RUSKIM ORUZJEM DO NATO STANDARDE!?

AIM Skopje, 11.05.1998

Eskalacija krize na Kosovu koja sve vise lici na pocetak pravog ratnog sukoba i priblizavanje kraja mandata UNPREDEP-a, preventivnih vojnih snaga UN u Makedoniji, glavni su razlozi "vruce" diplomatske aktivnosti ciji je osnovni cilj pronalazenje sto efikasnijeg nacina za sprecavanje prelivanja sukoba sa Kosova u ovu zemlju. Svi zapadni diplomati, u ime svojih vlada ili organizacija, sirokogrudo su ponudili podrsku, ali se cini da to ipak nije donelo miran san makedonskoj vladi. Rezultat ovog "nemira" zvanicnog Skopja ovih dana se materijalizirao u obliku dvanest oklopnih transportera BTR-80 koji su ugledali svetlo dana

1. maja, za vreme prigodne parade povodom Dana bezbednosti Makedonije. Iako se radi o relativno malom broju borbenih vozila, njihova pojava je izazvala neobicno veliko interesovanje u domacoj javnosti.Glavni razlog za pojacano zanimanje javnosti lezi u cinjenici da je ovo oruzje nabavljeno u vreme kad se kriza na Kosovu zaostrava i kada izgledi za mirno resenje postaju zamalo pa neizvjesni. Upravo zbog ovih okolnosti, kupovina spomenutog oruzja, za koje se inace ne bi moglo reci da potpuno odgovara vojnim potrebama Makedonije njihova efikasnost jako je ogranicena na planinskim terenima kojima se odlikuje najveci deo zemlje dobija sasvim drugu dimenziju.

Sada prosto lebdi pitanje da li ova iznenadna kupovina znaci da se "sali" (ili "prici") blizi kraj i da je doslo vreme za ozbiljne stvari? Da li se to makedonska armija sprema za odbranu svojih granica od neke ocekivane vojne pretnje? Pricu oko nabavke dvanaest oklopnih transportera, za makedonski reljef sumnjive efikasnosti, jos vise podgrejava cinjenica sto su oni kupljeni gotovim novcem, sto govori o zurbi kupca da sto pre dodje do zeljene "robe", a ujedno jos vise pojacava strah od namene ovog oruzja. Najvecu "poslasticu" verovatno pretstavlja cinjenice da ovi oklopni transporteri poticu iz ruske baze "Aktau" i da su u Makedoniji dovedeni pod plastom tajne. O njihovom dolasku javnost je doznala tek kad su iskrcani na skopskom aerodoromu, gde su bili transportirani ruskim teretnim avionima. Tajna je "provaljena" zahvaljujuci nekom "nelojalnom" sluzbeniku aerodroma koji je pozurio da svoje otkrice saopsti novinarima.

Kad je prica vec izbila na svetlo dana, vladi nije preostalo nista drugo nego da, delimicno putem direktnih izjava, a delimicno posredstvom provladinih medija koji, pozivajuci se na "dobro informirane izvore", plasiraju teze o opravdanosti citave operacije, pokusa da ublazi eventualne posledice ove, po nekima, neshvatljive kupovine. Sto se tice hitnosti kupovine ona je objasnjena razvojem dogadjaja na Kosovu, te cinjenicom da u vreme dok se desetak kilometara od njenih granica, relativno dobro naoruzane armije dveju susednih zemalja gledaju preko nisana, makedonska armija od "ozbiljnog" naoruzanja poseduje samo par tenkova "T-34", par skolskih aviona "Zlin" i jednu eskadrilu helikoptera.

Pored svih ostalih, glavno pitanje oko kupovine dvanaest oklopnih transportera ipak je ono o zemlji porekla. Iako je ocigledno da je ono ruske proizvodnje, makedonska vlada se koleba da to javno saopsti, pa se ovo pitanje resilo tako sto je proizvodjac naimenovan kao "zemlja clanica Partnerstva za mir". Namera da se eksplicitno ne kaze zemlja porekla ucinila je da neki provladini medijumi zazvuce pomalo komicno. Mada se zna da je posiljka poletela sa ruskog aerodroma, sa ruskim avionima i da su oklopna vozila ruske proizvodnje, provladini mediji ipak ostavljaju rezervu tako sto se evidentne cinjenice ocenjuje kao

• "asociranje na zemlju porekla". Razlog za ovakve interpretacije nesumnjivo lezi u tome sto se Makedonija svim svojim snagama trudi da uveri svoje NATO- prijatelje da je bezrezervno opredeljena da se prikljuci zapadnoj alijansi i da je spremna uciniti sve kako bi ispunila neophodne preduslove za ovo prikljucenje. Suvisno je reci da to, pre svega, podrazumeva kompatibilnost naoruzanja makedonske armije sa naorusanjem NATO-pakta. Posto je ocigledno da NATO, a u prvom redu SAD, i pored zelje da pomognu makedonsku armiju u naoruzanju, nisu spremni da sponzoriraju njeno celokupno opremljavanje, ostaje da ARM (Armija Makedonije) to ucini sama i to kupovinom oruzja zapadne proizvodnje. Medjutim, cini se da makedonska vlada, iznad svega zbog visokih cena i vlastitih finansijskih ogranicenaja, nije u stanju da to i ucini. Sa druge strane, okretanje prema daleko jeftinijim ruskim vojnim proizvodima otvara osetljivo pitanje doslednosti Makedonije svom zapadnjackom opredeljenju u vreme dok se ona trudi da ostavi sto upecatljiviji utisak.

Slucaj je hteo da se ovo dogadja upravo u vreme kada ruska diplomatija osporava opravdanost produzivanja mandata UNPREDEP-a, koji je sastavljen iskljucivo od pripadnika zapadnih armija, sa izuzetkom 50 malezijskih inzinjeraca, i istovremeno trazi ukljucivanje ruskih vojnika kao uslov za svoje popustanje. Kako je ocigledno da zemljama koje salju svoje trupe u UNPREDEP nije previse stalo da dobiju novog clana druzine, a opet nisu u poziciji da biraju drustvo, stav zemlje domacina moze biti presudan. Iako skoro niko ne sumnja u opredeljenost makedonske vlade u vezi sa buducim prisustvom Nato-snaga (vlada je-uzgred- za ovo pitanje dobila podrsku i od svih politickih cinilaca u zemlji) ipak joj ostaje da sama resi ova pitanja pre 31 avgusta ove godine kada istice mandat UNPREDEP-a. Iako nema direktne veze izmedju mandata medjunarodnih preventivnih snaga i teznje za prikljucenje NATO-u ,"vis a vis" spomenutoj nabavci oruzja, splet okolnosti namece utisak da je povezanost neizbezna. Pored ekonomske logike koja ide u prilog makedonskoj vladi (rusko oruzje je daleko jeftinije) i razumljive hitnosti, zbog eskalacije krize na Kosovu, ne moze se iskljuciti pretpostavka da ovom kupovinom Vlada elegantno pokusava da odobrovolji Ruse na blazi stav u vezi sa buducim mandatom UNPREDEP-a. Tim vise sto je citava posiljka placena gotovinom, u vreme kada se kuburi sa novcem, i sto joj novonabavljena borbena sredstva i nisu previse korisna kad se uzme u obzir konfiguracija tla preko koga se proteze granica prema Kosovu. S druge strane, najnovija trgovina bi na neki nacin Makedoniji mogla pretstavljati teret ukoliko hoce brze prikljucenje NATO- paktu.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI