ZAOSTRAVANJE SUKOBA NA LINIJI MILOSEVIC-DJUKANOVIC

Uoci odlucivanja o smeni Radoja Kontica

AIM, BEOGRAD, 13. 5. 1998.

Racun politickog sukoba Mila Djukanovica i Momira Bulatovica oko osvajanja vlasti u Crnoj Gori platice po svemu sudeci savezni premijer Radoje Kontic. U normalnim politickim prilikama niko ne bi pustio suzuzbog smenjivanja aktuelnog saveznog premijera.Inicijativu za Konticevo razresenje podnela je potpuno neocekivano Socijalisticka narodna partija na cijem celu se nalazi Momir Bulatovic, a njenim poslanicima u saveznom parlamentu pridruzili su se Seseljevi radikali i Djindjiceve demokrate, s time da su ovi poslednji, posle instrukcija dobijenih od vrha stranke, povukli svoje potpise ispod inicijative. Naknadno su se pridruzili i poslanici JUL-a.SPS za sada cuti.

I bez demokrata inicijativu o Konticevom opozivu potpisalo je dovoljno poslanika pa su predsednici skupstinskih veca Srdja Bozovic (Vece republika) i Milomir Minic (Vece gradjana) vec sazvali sednice za 18. maj kada ce se odlucivati o Konticevoj sudbini za koga je poslanik Srpske narodne stranke Novica Stanic cinicno primetio da je, u svojoj politickoj karijeri, bio na svim funkcijama, izuzev na polozaju mitropolita.

Na osnovu prvih reagovanja poslanika u skupstinskim hodnicima utisak je da Kontic nema nikakvih izgleda da ostane na sadasnjem premijerskom polozaju, jer Momir Bulatovic uziva podrsku Slobodana Milosevica, a njegovih pristalica ima daleko vise od onih koji su naklonjeni Milu Djukanovicu. Konticu je zadat udarac odakle se najmanje nadao, bez obzira sto Milosevic nije bio zadovoljan kada je Kontic, posle izbora Djukanovica za predsednika Crne Gore, odbio da u toj republici uvede vanredno stanje i tako stvori pogodnu klimu za ponistenje predsednickih izbora.

Zahtev za Konticevo smenjivanje predstavlja iznenadjenje samo u pogledu inicijatora za njegov opoziv, jer su optuzbe na njegovu adresu dolazile iz redova pristalica Mila Djukanovica. U nekoliko navrata od njega je trazeno da smeni Pavla Bulatovica s mesta ministra narodne odbrane i Zorana Knezevica, ministra pravosudja zato sto su otvoreno stavili na raspolaganje Momiru Bulatovicu. Kontic se uporno oglusivao na takve zahteve, pa su ga pojedini crnogorski funkcioneri, poput predsednika Skupstine Svetozara Marovica, vec proglasili za penzionera, najavljujuci njegovu smenu odmah posle crnogorskih parlamentarnih izbora. Konticu zaista nije bilo lako, jer je podela nastala i u njegovom kabinetu medju crnogorskim ministrima.

Bulatovic je preduhitrio svoje polticke protivnike i sada je nastala apsurdna situacija da ce Konticevu poziciju na mesto saveznog premijera braniti pristalice Mila Djukanovica, odnosno oni koji su ga do sada horski napadali. Iako po Ustavu Jugoslavije i saveznim propisima Kontic raspolaze s najvecom koncentracijom vlasti u zemlji, njegova pozicija je stalno bila klimava, a glavni razlog tome je sto se, u obavljanju svojih funkcija, nije koristio ovlascenjima koja su mu bila na raspolaganju. Kontica je vrlo lako ukloniti s premijerskog polozaja, jer njegovim radom, odnosno opredeljenjem da iz senke posmatra polticka sukobljavanja i zadovolji se ulogom statiste, malo ko je bio zadovoljan. Nisu ga cenili ni oni kojima je takvim ponasanjem cinio usluge, a najbolja potvrda tome je da je zahtev za njegovu preranu smenu zatrazila strana kojoj je povladjivao.

Zvanicno inicijativa za opoziv Kontica objasnjena je njegovim nedovoljnim angazovanjem na mestu saveznog premijera i nesposobnoscu da rukovodi Vladom, a za to su ga optuzili oni koji su se trudili da od nega naprave poslusnog pajaca i svojevremeno ga predlozili da odradi jos jedan mandat. Kontic je, prema podnetoj inicijativi, postao glavni krivac za stanje u zemlji, odnosno sto je drzava pod sankcijama, zatim sto je napustena reforma i za sve druge promasaje. Objektivno gledano Kontica je tesko braniti, iako za sve nabrojane grehe ne snosi krivicu, jer su se sve vazne odluke donosile na drugom mestu. Njegova najveca greska je sto nije koristio ovlascenja koja su mu davali Ustav i zakonska regulativa. Za razliku od drugih, Kontic je znao da je postao premijer bas zato sto je svoja ovlascenja prepustio drugome, zadovoljivsi se marginalnom ulogom.

Pozadina za njegovu iznenadnu smenu je, medjutim, sasvim drugacija i ona je povezana s predstojecim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori. Na osnovu januarskog iskustva, kada je Kontic odigrao nevidljivu, ali znacajnu ulogu u smirivanju uzarenih strasti u Podgorici, Slobodan Milosevic, kome je izuzetno stalo da Bulatovic pobedi na skupstinskim izborima, shvatio je da na mesto predsednika Savezne vlade mora doci neko drugi, jer je osetio da Kontic nije vise poslusan kao ranije.

Milosevicu su poceli da smetaju i pojedini ministri iz Crne Gore. Tako je ministar finansija Bozidar Gazivoda zatrazio juce od srpskog ministra unutrasnjih poslova Vlajka Stoiljkovica da srpska policija vrati 1,2 miliona maraka, koje su policajci uzeli na aerodromu od sluzbenika Montenegro banke. Potpredsednik Vlade Vojin Djukanovic se usudio da se suprostavi povecanju cena benzinu, ocenjujuci da ce se to nepovoljno odraziti po crnogorski turizam. Milosevic je brzo shvatio da mu stvari izmicu kontroli, a ako Vlada bude uporna u preuzimanju svojih nadleznosti on nece imati sta da radi.

Kao predsedniku Jugoslavije u njegovoj nadleznosti je da predlozi saveznom parlamentu, gde su njegove pristalice u vecini, kandidata za novog premijera. Procenio je da je to bolje da uradi pre, nego posle izbora u Crnoj Gori, jer ce s novim premijerom lakse da ukljuci savezne organe u crnogorske politicke odnose. Novi premijer, po Ustavu, mora biti iz Crne Gore, ali duet Milosevic-Bulatovic ne bi smeo da ima teskoca da medju Crnogorcima nadju osobu, koja ce obavljati posao prema njihovom diktatu, a mozda za premijera bude predlozen i sam Bulatovic. U pojedinim krugovima se procenjuje da je cela stvar uradjena da bi se napravilo mesto za Bulatovica, kome preti sikaniranje u Podgorici ukoliko izgubi izbore, a ako i ih dobije nece biti ono sto je nekada znacio u crnogorskom politickom zivotu.

Ova namera je brzo prozrena, iako su se poslanici, u prvim reagovanjima, trudili da razloge potraze izvan predstojeceg crnogorskog izbornog obracuna. Jedino je poslanik Demokratske partije socijalista Milan Gajevic, koji je pristalica Mila Djukanovica, otvoreno saopstio da je glavni cilj inicijative za smenu Kontica da se oslabi pozicija SDP u Crnoj Gori, a poboljsa polozaj Socijalisticke narodne partije Momira Bulatovica.

Radikal Tomislav Nikolic je saglasnost svoje stranke za smenu Kontica objasnio njenim opozicionim polozajem, sto je bilo neuverljivo i smesno, a sef poslanicke grupe JUL-a Zivko Sokolovacki je nedvosmisleno dao do znanja da ce poslanici levice glasati za opoziv Kontica. Potpredsednik Savezne vlade Zoran Lilic, koji je i potpredsednik Socijalisticke partije Srbije, delovao je neobavesteno i jedino je on nasao koju lepu rec za Kontica.

Poslanici Demokratske stranke su toliko bili lakomisleni da su prvo potpisali inicijativu, a kada im je Djindjic objasnio da odlazak Kontica ugrozava poziciju Mila Djukanovica, s kim demokrate blisko saradjuju, onda su povukli saglasnost. Milan Komnenic, poslanik SPO-a bio je oprezan, izjavljujuci da ce se poslanici njegove stranke opredeliti kada prouce zahtev za smenu, odnosno kada "vide sta se iza brda valja". Dobri poznavaoci prilika, medjutim, procenjuju da ce i poslanici SPO glasati za Konticev odlazak. Ovakva ocena oslanja se na izjavu predsednika SPO Vuka Draskovica, koji je Djukanovicu zamerio da se u svom politickom delovanju ne oslanja na relavatne politicke faktore u Srbiji, vec na minorne stranke, misleci, pri tome na Demokratsku stranku.

U ponedeljak, za kada su zakazane sednice na kojima ce se raspravljati o inicijativi za opoziv saveznog premijera, verovatno ce biti okoncana duga politicka karijera Radoja Kontica, koji je, glumeci umiljato jagnje, uspeo da se odrzi u svim politickim previranjima. Ovog puta kola ce se slomiti na njegovim ledjima. Njegovim odlaskom stvara se prostor za prosirenje politickog sukoba na liniji Milosevic - Djukanovic, sa svim opasnostima koje mogu da iz tog sukoba da izadju i izmaknu se kontroli. Iako bezlican i bezopasan kao premijer, Kontic svojim odlaskom, moze da postane povod za krupne politicke potrese u zemlji. Zahtev za smenu Kontica predstavlja jos jednu potvrdu Miloseviceve navike da vuce iznenadjujuce i opasne politi cke poteze, pa je to postala glavna karakteristika nacina njegove vladavine.

Ratomir Petkovic (AIM)