BUGRASKA PONOVO ODLAZE ZATVARANJE KOZLODUJA

AIM Sofija, 10.05.1998

Nuklearna centrala u Kozloduju ponovo je konfrontirala Bugarsku sa Evropom. Dve strane u sporu oko zatvaranja prva cetiri od ukupno sest rektora NE Kozloduj ni prosle nedelje nisu postigle suglasnost. "Donatori Evropske unije traze da Bugarska sto pre zatvori starije reaktore NE Kozloduj - od prvog do cetvrtog", izjavio je Joahim Janke, prvi potpredsednik Evropske banke za obnovu i razvoj prilikom svoje posete Sofiji. Bugarske vlasti su ponovo odbile da to ucine.

Joahim Janke bio je jedan od eksperata Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske komisije koji su zapoceli novu seriju pregovora sa bugarskom vladom. Osnovni cilj je da se prva cetiri reaktora nuklearke koja su prema Evropi potencijalna opasnost od novog Cernobila sto pre zatvore. A osnovna teza eksperata na pregovorima glasi da su reaktori tipa BBEP 440/230, kakvi su i cernobiljski, sa visokim stepenom rizika. Prema njima oni imaju neke projektne mane koje ne mogu biti otklonjene nikakvim programima modernizacije. Vecina mera modernizacije spornih reaktora su vise kozmeticke, kategoricni su eksperti. "Prilikom posete Kosloduju utvrdili smo da su mnoge od prvobitnih mana reaktora otklonjene, ali su u celini posmatrano oni ne mogu biti modernizovani i ucinjeni bezbednim", izjavio je Lars Larson, direktor Fonda za nuklearnu bezbednost pri Evropkoj banci za rekonstrukciju i razvoj.

Evropa, jako uplasena zbog mogucnosti da se dogodi nova katastrofa tipa cernobiljske, odavno pritiska bugarske vlasti da zatvore cetiri stara reaktora. Razgovori o tom problemu vode se vec odavno i 1993.g. Bugarska je preuzela obavezu pred Evropksom bankom za obnovu i razvoj da ih izvede iz eksploatacije do kraja ove godine. Zauzvrat vlada je dobila bespovratnu pomoc od 24 miliona ekija za povecanje njihove bezbednosti. Konkretniji proracuni predvidjali su da prvi i drugi reaktor budu zatvoreni do kraja 1997.g., a treci i cetvrti do kraja ove godine. "1993.g. Bugarska se angazovala da ispostuje ove rokove, a u zamenu se EBOR obavezala da dodeli pomoc od 24 miliona ekija. EBOR ne namerava da ponovo finansira poboljsanje bezbednosti starih reaktora. Ocekujmeo od Bugarske da ispuni preuzete obaveze", bio je kategorican Janke prilikom posete Sofiji.

Treci ozbiljni argument evroeksperata je razvoj Bugarske u dugorocnoj perspektivi. EU je odlucila da ne prima u clanstvo zemlje iz bivseg socijalistickog bloka sve dok ne bude poboljsana bezbednost dva reaktora u Rumuniji i Sloveniji i dok ne budu pruzene garancije da ce preostalih preko 40 sovjetskih reaktora biti remontirano ili zatvoreno. Bugarska nuklearka je oduvek najcesce spominjana u vezi sa opasnoscu od havarije i ekoloske katastrofe.

Bugarske vlasti imaju svoje kontraargumente na razgovorima. "Za sada se nasa mislenja sa Komitetom za energetiku o rokovima zatvaranja reaktora razlikuju, zato ce pregovori biti nastavljeni", izjavio je Joahim Janke.

Sta tera Sofiju da i dalje insistira na prva cetiri reaktora NE Kozloduj!? Najozbiljniji argumenti su funansijske prirode. Proracuni pokazuju da bi zatvaranje cetiri sporna reaktora kostalo oko 4 milijarde dolara. Obzirom da je spoljni dug zemlje negde oko 10 milijardi dolara, to bi bilo nepodnosljivo breme za vladu. Preko 2 milijarde su neophodne samo za njihovo vadjenje iz eksploatacije. Trebalo je da se novac za to prikuplja u dva fonda ali do sada nije ustedjen nijedan lev. Oko 1,8 milijardi dolara kostala bi izgradnja alternativnih kapaciteta, navode proracuni bugarskih finansista.

Sem toga Bugarska ce morati da prekine izvoz elektricne energije. Poslednjih meseci ovom izvozom realizovani su dobri prihodi koji su omogucili da cena struje u zemlji ostane relativno niska. Kod eventualnog zaustavljanja reaktora ova cena bi za Bugarsku skocila najmanje za 5%. Ovakva sok cena mogla bi da ima ozbiljne posledice po domacu privredu.

NE Kozloduj proizvodi 46% elektricne energije u Bugarskoj i uklanjanjem 4 reaktora njena jacina bi se upola smanjila. Ukoliko se pristupi modernizaciji petog i sestog bloka od 1000 megavata svaki, moguce je da u zemlji dodje do energetske krize, glasi pozicija bugarskih eksperata. Neki od njih sumnjaju da zapadnoevropske zemlje pokusavaju da se ozbiljno nastane na trzistu elektricne energije u Istocnoj Evropi.

Bugarska je do sada uvek tvrdila da je NE Kozloduj bezbedna i da su strahovanja od drugog Cernobilja neosnovana. Ova pozicija je jos jednom podrzana i u razgovorima sa pretstavnicima EBOR. "Ne postoje tehnicki argumenti za zatvaranje reaktora", izjavio je izvrsni direktor Nacionalne elektricne kompanije Ivan Hanovski. Prema oceni bugarskih i stranih strucnjaka, kao i eksperata Asocijacije za koriscenje nuklearne energije (MAAE), nivo bezbednosti prva cetiri reaktora je znatno povecan u odnosu na 1993.g. Njihovo stanje ocenjuje se kao dobro.

Ocigledno da bugarska vlada zeli da odlozi njihovo zatvaranje, ali to ne moze da traje vecno. Eksploatacioni rok cetiri reaktora istice krajem 2005.g. posle cega oni treba da budu zatvoreni. Kabinet racuna i na onu tacku sporazuma sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj prema kojoj ce reaktori biti zatvoreni pod uslovom da se time ne narusava energetski bilans zemlje. A on bi mogao biti garantovan jedino ako budu izgradjeni alternativni kapaciteti. Trenutno je prekinuta izgradnja druge atomske centrale kod Belena. To se dogodilo odmah nakon propadanja socijalizma, kada se realno pocelo govoriti o ekoloskoj opasnoti koju kriju takve centrale. I tada je kao i danas prevagnulo mislenje da podizanjem druge nuklearke rizik od ekoloske katastrofe postaje dvostruko veci. Za sada, medjutim, ocigledno da Bugarska ne moze sebi dozvoliti da se lisi NE Kozloduj, tako da ce ovaj problem u odnosima sa evropskim strukturama i dalje ostati neresen.

AIM Sofija

GEORGI KOSTADINOV