PRESTONICA SRPSKE BEDE
Kragujevac
AIM, BEOGRAD, 10. 5. 1998.
Prema saopstenju Republickog zavoda za statistiku Srbije, Kragujevac se nalazi na 123. mestu od ukupno 186. opstina u republici, sa prosecnom februarskom neto zaradom od 539 dinara. Sobzirom na cenu potrosacke korpe 1578 dinara s pocetka 1998. godine Kragujevcaninu su potrebne cetri prosecne mesecne plate da prehrani porodicu. Jos jedna, gotovo citava plata potrebna mu je da pokrije troskove komunalija i sredstava za higijenu. Tako je za egistencijalni minimum, po sadasnjim zaradama da se prezivi potrebno pet isplata mesecno.
U nekad elitnom industrijsklom centru Srbije danas se jedva prezivljava. Na prinudnim odmorima je danas dve trecine zaposlenih a rasponi njihovih primanja krecu se od nula dinara (radnici "Romanije" unazad tri godine), oko 200 dinara (11.000 radnika "Zastava-Automobila", "Filip Kljajic", "21.oktobar" i dr.), do 330 dinara -(radnici Zavoda Namenska proizvodnja tzv. Vojna fabrika). Od navedenih 25.000 kragujevackih radnika svaki drugi je prekobrojan tj. ekonomski ili tehnoloski visak.
Grad Kragujevac je po prosecnim primanjima cetvrti u
regionu. Sudeci po visini prosecnih primanja radnici u
Sumadijskom okrugu i dalje su medju najslabije placenima u Srbiji.
U svim vecim srpskim gradovima primanja su ubedljivo visa nego
u ovom gradu: u Beogradu i Novom Sadu vise od 1.100 dinara, u
Pristini 860 dinara, a u Nisu skoro 600 dinara. Sve u svemu
Srbija danas egistira na prosecnoj plati izmedju 100 i 2oo DEM.
Prema evidenciji Biroa rada vise od 21.000 kragujevcana ceka na posao od kojih su gotovo devet hiljada visokoobrazovani mladi ljudi. To je verovatno i jedan od razloga zasto je u proteklih sedam godina vise od 11. hiljada mladih napustilo Kragujevac odlazeci u bolje stojece opstine Kraljevo, Cacak, Krusevac, ili u svet-Kanadu i Novi Zeland.
Kragujevac je danas grad socijalnih slucajeva a beda nije mimoisla ni decu: sistermatskim pregledom osnovaca utvrdjeno je da ih 38 odsto spada u kategoriju neuhranjenih ili lose uhranjenih dok je svaki peti slabo razvijen. Sto se odraslih tice, primetno se povecao broj smestenih u gerontoloske centre, iako nisu stari, vec nemaju kuda i nemaju od cega da zive.
Drzava redovno ne isplacuje ni socijalnu pomoc a deciji dodaci kasne i po godinu dana. Vise od 2o hiljada kragujevacke dece iz 12.500 porodica u aprilu ove godine nije primilo deciji dodatak za april 1997. Republika tako duguje za decije dodatke 2,5 miliona dinara. Zlobnici bi rekli, tacno onoliko koliko je kostao poslednji patriotski referendum.
Republika, samo formalno izmiruje sovje obaveze prema socijalnim davanjima, tacnije recno potpuno ih zanemaruje. Citav teret sirotinjskih davanja tako pada na grbacu gradskog budzeta koji opet jedva sastavlja kraj s krajem. S obzirom na to da je 25 odsto svih kragujevackih porodica ostvarilo prava po osnovu socijalne ugrozenosti, a jos 60 posto porodica ostalo bez ostvarenja svojih osnovnih socijalnih prava, grad gine od zapusavanja nemoguceg broja rupa u potpalublju sirotinjskog broda koji izvesno tone velikom brzinom.
Po svemu sudeci gotovo je i sa "luksuzom" prehrane na narodnim kragujevackim kazanima. Na 5-8 punktova u gradu deljen je po jedan obrok dnevno. Od marta 94. do marta 98. zahvaljujuci ovoj vrasti pomoci crvenog krsta prezivelo je 1.350 Kragujevcana.
Koliko smo svi pomalo socijalni slucajevi govori i pokusaj bespravnog useljenja jedne porodice u spomen-kucu Svetozara Markovica u istoimenoj ulici.
Siromastvo je vidjivo svuda u gradu proizvodjaca automobila. Velike poslovne povrsine i brojni trzni centri, reklo bi se, samo fasadom podsecaju na neka bolja vremena.U njima je izlozena roba skoro istovetna onoj sa buvljaka, te je i to samo nacin da se, mozda dostojanstvenije, ali ipak samo opstaje. Istovremeno, u Kragujevcu je najjeftiniji kvadratni metar stambenog i poslovnog prostora u Jugoslaviji. U poslednje vreme namnozile su se i second hand prodavnice, ali posle trenutnog, kratkotrajnog procvata i one tavore, jer nema srednjeg sloja koji bi u njima pazario. Oni siromasni su siromasni i za "drugu ruku".
Oruzari, radnici namenske industrije u kompleksu
Zastave su danima na ulici. Za sutra najavljuju strajk gladju.
Sta bi drugo kad su i oni bez plata.
Milan Milicevic