oslobodilacka vojska Kosova i njeni simpatizeri) nije bas van politicke igre. Ne otkriva se Amerika ako se kaze da je do ubrzanog stavljanja u pokret trome i glomazne diplomatske masinerije doslo upravo zbog zahvacenosti sve vecih delova Kosova ratnom psihozom ili nekom predratnom atmosferom u kojima ne nedostaju ni konflikti koji nagovestavaju rat ili predstavljaju prave male bitke koje karakterisu prikrivene, neobjavljene ili ratove takozvanog malog intenziteta. U tom kontekstu dogovor oko procedure albansko -srpskog dijaloga, mada jos nije dovoljno poznat ili tek treba da se odredi ili upotpuni, moze se sagledati iz dva ugla. Iz prvog ugla mogao bi da se vidi napor za razbijanje visegodisnje politicke srpsko - albanske i diplomatske blokade. Tokovi dogadjaja na terenu uzeli su veoma negativan pravac i bilo je neophodno da se ucini ono sto je moguce u ovom trenutku da se oni makar ublaze, ako vec ne mogu potpuno da se zaustave. Sagledavanje dogovora iz drugog ugla otkriva da je ovaj napor ucinjen i kao poslednja mera u zastiti dosadasnje albanske politike, odnosno u zaustavljanju lavine erozije autoriteta Ibrahima Rugove, koji je simbol te politike. Pad Rugove umnogome bi komplikovao stvari stranoj diplomatiji, a donekle bi stvorio novu situaciju i za predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevica. Makoliko se govorilo o njegovoj ratobornosti, ne bi moglo da se kaze da on jedva ocekuje priliku da bi zapoceo opsti rat na Kosovu. U tom smislu najnoviji dogovor treba sagledati i kao rezultat saglasnosti ljutih protivnika oko zadrzavanja osnovnih stvari pod kontrolom i stanja pozicionog rvanja.

Tako treba sagledati znacaj i domete najnovijeg dogovora o srpsko-albanskom susretu na vrhu i sve ostalo sto sledi iz njega bez obzira na kritike, optuzbe i pohvale koje upucuju albanski politicki tabori unutar albanskog pokreta. Ako je dogovor sve to sto je objavljeno, a verovatno nije, onda je zapravo rec o pocetnoj proceduri, otprilike o fazi razgovora o razgovorima. Naravno, ona nije bez znacaja, ali kada bi bila i od veceg znacaja, iz iskustva dogovaranja i pregovaranja tokom nedavnih ratova u bivsoj Jugoslaviji, treba reci da je ona jedan pocetak, a do kraja jos ce vode proteci kosovskim rekama.

U svakom slucaju treba imati u vidu da i procedura moze da se uobicaji i da postane neka praksa koja moze u odredjenim trenucima da ide u prilog jednoj ili drugoj strani, ili da bar tako izgleda. Medjutim, ne izgleda da ce on sustinski odrediti pravac ili pravce konacnog resenja. Tako da u njemu svaka strana moze naci ponesto od onoga sto joj odgovara. Ovaj dogovor su posredovali Amerikanci i ne moze niko reci da nije bilo posredovanja. Potpisnici dogovora na strani Albanaca mogu takodje u svoj prilog da navedu da su postigli da razgovaraju na najvisem jugoslovenskom nivou, dakle sa Slobodanom Milosevicem. Medjutim, svaki politicki dogovor, ne moze biti takav, ako nije kompromis. Predstavinici Albanaca vec godinama insistiraju na medjunarodnom posredovanju, pre svega SAD. Robert Gelbrad i Ricard Holbruk su upravo ulozili i svoj i americki autoritet da stvar isteraju na cistinu - pritisnu obe strane i dogovore pocetak razgovora. Medjutim, stranih posmatraca u direktnim razgovorima nece biti, sto ne znaci da nece biti tu negde u pozadini. Kada bi mirno otisli kuci, ova dvojica bi se opet posvadjala i sve bi propalo uz medjusobne optuzbe. Nece biti ni neutralnog terena. U Holbrukovoj izjavi pred novonarima govori se o ljudskim i gradjanskim pravima i o nacionalnoj ravnopravnosti uopste, sto takodje nece zadovoljiti kosovske Albance. Ipak, s druge strane Milosevic vise ne moze govoriti o Kosovu kao unutrasnjem pitanjem Srbije, mada se ne iskljucuje da ponovo istura potpredsednika srpske Vlade Ratka Markovica, da razgovara sa pripadnicima nacionalnih manjina na Kosovu i pred svojom javnoscu plasira neke statutarne odluke o lokalnoj samoupravi na Kosovu.

Albanci su imali svoj referendum jos daleke 1991. godine i od tada gotovo svakodnevno ponavljaju stavove o nezavisnosti. Srbi su imali svoj referendum tek nedavno, pa su takodje morali nesto od toga da bace u zaborav. Ako je dogovor kompromis, a ocigledno je da jeste, onda posmatrano cisto politicki i diplomatski, mogao je da bude postignut bar nekoliko meseci ranije. Zapravo, ovi kompromisi bili su u izgledu jos pre odluke o srpskom referendumu.

Imajuci u vidu sve okolnosti, utisak je da je lavina albanskih reagovanja za i protiv ipak reakcije koje su vise izraz opsteg stanja u albanskom "politickom svetu", nego sagledavanja stvarnih dometa i znacaja dogovora. Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Eqrem Kryeziu, Holbrukovu izjavu smatra veoma znacajnom: "Ne bismo mogli reci da smo radosni, jer je stanje na terenu zaista tesko i tragicno, ali to je dobra vest. Bili smo za dijalog, trazili smo razgovore na najvisem nivou i vidimo da se to ostvaruje. Ocekujem pozitivne rezultate. Ali, prvo i neposredno ocekivanje je smanjenje napetosti na terenu, kod obeju strana", zakljucuje Kryeziu.

Bajram Kosumi, potpredsednik Parlamentrane partije Kosova je medjutim istakao da je najavljeni susret izmedju Rugove i Milosevica koncipiran kao pocetak jednog mirnog procesa, ali da se u stvari radi o koncesijama Milosevicevoj politici te da se lako moze dogoditi da se situacija u ovom regionu radikalizuje. "Albanski narod nije spreman da prihvata nikakve diktate", pojasnio je Kosumi. Kacusa Jasari iz Socijaldemokratske partije je iznela da je susret nametnut i Milosevicu i Rugovi, ali da to jeste pocetak politickog resavanja pitanja Kosova. Slicno misljenje izneo je i potpredsednik Demohriscanske partije Tadej Rodici koji ukazuje da je i jedna i druga strana morala da napravi ustupke, a da je prevazidjen jedan problem, odnosno da je Kosovo unutrasnje pitanje Srbije, rekao je Rodici, iznoseci uverenje da ce albanska delegacija umeti da brani opciju nezavisnosti. Afrim Morina iz UNIKOMBA smatra da angazovanje americkih diplomata ne daje garanciju uspeha ovih razgovora, odnosno da je to sto ce se razgovori obavljati bez medjunarodnog posrednika prvi ustupak beogradskom politickom vrhu.

Kao sto je poznato, kroz saopstenja, OVK je u vise navrata insistirala da nece priznati dogovor u cijem pripremanju ne ucestvuju njeni predstavnici. Nema njene neposredne reakcije na najnoviji dogovor o pocetku pregovarackog procesa, ali pored njihovog stava o ucescu u eventualnim razgovorima i raspolozenju da se u ostvarivanju politickih ciljeva primene i krajnja sredstva, treba imati u vidu da u njenih 47 saopstenja nikada nije bila iskljucena mogucnost trazenja politickih i diplomatskih resenja i da OVK nikada nije u potpunosti napustila teren politickog i diplomatskog delovanja.

AIM Pristina Fehim REXHEPI